HOROR FILMOVI (I SF)

Režija: Rich Ragsdale

Uloge: Scout Taylor-Compton, James Landry Hébert, Mark Boone Junior

Više o filmu: http://www.imdb.com/title/tt4365566/

Trailer: https://youtu.be/U9WvN8WVtrw

Pogledajte još: Drag Me to Hell (2009)

Ghost House je kuća duhova! Sad, nakon što smo razjasnili tu nedoumicu možemo preći na seciranje istoimenog filma koji je ipak prevazišao moja (doduše niska) očekivanja. Da li zbog bezličnog naziva, skoro isto takvog omota ili relativno niske ocene na iMDB, tek, očekivao sam da će Ghost House biti jedan tipičan generički PG-13 horor, moderan i neatraktivan, sa oslabom pričom i jadnim animacijama, traljavo odglumljen i vizuelno dosadan (čitaj: siv). Iako su neki od pomenutih elemenata prisutni i kod opisanog filma konačni rezultat je iznad proseka, prvenstveno ako posmatramo audio-vizuelnu komponentu...

Evo o čemu se zapravo radi: kuća duhova iz naslova filma nije kućerina u koju se useljavaju naši junaci, kako to već obično biva u ghost hororima, nego je u pitanju mala drvena kućica koja se najčešće nalazi u dvorištu starih kuća (kućica je zapravo poznatija kao spirit house) i služi da odvuče zlog duha koji bi mogao da teroriše domaćine. Te kućice često imaju slike pokojnika ili uginulih kućnih ljubimaca a mogu se videti u Burmi, Kambodži, Laosu i Tajlandu. Upravo zbog toga radnja ovog filma je smeštena na Tajland i to je prva pozitivna stvar, možda i najpozitivnija, koju ovaj film ima da ponudi. Naprosto, prikaz ove zemlje je u filmu autentičan, veoma zanimljiv za sve one koji su posetili Tajland ili to tek planiraju da učine a autor filma (koji je američko-tajlandska koprodukcija) se ne libi da prikaže sve strane grada u kojem se dešava veći deo radnje. Kamera je uspela da ovekoveči mnoge urbane kadrove Bangkoka, večernju gužvu na ulicama i turističke rute (sa svim „benefitima” i potencijalnim punktovima koji mogu biti zanimljivi strancima), ali i mračne kutke i ćumeze od kojih bi se svaki turista trebao držati podalje. Veoma je diskutabilno da li je ovakav prikaz Tajlanda reklama ili antireklama ali je film definitivno drugačiji od ostatka horor ponude, vizuelno je zanimljiviji i svakako neobičniji.

Osim urbanih kadrova film pruža i (doduše nešto manji broj) pejsaža prelepih maglovitih šuma, sumornih reka, starih crkava i malih sela koja kao da su ostala zamrznuta u nekom davnom vremenu. Za moj ukus bi svakako bilo bolje da se više radnje dešava u prirodi ili ruralnim predelima ali i ovakav kakav je ambijent Ghost House nikada nije dosadan, lokacije se brzo menjaju, slika je najčešče dosta atraktivna, tehnički perfektna a kadrovi povremeno znaju biti zaista prelepi. E baš u taj i takav Bangkok (sa bližom okolinom) stiže i naš zaljubljeni par, Jim i Julie, Amerikanci koji su došli da provedu romantični odmor, zaprose se, venčaju i šta sve ne. Naizgled idealni odmor pun ljubavi, seksa, šetnje i šopinga prerasta u pravi košmar nakon što se Julie, inače fotograf, odlučila da ovekoveči kućice duhova kojih ima po celom gradu a Jim se sprihateljio sa dva Britanca koje je upoznao u hotelu. Neće biti nikakav spoiler ako vam kažem da je Julie sebi natovarila bedu (tj. duha) na vrat (naravno, jer je jedini ženski lik u filmu a ko je ikada video da duh zaposeda muškarca) a nije iznenađenje ni da Jim mora da se žrtvuje za svoju ljubav kako bi je spasio (i buduću suprugu i ljubav). Ljigave metafore ću ostaviti po strani, iako su konstantno vidljive za one koji žele da ih vide, a posvetiću se konkretnim elementima ovog filma.

Sama priča nije neviđena do sada, mestimično je i vrlo neoriginalna a svi koji ustvrde da gledajući ovaj film vide elemente iz The Ring, Shutter, The Grudge ili Drag Me to Hell biće u pravu. Film kombinuje amerikanizovano pripovedanje sa azijskim horor elementima, pa je tako ljubavna priča između Jima i Julie pozajmljena iz Američkih komercijalnih horora dok su jezivi elementi i duhovi najčešće urađeni na azijski način. Priča zaista ne nudi nikakva iznenađenja ali je dovoljno zanimljiva da u kombinaciji sa ambijentom drži gledaoca prikovanog za ekran do samog kraja filma. Više od priče mogu da nerviraju određeni momenti kada likovi (i oni glavni i sporedni) prave čudne i ne baš ubedljive odluke a i neki povezujući momenti se čine apsolutno nelogični. Ono što još više nervira (barem je mene) su brojni jump scare momenti koji su vrlo predvidljivi a nakon izvesnog vremena počinju da nerviraju. Kao da je i sam autor bio svestan toga pa jump scare momenti skoro nestaju u poslednjoj trećini filma a zamenjuju ih raskošni specijalni efekti. Efekti su sasvim očekivano - kompjuterski animirani, izgledaju pristojno, nekad i dosta iznad proseka, ali nikada nisam davao prednost CGI-ju nad klasičnim specijalnim efektima pa neću ni sada. Sve to lepo izgleda ali - džabe kada je animirano.

Jedna od pozitivnijih stvari ovog filma je glumačka postava koja zadovoljavajuće dobro odrađuje posao. U ulozi Julie gledamo Scout Taylor-Compton (poznatu nam iz filmova Halloween, Halloween II, 247°F, Flight 7500 i Wicked Little Things) koja je vrlo dobra i dovoljno simpatična kao glavna devojka filma a mnogo bolje od dijaloga i monologa se snalazi u stanju zaposednutosti, histerije i paralisanosti strahom. James Landry (Carnage Park, Recovery) podnošljivo igra njenog dragog a u sporednim ulogama vidimo nekoliko zanimljivih i autentičnih likova koji imaju svojih momenata. U filmu vidimo i zavidan broj naturščika i mešatana što umnogome podiže nivo uverljivosti ovog povremeno neuverljivog i bajkovito naivnog filma. Ipak, i pored određenih mana lokacije, muzika, dobra glumačka postava i dobri specijalni efekti (ukoliko podnosite CGI) čine ovaj film vrednim gledanja; iskustvo koje doživite gledajući Ghost House zasigurno nije nešto o čemu ćete nadugačko i naširoko pričati ali sasvim sigurno može predstavljati ugodno provedenih sat ipo vremena.