HOROR FILMOVI (I SF)

Režija: Lewis Teague

Uloge: Drew Barrymore, James Woods, Robert Hays

Više o filmu: http://www.imdb.com/title/tt0088889/

Trailer: https://youtu.be/rqzTazrYx5M

Pogledajte još: Creepshow (1982)

Evo jednog meni omiljenog filma kojeg sam gledao mnogo puta ali ga do sada nisam opisao. Cat's Eye je duhovita horor antologija režirana od strane Lewisa Teaguea (Alligator, Cujo) a napisana od strane Stephena Kinga, zapravo, dva segmenta ovog filma su nastala po Kingovim pričama (koje se nalaze u Night Shift kolekciji) dok je jedan napisan specijalno za ovaj film. Cat's Eye je inicijalno trebao posedovati još jednu priču (Sometimes They Come Back) ali je neko nekad i negde odlučio da ona poseduje dovoljno potencijala i da treba postojati u formi zasebnog dugometražnog filma.

Neko nekada i negde je takođe odlučio i da se dobar deo uvoda izbriše iz ovog filma zbog toga što je, navodno, bio „suviše blesav”. Zaista ne znam da li je to tako ali meni kao ljubitelju mačaka (jedna mi upravo spava u krilu dok pišem ovaj opis :) ništa vezano za njih ne može biti luckasto pa ni to da mačak po imenu General dobija „poziv” od nepoznate plavokose devojčice koja mu poručuje da je u nevolji i da joj ponestaje vremena... Obrisani uvod filma je trebao pojasniti motivaciju Generala koji istog trenutka kreće u potragu za misterioznom devojčicom, putujući diljem Sjedinjenih Država i upadajući u raznorazne nevolje... Već neposredno nakon što dobije vapeću poruku General biva uhvaćen od strane radnika Quitters, Inc, privatne organizacije za odvikavanje od pušenja. James Woods, okoreli pušač, potpisuje ugovor da pristupa procesu odvikavanja od duvanske zavisnosti ali ni ne sanja da ova organizacija primenjuje vrlo nekonvencionalne i prilično ekstremne metode odvikavanja. Ovaj segment je prilično neverovatan, luckast, duhovit i nerealan ali u pojedinim momentima odličan, napet (scena u plakaru ili scena na zagušenom mostu), veoma dobro snimljen, jasnih kadrova i boja, plus - James Woods je odličan kao i uvek.

U nekom trenutku General beži iz kandži Quitters, Inc, ostavljajući Woodsa da se bori sa ubistvenim cigaretama i još ubistvenijom organizacijom, i odlazi u pravcu Atlantic Cityja, tu upada u saobraćajnu gužvu, jedva preživljava i biva uhvaćen od strane vremešnog bogataša i okorelog kockara koji ga odnosi u svoj apartman, na vrh oblakodera. Tu započinje središnji segment filma koji se zove The Ledge. Omatoreli kockar će zaigrati svoju poslednju igru na sreću iako to na samom početku nije izgledalo tako... On se domogao ljubavnika svoje znatno mlađe supruge i odlučio da mu da ponudu koju ovaj nikako ne može odbiti: ukoliko obiđe celu zgradu hodajući po uskom simsu može zadržati svoj život, novac i bogataševu suprugu. U ovom napetom, zanimljivom ali takođe ne previše ozbiljnom pokušaju da se obiđe kompletna zgrada protiče veći deo ovog segmenta a njegovo finale donosi dobrodošli preokret. The Ledge je vizuelno slabiji od prethodne priče jer je ambijent neatraktivniji i mračniji (dešava se noću) a poseduje i nekoliko montiranih kadrova koji su 1985. godine bili pandan današnjim animacijama. Jedan od jačih aduta je odlična glumačka postava a svi će prepoznati Roberta Haysa iz kultne komedije Airplane! Ovaj čovek je definitivno zaslužio uspešniju karijeru...

U sred te napete drame koja se odvijala na vrhu višespratnice (i njenom simsu) General je uspeo uteći i sići na ulicu trenutak pre nego što je jedan od aktera pao... General ulazi u voz i putuje direktno u Wilmington gde će konačno pronaći devojčicu u nevolji. Plavokosa devojčica se zove Amanda, čim je ugledala Generala zavolela ga je (zapravo mu je i Amanda nadenula takvo ime) ali njena majka nimalo ne voli mačke i ne dozvoljava ćerki da ga zadrži. Roditelji, a pogotovo majka, ne veruju svojoj ćerkici da u njenoj sobi stanuje jedno strašno biće koje svake noći kada ona utone u san pokušava da joj ukrade dah... Nakon silnih peripetija čini se da će stvor uspeti u svom naumu a devojčici nema ko da pomogne osim njenog dragog Generala. Ovu priču je King napisao specijalno za Cat's Eye, ona je najupečatljivija, pre svega vizuelno, jer sadrži odlične specijalne efekte. Izgled malog ali agresivnog trola je odličan, njegova facijalna mimika je realnija nego što i današnje animacije mogu dočarati a vremešnost filma ipak otkrivaju neki kombinovani kadrovi kao i kretnje trola po Amandinoj sobi. Ovi kadrovi su ipak zanimljivi jer je za potrebe snimanja izrađena potpuno ista soba u mnogo većoj proporciji da bi neko ko se obukao u odelo trola izgledao deset puta manji.

King je napisao ovu priču imajući u vidu upravo preslatku plavokosu Drew Barrymore koja se već dokazala u njegovoj ekranizaciji Firestarter. Barrymore je ovde presimpatična, pokazuje svoj veliki glumački talenat i uspešnost u promenama karaktera. Ova uloga je i poslednja za tada malu Drew pre nego što je upala u košmar poroka ali, srećom, uspela je da se izdigne, stane na noge i nastavi uspešnu glumačku karijeru, što mnoga deca glumci nikada ne postignu. Ovom segmentu mnogi zameraju što je suviše luckast, gotovo dečiji, ali mislim da ni prethodna dva segmenta nisu previše ozbiljna pa film izgleda (skoro) podjednako šaljivo. Ton filma je veoma sličan mnogim neozbiljnim horor antologijama tog vremena (pa i 90-ih) pa će veoma dobro leći starijim gledaocima koji konstantno pate zbog toga što se ovakvi ili slični filmovi više ne snimaju. Onim nešto mlađim bi moglo zasmetati što film ne poseduje mnogo brutalnih ili krvavih scena ali sasvim je očigledno da je Cat's Eyes prilagođen široj gledalačkoj publici (pa i onoj mlađoj) te kao takav je lišen svih jezivih ili krvavih momenata koji i ako se dešavaju ostaju van gledaočevog vidokruga. Inače, Cat's Eye je prvi Kingov horor film koji nosi etiketu PG-13.

Tu je i preslatki završetak filma koji bih mogao da gledam u nedogled ali to, kao i sve ostalo što sam naveo u dosadašnjem opisu, uzmite sa dozom rezerve. Ukoliko niste ljubitelj mačaka krajnjoj oceni filma slobodno oduzmite ocenu ili dve a ukoliko ste fan Stephena Kinga svakako pogledajte ovaj film jer je on i sa i bez mačke u glavnoj ulozi zaista odličan. U filmu možete videti i brojne reference na poznate (dotadašnje) Kingove filmove: Generala u uvodu filma proganja pobesneli Cujo, nakon toga ga je zamalo pregazio Plymouth Belvedere iz 1958. godine (na kojem piše "I am Christine"), James Wood gleda The Dead Zone (i pita se "Who writes this crap?") a majka u poslednjem segmentu pre spavanja čita knjigu Pet Cemetery. Postoje i drugi brojni detalji koji se tiču samog Kinga ili glumaca u ovom filmu a sve je upakovano veoma simpatično i nimalo pretenciozno.