HOROR FILMOVI (I SF)

Režija: Rolfe Kanefsky

Uloge: Natasha Henstridge, Lukas Hassel, Lin Shaye

Više o filmu: http://www.imdb.com/title/tt5431600/

Trailer: https://youtu.be/khoAYSvFnoA

Pogledajte još: Inkubus (2011)

Od „renomiranog” Rolfea Kanefskyja, autora takvih hitova poput Emmanuelle vs. Dracula, Adventures Into the Woods: A Sexy Musical, The Erotic Misadventures of the Invisible Man i Sex Files: Alien Erotica, stiže nam najnoviji (erotski, a kakav bi) hit, ovoga puta zavijen u horor ruho - The Black Room! Dobro, priznajem da nisam znao za ovu eminentnu filmografiju izvesnog Rolfea već me je filmu privukla glumačka postava, jer, pomislio sam - naslov ovog filma i njegov omot izgledaju trećerazredno ali film u kojem glumi Lin Shaye (pa i Natasha Henstridge) nikako ne može biti loš, zar ne?

Pa, zapravo može, a to je još poraznije po nestaru Natashu nego po Lin koja se nalazi na zalasku svoje glumačke karijere. O čemu se ovde uopšte radi? Pa naravno - o famoznoj Crnoj Sobi (sa velikim „C” i velikim „S”) a koja se za potrebe ovog filma nalazi iza jednih zamandaljenih vrata u podrumu jedne naizgled sasvim obične kuće koja se nalazi u predgrađu jednog američkog gradića. E upravo u tu kuću se useljava naš mladi i srećni bračni par koji pristiže spreman da tu započne svoj novi život, uživa u međusobnoj ljubavi i prepusti se pravljenju dece. Naravno, od svega toga nema ništa jer je kuća zaposednuta ali ne od strane običnog kućnog duha kakvog obično imamo priliku videti već od demona himself! Umesto da paranormalno ulazi u snove stanara ili se stidljivo šunja prostorijama po padanju mraka ovaj nestrpljivi demon odmah kreće u čistokrvnu akciju ne plašeći se nikakvih posledica (a i zašto bi), istrajan da privede kraju svoju svetu demonsku misiju, ljubomorno čuvajući svu svoju skalameriju u Crnoj Sobi, ali dejstvujući po ukućanima i svima onima koji u tu kuću uniđu, pre svega po ženskim osobama suprotnog spola. Obzirom da je ovo erotski horor film tako nešto se i moglo očekivati i to mu uopšte ne zameram (zamislite samo da je počeo da dejstvuje po muškim osobama)...

Evo u čemu je ovde stvar: ovaj naš demon je nekakav Incubus pa osim što je pomahnitao istovremeno je užasno napaljen, poprilično agresivan, neverovatno potentan (prepotentan čak) i nameračen na svaku žensku osobu u cilju sopstvenog razmnožavanja. Zašto on ima potrebu da se napari ne bih vam znao reći, film daje nekakve glumpave razloge u svojoj završnici ali nisam imao snage i volje da se zamaram neuverljivim i smandrljanim delovima priče koja na kraju krajeva neće nikoga zanimati. Ono što je ovde bitno je da zbog potrebe rasplođavanja ovog demona imamo priliku da gledamo više „seksi” scena, nekoliko kadrova u kojima su se pojedine glumice obnažile (samo iznad pojasa, ipak je ovo komercijalni horor film) a u cilju razbijanja monotonije tu su i drugi erotski momenti poput oralnog seksa, orgazma, orgazma i golotinje u javnosti itd. Većina ovoga što sam nabrojao je snimljeno dosta nemaštovito, mehanički, neki kadrovi golotinje su zbrzani a oni drugi banalizovani ili karikirani (ispuhane grudi i grudi na leđima su najniža tačka filma) pa ne verujem da će kod nekoga izazvati bilo kakvo uzbuđenje iako glumice jesu naočite. Zbog same prirode demona, ali verovatno i zbog afiniteta autora, akcenat je stavljen na silovanja a sve je dodatno pokvareno potrebom da se film obogati jednom malom komičnom notom...

Protiv dobrih horor komedija zaista nemam ništa ali The Black Room je jedan od onih filmova koji zaista ne znaju šta hoće... Početak filma me je na nekoliko trenutaka čak i obradovao jer svojim neozbiljnim početkom, uvodnom špicom i retro atmosferom koja je usledila zaista podseća na neke horore 80-ih, na filmove koji nisu bili toliko realni i/ili kvalitetni ali su bili toliko zanimljivi. Međutim, u slučaju The Black Room sve se veoma brzo izgubilo, komediju (ili bilo kakvu naznaku duhovitosti) nisam primećivao u kasnijem toku (ili možda ja ne kapiram humor koji gaji autor filma) a u nedostatku strašnih scena, onih jezivih, seksi ili duhovitih gledalac je zatrpan mahom onim - glupim scenama. Priča koju gledamo je prepuna nelogičnosti, neverovatnosti, otvorenih pitanja, rupa u scenariju i sa ne baš previše zanimljivim dešavanjima koja kulminiraju zbrzanim završetkom i zaista ispodprosečnim krajem. S obzirom na dosadašnju režisersku karijeru autora ovog filma verovatno da se više nije ni moglo očekivati: dotični je nekako skrpio budžet da angažuje Lin Shaye (koja je poslednjih godina ionako tezgaroš tj. marketinški mamac, dakle ženski Lance Henriksen), naškrabao je nekakav scenario a zatim angažovao par lepuškastih glumica čije je grudi video izbliza...

Nažalost, poznata imena ovog filma (Natasha Henstridge i Dominique Swain) ostaju do samog kraja tvrdoglavo zakopčana do samog grla jer se za njihove grudi ipak mora obezbediti kudikamo više zelembaća nego što je imao gosn. Rolfe. Da li je to bilo jeftinije ili ne, tek, u završnici filma vidimo prilično kvalitetne specijalne efekte, morbidno urađenu jazbinu samog demona i nekoliko bizarnih prikaza koji ovaj oslabi film dižu na makar nešto veći nivo i čine da sat ipo provedenih uz The Black Room ne budu kompletno protraćeni. Čak i tu se vidi da su krajnji dometi ovog autora i njegove produkcije ispod standarda prosečnog modernog horor filma jer su mnoge scene pokvarene ispodprosečnom animacijom koja kao da dolazi iz nekih ranijih decenija. Kapiram da je kudikamo jeftinije animirati određene spodobe, vremenske prilike, prizore u daljini ili bilo šta drugo što je komplikovano ali nikada neću razumeti zašto se običan dim mora raditi uz pomoć kompjuterskih animacija.