HOROR FILMOVI (I SF)

Režija: Dave Payne

Uloge: Devon Gummersall, Derek Richardson, Tina Illman

Više o filmu: http://www.imdb.com/title/tt0393635/

Trailer: https://youtu.be/quwxIT43DNo

Pogledajte još: The Frozen (2012)

Evo jednog filma koji bi mi potpuno promakao da nije Marka Backovića a to bi bila potpuna šteta jer je u pitanju zanimljivo, iako ne baš originalno ostvarenje. Zapravo, veći problem od (ne)originalnosti je to što su filmovi poput ovoga postali (ako ne uopšte a onda barem meni) prilično očigledni, čime je izostao šokantni efekat završnog obrta ali to ni u kom slučaju ne znači da su manje zanimljivi. Kao što sam napisao i kod opisa prethodnog sličnog filma - i pored ovog „problemčića” voleo bih da pogledam još sličnih filmova pa makar bili toliko očigledni...

Evo kako je Reeker počeo: jedna porodica rutinski putuje kroz pustu nedođiju kada u trenutku nepažnje vozača ispred automobila izleće jelen. Jelen beše branikom udaren & na mestu umrtvljen, porodica beše u šoku & zaustavljena na odmorištu pored puta a vrlo brzo doživeše napad nečeg nevidljivog, makar za nas gledaoce. Proizvod ataka nevidljivog ali brutalno agresivnog je otac bez pola glave (nerealna ali vrlo efektna scena), majka sa devastiranim licem (što će se videti malo kasnije) i krvavi dečak (takođe scena iz kasnijeg toka) a zatim se radnja seli malo dalje i prati grupu mladića i devojaka koji su se uputili na nekakav koncert, šta li. Ono što je mnogo važnije, i što je potpuno očekivano, je da se pomenuta grupica mlađarije vozi istim onim putem na kojem je brutalno nastradala porodica iz uvoda a naše je samo da sačekamo da mlađani junaci stignu na određenu lokaciju kako bismo se uverili šta to napada putnike (ne)namernike i iz kojih razloga. Željena lokacija je dostignuta kada je ekipa stala pored usputnog motela u sklopu kojeg je i benziska pumpa, veoma brzo se ispostavlja da je mesto potpuno prazno ali nema mnogo vremena za razmišljanje o toj misteriji jer veoma brzo počinju ataci onog istog stvorenja koje smo videli u uvodu (van kadra doduše).

Dakle, kao što rekoh, završni obrt i smisao celog filma je (makar za mene) bio potpuno očigledan ali mi to nikako nije umanjilo užitak tokom gledanja filma. Od samog dolaska na odredište pažljivo sam promatrao sve detalje, aktivnosti nekolicine likova (i onih sporednih), sklapao sve (nejasne) kockice, tumačio misteriozne pojave i uglavnom pogađao smisao svega, uključujući tu i kako se sva ta tarapana završava. Mogu vam reći da je kompletna priča veoma pažljivo napisana, da poseduje brojne detalje koji na prvi pogled mogu izgledati konfuzno ali su savršeno u službi ovakve priče (pomalo apstraktne) i da sve to u kompletu izuzetno pogoduje ponovnom gledanju filma. Stvar koja mi je pomalo zasmetala tokom filma a pogotovo u finalu je to što film ovakvog tipa, sa ovim dešavanjima i ovakvim krajem ne poseduje dovoljno emotivni završetak a za tako nešto je svakako bilo uslova, prvenstveno zbog relacije final girl - slepi dečko a onda i zbog sudbine likova i opšteg smisla priče. Zaista ne znam zašto se filmadžije klone toga (to nije problem samo ovog filma već velike većine horora) ali je sasvim jasno da je u modernoj filmskoj industriji dozvoljeno plašiti, groziti ili zgaditi gledaoca ali ne i rastužiti.

Reeker u pojedinim momentima izgleda nešto jeftinije, što je i logično jer je ipak u pitanju niskobudžetno ostvarenje, određene scene kao da su snimljene (a možda i jesu) u studiju a ne na otvorenom prostoru a animacija koja prati dolazak misterioznog bića (blurovane smetnje) izgledaju slabo, čak i za standarde iz 2005. godine. Ono što umnogome popravlja utisak su neki momenti koje mogu biti šokantni čak i onima koji pretpostavljaju završetak filma, recimo „odlazak” čoveka iz kontejnera, gore pomenuto pojavljivanje čoveka bez pola glave, ubistvo u poljskom WC-u ili pojava unakažene žene iz susedne sobe. Film poseduje nekoliko brutalnih scena, ima i onih krvavih ali ima i animiranih koje su, pogađate, vizuelno inferiornije. Ono što je definitivno za pohvalu je zloslutna atmosfera koja provejava pustim odmorištem i vrlo jak ustisak usamljenosti naših junaka dok se bore sa nepoznatim monstrumom. Istovremeno, opasnost koja se nadvila nad njih bukvalno oseća u vazduhu a konstantan nelagodan osećaj je dodatno pojačan specifičnim koloritima (makar dok se radnja dešava danju) pa Reeker mestimično poprima nekakav dreamlike izgled što nikako nije slučajno a još manje promašeno.

Glumačka postava je zadovoljavajuća i nema joj se šta prigovoriti. U glavnoj ulozi se nalazi Tina Illman, devojka koja svojim običnim, svakodnevnim izgledom odudara od podrazumevanog generičkog izgleda horor glumica ali koja poseduje određeni talenat i definitivno je zaslužila da bude final girl. Zato je još čudnije zašto joj je uloga u filmu Reeker poslednja u (dosadašnjoj) glumačkoj karijeri ali s obzirom da je dotična supruga autora ovog filma pretpostavljam da je imala nekakve druge prioritete u životu (brak i produkcija). Vidimo još Dereka Richardsona (Hostel, Hostel: Part II) i lepu Arielle Kebbel (The Uninvited, The Grudge 2) a najpoznatija njuška filma je zasigurno Michael Ironside (Patient Seven, Extraterrestrial). Reeker je nakon tri godine dobio i nastavak pod imenom No Man's Land: The Rise of Reeker koji ću uskoro takođe pogledati.