HOROR FILMOVI (I SF)

Režija: Cody Calahan

Uloge: Alanna LeVierge, Nina Kiri, Adam Christie

Više o filmu: http://www.imdb.com/title/tt5810122/

Trailer: https://youtu.be/xqTeAlzawhs

Pogledajte još: The Unborn (2009)

Da mi je neko preporučio da pogledam Let Her Out bio bih veoma kivan na njega ali s obzirom da sam film lično izabrao, takoreći ničim izazvan, onda nikom ništa... Dobro, nije u pitanju baš tolika katastrofa od filma ali naprosto ne volim filmove poput ovoga iako sam svestan da dramske horor metafore imaju određenih kvaliteta i veoma mnogo fanova, mada više među kritičarima nego publikom. Već svojim prvim filmom Cody Calahan je skrenuo pažnju na sebe a njegov hvaljeni indie prvenac Antisocial ubrzo je dobio i svoj nastavak, što u indie svetu nije čest slučaj. S obzirom da mi se taj film nije dopao preskočio sam njegov nastavak a ne znajući ko je autor Let Her Out pristupio sam njegovom gledanju...

Film otvaraju aktivnosti jedne prostitutke koja bez zrnca emocije otaljava svoj svakonoćni jašući posao u obližnjem motelu sve do onog trenutka kada ne ostane u drugom stanju. Da li zbog toga, zbog nečeg drugog ili ko zna čega, tek, svoj život brutalno oduzima samoklanjem i samoubadanjem po sopstvenoj utrobi i nerođenoj bebi... Dvadeset tri godine kasnije film se nastavlja prateći lepuškastu devojku po imenu Helen a ne treba biti Helrok Šolms pa zaključiti kako je u pitanju ćerka nastradale prostitutke iz prologa. Uglavnom, nakon kraćeg upoznavanja sa Helen i njenim sadašnjim životom ona doživljava saobraćajnu nesreću posle koje završava u bolnici a odmah po odlasku na kućno lečenje počinje da oseća određene posledice. Naime, Helen počinje da se gubi, da doživljava poduže blackoute nakon kojih se budi u potpuno drugim delovima grada, nesvesna svojih postupaka, ne znajući kako je tu došla i koliko vremena nije bila pri svesti... Moguće je da Helen oseća posledice saobraćajke, moguće je da ima nekakav tumor, moguće je da nije baš sasvim normalna a moguće je i da je istina kudikamo logičnija i jednostavnija, da u njenom mozgu raste njena nikad rođena sestra bliznakinja koja je potiskuje i postepeno preuzima kontrolu nad njenim telom i psihom, terajući je da radi sve gore stvari...

Let Her Out je rađen u starom dobrom indie maniru, sa minimalističkom glumačkom postavom, vrlo sporom radnjom koja se dešava u mračnim ambijentima i dešavanjima koja više funkcionišu na meta planu nego u bukvalnom. Film vizuelno ne deluje previše atraktivno, mestimično je i depresivan što se sasvim dobro uklapa u njegovu tematiku, a jedina sreća je što nije sniman tipičnom indie kamerom bez stalka koja proizvodi drmajuću fotografiju koja me nervira više od jump scare momenata, nedostatka signala mobilnog telefona i antipatičnih klinaca zajedno. Priča u Let Her Out je zanimljiva samo utoliko što gledalac želi da sazna šta se zapravo dešava sa Helen, dokle će je njeno (unutrašnje) ludilo dovesti i koliko leševa bližnjih će imati na svom kontu... Nažalost, ludilo u koje ona zapada je prilično predvidljivo, nimalo neočekivano, ne toliko šokantno kakvim ga je autor zamislio a dešavanja iz poslednje trećine filma nisu toliko bizarna a ni gnusna. Helen nije najednom izgubila razum kao Alyce, nije nepopravljivo i šokantno bolesna kao Pauline, Helen je jedna sasvim obična devojka čija uloga nije baš najveštije napisana pa će isključivo iz tog razloga malo koji gledalac biti vezan za njenu tragičnu sudbinu a o bilo kakvim emocijama da i ne govorim. Upravo ovo poslednje je problem jer film govori o teškim temama u kojima se većina gledalaca svakako može prepoznati.

Zaposedanje jedne dobre devojke od strane njene unutrašnje zle (sestre) bliznakinje je urađeno pomalo zbrzano, dosta neuverljivo (scena sa neubedljivom doktorkom koja na rutinski način objašnjava da devojci raste druga osoba u mozgu) i relativno banalno ali grafički veoma bogato, direktno a na momente i vrlo brutalno. Let Her Out nije film gde ćete se bilo čega uplašiti ali jeste film koji poseduje nekoliko momenata koje mnogi neće sa lakoćom ispratiti, da li zbog gađenja ili nelagode. Nekoliko jump scare momenata neće uplašiti one iskusnije gledaoce (iako su manje ili više očekivani po kvalitetu ne zaostaju za modernom produkcijom) ali neke scene ne prijaju oku, poput sečenja sopstvenog tela (i izvlačenja koječega iz otvorenih rana) ili izvlačenja dugačke kose iz sopstvenog ždrela... Nedostaje samo ubadanje očnih jabučica, čupanje noktiju ili zakivanje eksera ispod istih pa da gnusni ugođaj bude potpun mada u završnici gledamo pravu kulminaciju specijalnih efekata i maski koji predstavljaju pravi krvavi šlag na ovoj filmskoj torti. Specijalni efekti su u završnici veoma brutalni, po izgledu i sadržini podsećaju na neka davna vremena, za ovu klasu filma su prilično kvalitetni a verovatno upravo zbog toga se i ne vide u većem obimu (verovatno su bili preskupi).  

Mlada Alanna LeVierge je skoro pa odlična u ulozi Helen, povremeno izvlači nesrećno napisani scenario i najčešće uspeva da bude uverljiva u svim svojim fazama i stanjima. Ono gde je ova devojka najuverljivija (pa i ceo film) je snažan utisak bespomoćnosti i usamljenosti jer iako je neprestano okružena prijateljima (ili „prijateljima”) njen problem bukvalno niko ne razume a još manje može ili želi da joj pomogne. Nešto manje uverljiva je njena najbolja drugarica a ostatak glumačke ekipe (koju sačinjavaju mahom momci) je možda i zalutao u jedno dugometražno filmsko ostvarenje... Film poseduje i neke momente koje karakteriše sadržinska problematika, poput avetno puste stanice metroa, krvavih ljudi koje na ulici niko ne primećuje (u filmu nema nijednog starijeg karaktera što je definitivno poruka autora), operacija lobanje se zakazuje za tri dana a upravo ta tri dana Helen nikako ne uspeva ostati kontrolisana... Mislim da na ove propuste autor filma nije obraćao preveliku pažnju jer je Let Her Out film koji funkcioniše na nekim drugim nivoima pa ukoliko ne želite da razmišljate prateći višeslojnu radnju bolje je da preskočite ovaj film. Njegovo posmatranje bez zamaranja moždanih vijuga i makar pokušaja shvatanja šta se krije iza svake scene i šta je autor želeo reći ne predstavlja baš veliku zabavu.