HOROR FILMOVI (I SF)

Režija: Andrew C. Erin

Uloge: Julie Benz, Belle Shouse, Josh Stamberg

Više o filmu: http://www.imdb.com/title/tt3424690/

Trailer: https://youtu.be/LUxkRTxvkbE

Pogledajte još: Vacancy (2007)

Serijske ubice su uvek postojale i postojaće ali neki prastari zločini i njihovi izvršioci i nakon toliko godina fasciniraju (tačnije: užasavaju). A kako i ne bi: između (pretpostavlja se) 1888. i 1894. godine H. H. Holmes je u svom hotelu u Čikagu ubio između 9 i 200 osoba (9 dokazano, 27 priznato a 200 procenjeno). Pitanje kojim se autori ovog filma bave je - kako bi izgledalo kada bi H. H. Holmes danas ubijao? Miksujući nekoliko horor žanrova a pre svega misteriju Havenhurst (dva slova ”H”, baš kao i u imenu starog zločinca) nam donosi odgovor na to pitanje ali i donosi jednu nadasve poučnu notu...

Ipak, prvi utisak filma je Danielle Harris (Halloween 4, Halloween 5, Hatchet serijal, Chromeskull: Laid to Rest 2), čija karijera je, čini se, pala vrlo nisko kada igra ovako epizodne, trominutne uloge, samo da bi se njeno ime pojavilo na uvodnoj špici filma. Uglavnom, ona igra narkomanku koja je odsela u jednom starom hotelu a iz nepoznatih razloga brzo i brutalno skončava od strane nekakve nevidljive sile, baš kao i njen dečko. Nešto kasnije iz ustanove za odvikavanje od zavisnosti izlazi ex-alkoholičarka Jackie i odmah se daje u potragu za svojom prijateljicom Danielle koja joj se danima ne javlja na telefon. Jackie, poput većine onih koji napuste ovu ustanovu, odseda u jednom starom hotelu koji nastanjuju dojučerašnji zavisnici, oni koji započinju zdraviju fazu svog života, oni koji su raskrstili sa drogom, alkoholom i drugim porocima. Hotelom za smeštaj „čistih” upravlja temperamentna, stroga i konzervativna gospođa Eleanor, kojoj pomaže i njen sin, a potpuno „slučajno” Jackie dobija istu sobu u kojoj je do skoro živela njena prijateljica Danielle. Po gospođi Eleanor Danielle je naprosto napustila hotel i otišla u nepoznatom pravcu ali Jackie sve to deluje sumnjivo pa angažuje svog prijatelja detektiva, istovremeno vršeći istragu u sopstvenoj režiji, ne znajući da je došla bukvalno mečki na rupu...

Ta mečkina rupa tj. hotel zaista izgleda odlično, gotovo spektakularno. Čak i kada zanemarimo to da su enterijeri i eksterijeri snimani na različitim lokacijama (na različitim američkim obalama, čak) kompletna unutrašnjost zdanja izgleda zaista odlično i veoma pristaje jednom mračnom horor filmu, mračnom i po izgledu i po tematici. Hotel deluje veoma staro ali ne i ruinirano, sve je veoma očuvano i funkcionalno, pretpostavljam da datira sa početka prošlog veka a karakterišu ga veliki i poduži hodnici i bezbroj ovećih mračnih apartmana sa odgovarajućim nameštajem, toliko velikih i sumornih da bi se u njima retko ko osećao opušteno i vedro. Odlična i na momente jeziva hotelska atmosfera je možda bespotrebno pokvarena drugim horor uticajima koje je autor ubacio u film, valjda misleći da će time zadovoljiti širu publiku i one gledaoce koji jedan horor film ne mogu zamisliti bez brutalnosti i specijalnih efekata. Ti specijalni efekti su vrlo kvalitetni, eksplicitni i brutalni ali film u svojim torture porn momentima ipak ne postaje turoban kakav je mogao; njegov glavni sastojak je ipak misterija i na tom polju on pokazije najviše, mameći gledaoca da svakom narednom scenom otkriva sve više, saznajući mnoge detalje i informacije, sve do trenutka kada se priča ne sklopi u jednu celinu, ne baš skladnu ali svakako funkcionalnu.

Priča u svojoj završnici nije baš skladna i pažljivo posložena jer je povezivanje H. H. Holmesa sa modernim vremenima urađeno pomalo zbrzano i nedovoljno jasno, isključivo kroz brze prikaze nekoliko novinskih članaka, pa ko poveže - poveže. Verujem da će malo ko ko nije upoznat sa „radovima” ovog hotelskog „mesara” shvatiti pozadinu priče a čak i oni koji znaju osnovne informacije neće znati kakve veze ima koljač pogubljen 1896. godine sa vremešnom upravnicom hotela za izlečene zavisnike. Međutim, i bez ovoga, dakle bez kompletne istorijske pozadine, film veoma dobro funkcioniše jer poseduje vrlo zanimljivu priču koja sadrži pouke koje se tiču svih mogućih poroka a ne samo onih prikazanih. Film na prilično dobar način (ali ne pretežak ili prešokantan) prikazuje tragediju pojedinaca i celih porodica koje su koristile ili dolazile u dodir sa drogom, alkoholom, pedofilijom i drugim strahotama a verujem da će povratak ovim porocima nakon gledanja filma biti makar malo teži pojedincima jer je akcenat filma na poslednjoj pruženoj šansi, povratku u pakao zavisnosti i dolasku đavola po svoje. Iako negativac filma nije zadovoljavajuće definisan i ostaje dobrano na terenu metafore film je uspešan u svojoj nameri pre svega zbog onoga što su autori hteli reći i poručiti.

Baš zbog toga, zbog zanimljivog i nadasve istinitog prikaza zatvorenika svojih mračnih prošlosti, u čijim umovima je mnogo vrebajućih zamki koje ih opet mogu odvesti na stranputicu i u smrt, treba zanemariti neke propuste koji se tiču arhitekture zamka (tehnička nemogučnost postavljanja brojnih zamki) kao i predvidljivost svih situacija od strane organizatora „tretmana” (koji je uvek nekoliko koraka ispred žrtve i konstantno predviđa sve događaje). Film na viši nivo svakako podiže odlična glumačka postava na čelu sa Julie Benz (Saw V) u ulozi Jackie i Fionnulom Flanagan (The Others) u ulozi gospođe Eleanore ali i ostatak sporednih likova je dobro izabran, počevši od detektiva Tima pa do plavokose devojčice Sarah (uz već gore spomenutu Danielle Harris). Uglavnom, Havenhurst je dobar i poučan film koji je vrlo lako je mogao biti još i bolji ali i takav kakav je apsolutno zavređuje da bude pogledan.