HOROR FILMOVI (I SF)

Režija: David Ryan Keith

Uloge: Michael Koltes, Paul Flannery, Steve Weston

Više o filmu: http://www.imdb.com/title/tt4705740/

Trailer: https://youtu.be/cCAirquGCvU

Pogledajte još: Poltergeist (1982)

Ghosts of Darkness je britanski paranormalni film, nemaštovitog naziva i skromnog budžeta, film koji je pokušao izvući nešto više iz svojih mogućnosti a to mu je donekle i pošlo za rukom. Autor ovog ostvarenja je David Ryan Keith čiji prethodni film, The Redwood Massacre, je većina gledalaca pogledala ili je makar upoznata sa njegovom temom i stilom. Za razliku od redvudskog masakra duhovi u tami su upravo to - film o duhovima, bez mnogo brutalnih specijalnih efekata, klanja, krvi, iznutrica i nasilja ali, što je mnogo bitnije - sa većom zanimljivošću i kudikamo višim kvalitetom.

Kakav bi to paranormalni ghost horor bio da nema uklete kuće a kakva bi to ukleta kućerina bila da se ne nalazi u nekakvoj nedođiji, što bi rekao narod - Bogu iza nogu. U ovom slučaju ogromna stara građevina se nalazi u Škotskoj, na obroncima maglovite šume, što autor u više navrata naglašava ne bi li stvorio osećaj izolovanosti ukućana i jezive atmosfere koja vlada u unutrašnjosti zdanja. To mu je samo delimično uspelo ali lokalitet definitivno izgleda sumorno i depresivno pa kao takav sasvim odgovara filmu ovakve tematike. No, ovde nije toliko značajan lokalitet kuće koliko njen istorijat: građevina je definitivno ukleta jer kako drugačije objasniti nekoliko desetina ukućana i gostiju koji su tragično skončali na najrazličitije brutalne načine tokom prethodnih decenija... Nešto kasnije saznajemo da niko nije uspeo izdržati duže od tri dana u kući a da ne ubije ili se ne samoubije (kako li su je onda uopšte prodavali/izdavali narednih puta?) a poslednji put je stradala jedna tročlana porodica, što smo i imali prilike videti u uvodu filma. Taj najnoviji zločin je konačno motivisao vlasnika kuće da istraži šta se to zaboga dešava (gomila izmasakriranih leševa mu ne smeta ali je problem loša reklama koja otežava pronalazak novih stanara) pa je angažovao stručnjake koji bi mu trebali pomoći u vezi tog problemčića.

Pozvana su dva stručnjaka za zaposednute objekte, dakle obojica iz iste branše ali koji problemu pristupaju sa kompletno suprotstavljenih pozicija i dijametralno udaljenih stanovišta: Jack Donovan je paranormalni istraživač, teorijski veoma dobro potkovan, „naoružan” najsavremenijom opremom koja može pomoći u ovakvim slučajevima a nepoverljiv prema paranormalnim stvarima, sujeverju i svim onim elementima koje nauka nije dokazala. S druge strane, tu je Jonathan Blazer, samozvani vidovnjak koji navodno komunicira sa mrtvima, naoko tipični šarlatan koji zarađuje na tuđoj nesreći, naivnosti i lakovernosti a koji od opreme donosi (a šta bi drugo) ouija tablu, beli prah za crtanje krugova po patosu, nekoliko sveća i gomilu odgovarajuće literature. Već od samog starta kreće netrpeljivost između ova dva mladića, svako kreće da istražuje na svoj način, a tokom prve polovine filma je pravo zadovoljstvo gledati njihov verbalni i zanatski sukob, sukob nauke i sujeverja, zabavne dijaloge, nadmudrivanja i „merenja jezika” a, iako to možda ne bi tako trebalo biti, čini se da će gledaocima simpatičniji biti Jonathan. Jonathan je ležerniji, spontaniji i bavi se „naukom” koja više odgovara jednom horor filmu a, što takođe nije za zanemariti, u nekoliko navrata izgovara veoma duhovite replike.

Pozitivna stvar je što film ne traje dugo, ni u minutama ni u dešavanjima, pa tih tri dana i tri noći (koliko naša dva istraživača moraju provesti zaključani u ukletoj kući) prilično brzo prolaze, čak i prebrzo. Nakon uvodnog dela filma koji sam opisao u prethodnom pasusu prebrzo dolazi do pojave duhova a onda još brže i do raspleta što više nego bilo šta drugo doprinosi utisku kako ipak gledamo jedno drugorazredno ostvarenje. Ovako zamišljena i napisana priča je svakako imala više potencijala ali se za ozbiljniji pristup ovoj temi, za postepene promene karaktera glavnih likova i za dozirano pojašnjavanje pozadine pojave duhova ipak moralo utrošiti mnogo više filmskog vremena, po mom mišljenju možda i više od sata. Ovako, nakon odličnog uvoda i početka dešavanja dobili smo zbrzani zaplet, konfuzni rasplet, još nejasniju pozadinu koja se tiče demona i zaposednutosti objekta i jedan paranormalni haos koji se odvija bez ikakvog reda i pravila. Padajuća krivulja sasvim očekivano kulminira zbrzanim finalom i prilično pogrešnim završetkom sa promašenom poslednjom scenom (koja je tu samo zato što je to sada u modi). Šteta je što se autor nakon nemodernog ali odličnog uvoda ipak odlučio za neke slabe standarde modernog horora a nije odoleo ni upotrebi animacija u završnici, čega bi se trebali kloniti svi koji nemaju budžet da priušte makar korektan CGI. 

Ipak, i takav kakav je film pruža zadovoljavajuće zanimljivih 80-tak minuta, pre svega zbog odlične lokacije i glumačkog tandema. Enterijeri nisu mračni, što potpuno odudara od modernih standarda i čini da film deluje prilično retro, ali je šteta što se unutrašnjost zdanja (ili studija, kako god) ne koristi još više u cilju stvaranja jezive atmosfere, pa se tako radnja mahom odvija po sobama dok se za tavan, podrum i druge mračne prostorije autor odlučuje veoma retko i vrlo kratko. Upravo zbog manjka atmosfere i pomalo nejasne i zbrzane priče ni specijalni efekti, koji vizuelno deluju pristojno za ovaj rang filma, ne postižu željeni efekat pa iako određene kreature deluju jezivo film ni za trenutak nije strašan. Glumački tandem definitivno izvlači ovaj film jer je hemija između glavnih glumaca na visokom nivou a njihova različitost koja konstantno varniči ne dozvoljava gledaocu da se osvoji od ekrana. Lično ne znam ko su dotični glumci (glumcu koji igra Jonathana ovo je debitantska uloga!) ali znam da bih voleo da se film drugačije završio jer bi u tom slučaju postojala šansa da Ghosts of Darkness dobije nekakav sequel. U svakom slučaju, ovo je film koji pokazuje kako se na prihvatljiv način može napraviti zadovoljavajuće ostvarenje koje u osnovi ima neoriginalnu temu. Film je vrlo lako mogao biti još bolji ali i ovako predstavlja sasvim zadovoljavajuću zabavu za za vrele letnje noći.