Wednesday, August 16, 2017

Bloody Moon (1981)


Režija: Jesús Franco
Uloge: Olivia Pascal, Christoph Moosbrugger, Nadja Gerganoff
Pogledajte još: The Burning (1981)

Za sve ljubitelje evropskih slashera s početka 80-ih godina prošlog veka evo ga Bloody Moon (alternativnih naziva The Saw of Death i Die Säge des Todes), jedan od onih filmova koji su odmah po pojavljivanju doprli do evropskih gledalaca ali su na američku premijeru morali sačekati nekoliko decenija. Zapravo, cenzurisana verzija filma je na drugoj strani okeana prikazivana još 1983. godine ali gledaoci koji su želeli da film pogledaju onako kako je on zamišljen, dakle u kompletu sa čuvenom scenom odsecanja glave na cirkularu, morali su čekati sve do 2008. godine...


A pre te scene gledaoci upoznaju Miguela, mladića sa užasnim ožiljkom na licu, kome je upravo ta telesna falinka glavna prepreka da dođe do mladih i lepih devojaka. Upravo zbog toga on za vreme jedne žurke pod maskama krade masku jednog momka, na prevaru odvodi njegovu devojku u krevet i pokušava da vodi ljubav sa njom a kada nesrećnica neposredno pre penetracije skine njegovu masku i vidi lice s ožiljkom doživljava pravi šok. Miguel joj u nedostatku nekog ubojitijeg oružja oduzima život jednim sasvim običnim makazama a zatim biva uhvaćen i utamničen na izvestan vremenski period. Nakon pet godina njegova sestra ga ipak izvodi na slobodu a zatim odvodi u ženski internat kojim rukovodi a koji se nalazi na južnim obalama Španije. Odmah po njegovom dolasku devojke počinju da gube živote na veoma krvave i brutalne načine ali čini se da bi ubica sa ožiljkom na licu bio isuviše logično rešenje ove slasher misterije... Ili možda ne bi? Bloody Moon se trudi da bude misteriozan do samog završetka a to mu samo delimično uspeva, jer, ma koliko se autor filma trudio da zamaskira ko je ubica i ma koliko nam nudio potencijalne sumnjivce svaki iskusniji gledalac će već tokom prve polovine filma znati u kom grmu leži zec (zapravo, u kom grmu čuči maskirani ubica sa makazama, bodežom, testerom, satarom ili inim hladnim oružjem).


Scenario ovog filma je sasvim korektan, dinamičan, napet, prepun obrta i neočekivanih dešavanja ali to tako izgleda samo dok je na papiru jer u praksi stvari ne stoje baš najbolje... Reklo bi se da Bloody Moon karakterišu sve one osobine drugorazrednog evropskog horor filma tog doba, filma koji pokušava da objedini elemente slashera, gialla i eksploatacijskog filma ali u kome ipak dominiraju amaterizmi u većini elemenata. Recimo da je priča sastavljena od hrpe brutalnih ubistava koja nisu najuverljivije „polepljena” povezujućom pričom pa je finalni rezultat prilično slab i još manje ubedljiv nego kod prekookeanskih slashera istog godišta. Priču karakteriše opšta neuverljivost koju dodatno pojačava nekoliko sramotno labavih momenata (poput izlaska Miguela iz zatvora, recimo), vrlo nerezonska ponašanja većine likova (kada devojka biva ubijena njenoj cimerki niko ne veruje), slaba maska negativca (ožiljak na Miguelovom licu izgleda kao ofarbani silikon, što verovatno i jeste) a tu su i slabi i nezanimljivi dijalozi likova koji često znaju da traju u nedogled a ne doprinose ničemu. Tempo filma nije dobro izbalansiran pa gledalac neće očekivano odreagovati na napete scene (kojih ima u nekoliko navrata) jer će biti dobrano umrtvljen dosadnim dijalozima ili amaterskim scenarističkim rešenjima (kojih ima više nego ubistava).


Oslaba gluma jeste prisutna u filmu i to u zavidnoj meri pa cenim da će mnogima to zasmetati i uzrokovati da im film deluje još neubedljivije. Meni gluma u principu nije predstavljala problem, pre svega zato što većinu likova u ovom filmu čine mlađe ženske osobe a prirodnost koju one nose sa sobom (sa svim dobrim i lošim stranama toga) nadomešćuje njihov glumački (ne)talenat. Recimo da je lepa Nemica Olivia Pascal sasvim odgovarajuća za final girl ulogu, pored nje vidimo još nekoliko lepih devojaka (od kojih većina pokazuje svoje nesilikonske grudi), a muški likovi su tu samo kao podrška i ne zapadaju previše za oko (osim Miguela koji zapada za oko svojom ružnoćom ali srećom ništa ne progovara). Ipak, ono što je najveći problem filma je glasovna i zvučna sinhronizacija koja je najblaže rečeno - katastrofalna. Zaista ne znam da li je to problem moje kopije filma ali svi glasovi su sinhronizovani na španski jezik (ne znam sa kojeg jezika) i to nedovoljno uverljivim i relativno sličnim ženskim glasovima pa često izgleda kao da jedna osoba pozajmljuje glas celoj grupi devojaka. Uz sve to sinhronizacija je vrlo lošeg kvaliteta, kao da je rađena na kasetofonu i traci, a tokom dijaloga se i ceo ambijentalni zvuk snižava na njen kvalitet. Kod delova filma koji ne sadrže izgovorene reči audio kvalitet se diže za dve oktave više i predstavlja pravi odmor za naše uši napaćene torturom nahovanja.


S druge strane, vizuelna komponenta filma je zaista odlična i on predstavlja pravi praznik za oči, pre svega zbog prelepe španske prirode južnog primorja. Zaista je šteta što nema više dešavanja u brdima, na plažama ili predelima sa šipražjem (na trenutke film izgleda poput Don't Torture a Duckling) ali kada kamera prikazuje Oliviu Pascal dok se šeta kamenjarem ili po obali mora setim se zašto više cenim ondašnje horor devojke i tadašnju filmsku kameru (čitaj: film karakterišu žive boje a ne tmurne nijasne kao kod modernih horora). Žive boje, a pre svega crvene, karakterišu i ubistva a ona su vrlo krvava i brutalna, u nekoliko navrata veoma maštovita (probadanje bradavice s leđa!) a highlight je definitivno gore spomenuto obezglavljivanje ogromnim cirkularom u kamenolomu. Iako je očigledno u pitanju lutka (i to ne najefektnije napravljena) scena jeste za pamćenje, poput još nekih drugih, a monotonija krvi je povremeno razbijena spaljivanjem, vešanjem, davljenjem itd. Iako je film relativno slab vredi ga pogledati isključivo zbog ubistava, nekoliko napetih scena i retro atmosfere (odlična muzika!) a s obzirom da predstavlja kombinaciju slashera i gialla ljubitelji ovih filmova bi mogli obratiti pažnju na njega, pogotovo ako nemaju ništa drugo na repertoaru.

+ nekoliko brutalnih, krvavih i maštovitih ubistava
+ na momente napet; Olivia Pascal; ambijent; muzika
— nezanimljiva, dosadnjikava i neuverljiva priča
— užasna glasovna sinhronizacija; oslaba gluma
— ponašanja likova; niz veoma glupih momenata


 Ocena: 4/10

Ukoliko želite da i vaši prijatelji posete naš sajt podelite ga na društvenim mrežama putem sharing dugmića. To vam neće oduzeti previše vremena a doprineće popularnosti sajta.

0 comments:

Post a Comment