Režija: Guillem Morales
Uloge: Andoni Gracia, Mónica López, Francesc Garrido
Više o filmu: http://www.imdb.com/title/tt0436374/
Trailer: https://youtu.be/fQWN6L-gttc
Pogledajte još: Sleep Tight (Mientras duermes) (2011)
Ostajem na terenu neameričkih filmova ali se vraćam skoro deceniju ipo u prošlost: na predlog čitalaca Mirjane, Amira i Marka Backovića pogledao sam The Uninvited Guest, prvenac Guillema Moralesa (koji se šest godina kasnije dokazao odličnim Julia's Eyes), film koji je naoko nešto neobičniji home invasion ali zapravo predstavlja mnogo dublje i složenije gledalačko iskustvo, baš onakvo kakvo i očekujemo od španskih autora. Film ne poseduje konvencionalnu formu kakvu obično prepoznajemo kod komercijalnih ostvarenja, podeljeno je u dve celine a ceo utisak koji provejava tokom njega je vrlo košmaran...
Košmar po Felixa, koji je centralni karakter ovog filma, počinje onog trenutka kada u svoj dom pušta misterioznog stranca da telefonira. Felix na trenutak zanemaruje sva nepisana pravila ponašanja kada imate stranca u kući, skreće pogled sa njega i odlazi u drugu prostoriju a kada se vraća - ovoga nema. On odmah pretražuje celu kuću, plašeći se da se tajanstvenik nije negde sakrio, ali se sve završilo zaključkom da je dotični nakon kratkog telefonskog razgovora brzo izašao napolje. Ipak, Felix i dalje ima utisak kako je stranac sakriven negde u kući a taj utisak se narednih dana pojačava do neizdržljivosti: on konstantno oseća nečije prisustvo u svom velikom ali pustom domu, čuje nečije korake na spratu, pronalazi tragove nečijeg bivstvovanja a gledalac, baš poput samog Felixa, neće znati da li stranac zaista obitava skriven u nekom mračnom kutku stana ili je naš preplašeni junak naprosto skrenuo pameću. Potpuno neočekivano ceo pritisak se pretvara u igru mačke i miša, u psihološko-fizičku borbu na život i smrt, u borbu očajnog domaćina i parazita koji ga vreba i teroriše iz mraka... No, to je samo početak prve polovine filma a u drugoj se sve menja za 370º...
Kao što rekoh - gledalac nije načisto šta se dešava sa Felixom mada se neki zaključci mogu izvesti kada vidimo njegovo ponašanje prema donedavnoj supruzi i kada uvidimo da on psihički nije baš najstabilniji. Zapravo, The Uninvited Guest je jedan od onih filmova gde su uloge iz nekog razloga zamenjene i gde je muškarac nesiguran, nestabilan, preplašen, usamljen i željan ljubavi dok je njegova druga polovina (druga polovina i u bukvalnom i u figurativnom smislu) potpuno drugačija... Tokom prvog dela filma prisustvujemo skoro pa odličnom home invasion horor filmu koji povremeno zaista ledi krv u žilama, pre svega zbog snažne atmosfere samoće koju preživljava Felix a onda i zbog izuzetno dočaranog osećanja nečijeg prisustva u stanu. Autor filma je pravi majstor u kreiranju mračnog okruženja i tmurne atmosfere koja kod gledaoca izaziva nelagodu (što je karakteristika i Julijinih očiju) ali se autor tu ne zaustavlja niti mu je to primarni cilj. U nastavku Nepozvan gost čini otklon od home invasiona kakav znamo jer prikazuje Felixa koji pohodi dom onoga ko je njega do tada proganjao i donosi skoro u potpunosti zamenjene uloge. Film donekle napušta teritoriju horora i pretvara se u napeti triler sa snažnim psihološkim elementima.
Već po početku druge polovine filma je definitivno jasno da The Uninvited Guest nije standardno ostvarenje i da će bizarna priča (u kojoj se likovi čak i duplaju) morati kulminirati na neobičan način, možda i apstraktan ili će sve naprosto ostati otvoreno poput kulminacije mnogih mindfuck filmova, što The Uninvited Guest na neki način i jeste. Upravo zbog toga završetak ovog filma treba shvatiti uslovno a poslednjih nekoliko minuta filma, osim što vam mogu izazvati upitnik iznad glave, doprineće i da premotate u glavi ceo film, neke događaje posmatrate iz drugog ugla (autor je to nedvosmisleno i želeo), sagledate ih na drugi način a možda i obrnete kompletan film ispočetka. I u tom slučaju će vam odgledana dešavanja zagrejati moždane vijuge ali ćete videti mnoge sitnice koje su vam na prvo gledanje ostale ispod površine i shvatiti neki simbolizam u određenim scenama ili kinematografskim rešenjima. U principu, ovo je psihološki horor film koji je zapakovan u home invasion triler formu a zapravo se bavi analizom ljudske psihe u ekstremnim uslovima, pre svega izazvanim neželjenim raskidom sa partnerom i neminovnom samoćom.
Film je urađen prilično minimalistički, odvija se na tek nekoliko lokacija i uključuje nekolicinu aktera, no, to mu nikako ne smeta, čak suprotno - pomaže mu da bude još efektniji, jeziviji, mračniji i nelagodniji. Izvesni Andoni Gracia u ulozi Felixa je sasvim korektan i veoma kvalitetno predočava sva stanja u kojima se nalazi, dok je njegovu bivšu suprugu još uverljivije odglumila Mónica López, koja se pojavljuje u dve uloge. Režija i kamera su zaista odlične pa se iz sasvim običnih urbanih lokacija izvlači maksimum a kadrovi koji stavljaju Felixa u centar zbivanja doprinose tome da se gledaoci zaista uživljavaju u ulogu preplašenog domaćina a kasnije i voajera. Sve u svemu - preporučujem gledanje ovog filma, makar onim gledaocima koji ne vole jednostavne filmove već nešto tokom i nakon čega će morati da razmišljaju, vraćaju radnju i ukrštaju sopstvena mišljenja. Film ima određenih propusta i rup(ic)a (na koji god način ga shvatili) ali je prilično originalan i u većini elemenata kvalitetan.
0 comments:
Post a Comment