HOROR FILMOVI (I SF)

Režija: Andrew Getty

Uloge: Frederick Koehler, Sean Patrick Flanery, Brianna Brown

Više o filmu: http://www.imdb.com/title/tt0339736/

Trailer: https://youtu.be/k2Ii4AaiBKI

Pogledajte još: The Void (2016)

Andrew Getty je bio američki bogataš, potomak naftnih magnata, biznismen, navodno filantrop a onda pored svih svojih poročnih hobija i režiser u pokušaju. Njegov životni filmski poduhvat je trebao biti film pod nazivom The Storyteller, polubiografski samofinansirajući horor projekat koji je „pojeo” skoro 6 miliona (sopstvenih) dolara i 15 godina rada, što ga definitivno svrstava u sam vrh liste najdužih filmskih produkcija. Paradoksalno i pomalo tužno ali Andrew nije dočekao da vidi svoj finalni filmski produkt: preminuo je 2015. godine a njegov film se dve godine kasnije pojavio preimenovan u The Evil Within.

Nesuđeni The Storyteller nam priča priču o jednom momku sa posebnim potrebama, Dennisu, mladiću ometenom u razvoju, o kojem brigu vodi njegov rođeni brat John. Kada mu brat pokloni nekakvo staro ogledalo iz doba inkvizicije (što je možda značajan detalj ali ga ja nisam shvatio) Dennis će u odrazu videti jednog potpuno drugačijeg mladića koji samo fizički liči na njega: odraz nije (toliko) ometen u razvoju, nema problema sa govorom, mucanjem ili koeficijentom inteligencije ali se veoma brzo ispostavlja da poseduje neke druge „specifičnosti”. Naime, odraz počinje sa huškanjem Dennisa da čini zločine, da ubija prvo decu koju otme sa obližnjih dečijih igrališta i skladišti ih u zamrzivač a kada se dovoljno izvežba da pređe na svoje najmilije, na Johna i njegovu buduću verenicu. Vremenom demon iz ogledala potpuno preuzima kontrolu nad do tada dobrim i mirnim Dennisom pa se u kasnijem toku filma neće ni znati ko je koga zaposednuo, ko je pod čijim uticajem i ko je zapravo ko... Naravno, naša osnovana pretpostavka je da postoji samo jedan Dennis, sa eventualno još nekoliko manje ili više bolesnih osoba u glavi, ali sve je to (polu)biografska nota i to je zapravo najšokantniji detalj vezan za ovaj film...

Naizgled jednostavna priča nije ispričana na konvencionalan način već prilično konfuzno, haotično i teško razumljivo a sve zbog autorove potrebe da film obogati prikazima svojih sadističkih snova koji su ga po njegovim rečima mučili još od najranijeg detinjstva. Ne ulazim apsolutno u to šta se dešavalo u košmarima tokom njegovog detinjstva ali je činjenica da je Andrew Getty bio (dosta vremena ako ne i skoro uvek) zavisnik od nekih vrsta droga i to se veoma jasno vidi gledajući određene momente njegovog ne-remek dela. Film u principu nije preterano gledljiv a mnoge scene, montaža, flashbackovi i košmari zaista deluju kao halucinacije zavisnika od metha. Na sve to dolazi i činjenica da je film delo autora koji nije previše talentovan (posebno kao scenarista), da je evidentno neiskusan, da je hteo mnogo toga da kaže što je bilo jasno samo njemu ali ne i drugima a onda i da se u postprodukciji pokušavalo sve i svašta, dosnimavanjem, presnimavanjem, animiranjem, brisanjem i ko zna šta još. Recimo, lik sa omota filma bi trebao biti glavni demon (igra ga legendarni Michael Berryman) ali se u kasnijem toku filma on ni ne pojavljuje pa se da zaključiti kako je dotični negativac možda bio važan autoru 2002. godine ali ne i skoro deceniju kasnije. 

Čak i ne znajući šta se dešavalo u pozadini ovog filma, koliko je dugo trajalo snimanje i koliko puta je restartovano vidi se od samog starta da nešto nije u redu i da je The Evil Within proizvod nestručnog i/ili neiskusnog lica iza filmske kamere, režije, montaže itd. Zbog svega ovoga sam bio prinuđen da nekoliko puta pauziram gledanje i uzmem vazduha, ne zbog bilo kakve napetosti, nelegode ili atmosfere već zbog brda nepovezanih apsurdnih momenata i nonsens priče koju nisam najbolje shvatio (veoma brzo sam i izgubio volju za povezivanje svih niti). Ono što se svakako mora pohvaliti je gluma Fredericka Koehlera koji, glupo je reći, ali stvarno deluje retardirano, dakle veoma ubedljivo prikazuje Dennisa koga je ipak teško posmatrati na ekranu. Ne znam zašto je autor filma imao potrebu da se poistoveti sa momkom koji teško govori, slabo shvata i na mentalnom nivou je dečaka (zapravo je to samo jedna u nizu stvari koje nisam razumeo) a takođe ostaju nejasni i česti monolozi koje on izgovara a koji su nejasni (s obzirom na sudbinu autora takvi će i ostati). Misterija je i ko su neki likovi na ekranu koji se odjednom pojave i onda nestanu a veliko je pitanje i da li je autor filma znao ko su oni ili su to takođe proizvodi njegovih metadonskih halucinacija...

Ali, veliko je pitanje i da li je ovaj film uopšte završen, kao što je pitanje da li su određeni delovi trebali tako izgledati, no, opet, ko može da garantuje da ih pokojni autor ne bi smontirao ili presnimio na još gori način? Uglavnom, film čije je snimanje započeto još 2002. godine a zatim nekoliko puta stopirano pa više puta započeto ispočetka trajalo je sve do 2007. godine da bi narednih osam godina trajala postprodukcija, animacija i raznorazne prepravke. Jedan od ljudi koji je bio uključen u ovaj projekat (producent) je nakon Andrewove smrti finalizirao film na svoj način, onako kako je on procenio da treba biti zaokružen, možda i popravljajući neke detalje, ko će ga znati...