HOROR FILMOVI (I SF)

Režija: Deborah Brock

Uloge: Crystal Bernard, Jennifer Rhodes, Kimberly McArthur

Više o filmu: http://www.imdb.com/title/tt0093996/

Trailer: https://youtu.be/zkKv4YqMVWg

Pogledajte još: Slumber Party Massacre (1982)

Slumber Party Massacre II iz 1987. godine je dokaz kako su se i u 80-im godinama, koje mnogi smatraju zlatnim dobom komercijalnog horora, snimali ispodprosečni nastavci uspešnih filmova i sequeli koji su nauštrb poznatih prethodnika služili isključivo zarade radi. Ovaj film nije prvi loš nastavak u horor istoriji (prvi fijasko većih razmera je viđen u Exorcist II: The Heretic) ali i deceniju kasnije stoji veliki znak pitanja: kako je moguće snimiti nešto tako slabo, amaterski, nezanimljivo, glupo, jednostavno - loše. Mislim, da su autori snimili prostu kopiju prvenca rezultat bi bio neoriginalan ali kudikamo bolji zar ne?

Da, bio bi, ali oni su ipak želeli da krenu dalje od događaja viđenih u prethodniku i snime materijal koji je pogodniji tinejdžerima iz druge polovine 80-ih... Sam početak filma je postavljen u pravo vreme i nema mu se šta zameriti: radnja se odvija nekoliko godina nakon onih koje smo gledali u filmu iz 1982. (reklo bi se da je taman toliko godina i prošlo) a mi zatičemo Courtney (devojčica koja je bila bejbisitovana 1982. godine) kao srednjoškolku koja slobodno vreme provodi svirajući u ženskom rock bendu. Njena sestra Valerie (glavna junakinja prethodnika) nalazi se u nekoj mentalnoj ustanovi zbog traumatičnih iskustava koja je pretrpela od ubice sa burgijom a redovno se javlja u sestrinim košmarima. I to nije sve: redovan gost sestrinih košmara je i „stari” ubica, ovoga puta u novom ruhu... Za pretpostaviti je da kada se žensko rock društvo dogovori o samostalnom vikendu na periferiji, kada bi trebale uživati u međusobnom društvu (nažalost, nije to što mislite), opuštati se bez muškaraca, alkoholizirati i svirati - da će ih posetiti „stari” ubica, nastavljajući svoj krvavi pir i trudeći se da reducira broj tinejdžerki na razumniju meru. To se, istina, i dešava ali je napisano na internet papiru mnogo uzbudljivije nego što deluje u praksi iz 1987. godine...

Evo u čemu je problem (zapravo gde počinje kamara problema): vremenski dobro postavljena priča ne funkcioniše na zadovoljavajući način jer su za dve junakinje iz prethodnika izabrane druge glumice. Sumnjam da su one stare tražile veliki honorar već pre mislim da ni za to nije bilo dovoljno sredstava (Slumber Party Massacre II je kudikamo jeftiniji film od prethodnika) ili su one naprosto odbile da se pojave u ovom materijalu zbog njegovog opšteg amaterizma. Umesto njih izabrane su druge dve a dok je ona koja igra Valerie gotovo nebitna (pojavljuje se tek u nekoliko košmarnih sekvenci) ona koja igra Courtney je korektna i verovatno jedina pruža glumu dostojnu makar jednog drugorazrednog slashera tog doba. Ostatak kastinga je veoma slab i bezličan, kao da su devojke iz ovog filma dovedene sa lokalne školske predstave ili sa audicije niskobudžetnog erotskog filma; da ne grešim dušu - ni slab scenario ne ide na ruku likovima koji se sporazumevaju neuverljivim i nezanimljivim rečenicama a sve to kulminira zaista predugačkim uvodom koji traje celih 50 minuta. Tek tada Slumber Party Massacre II postaje nekakav horor ali treba reći i da kompletan film sa odjavnim špicama traje tek 72 minuta. Zaista jadno otaljavanje posla.

Veoma jednostavna slasher priča o gomili devojaka (plus nekoliko momaka koji su se tu „slučajno” zadesili) a koje ubija famozni misteriozni ubica nije odrađena nimalo gledljivo jer autorka filma pokušava da sa svojim delom uradi nešto što nisam sasvim uspeo da shvatim... Hajde što je film žanrovski nedefinisan i što luta od horora do komedije (takav je bio i prethodnik) ali Slumber Party Massacre II pokušava da objedini horor, tinejdžersku komediju i mjuzikl što najčešće deluje užasno, jadno i prilično negledljivo, čak i za čoveka koji je proživeo taj period i kome bi nešto slično moralo da bude kao dobrodošao povratak u prošlost. Laka za praćenje priča o mačku sa burgijom i gomili preplašenih mišica je upropaštena neprestanim košmarima glavne junakinje, njenim fobijama i transovima, a opšta kakofonija svega i svačega je definitivno kompletirana pojavom famoznog ubice koji takođe ima svoje flashbackove tokom kojih svaki čas bespotrebno solira na svojoj gitari: poput dve glumice i ubica je zamenjen (valjda zato što je stari ubica ubijen - ostao je bez burgije, šaka i na dnu bazena) a kao da ni to nije dovoljno promenio je kompletan imidž i outfit - sada je rock'n'roll rockabilly pevač, izuzetno iritantan i vizuelno katastrofalan.

Ovog ubice će se zaista svako plašiti ali ne zbog načina na koji ubija već zbog napornih replika kojima proprati svako ubistvo i stihova koje prosipa obilnije nego krv po pločniku vikendice... Nije poznato ko je dotični ubica kada već nije onaj iz prethodnika (možda je onaj stari ubica preneo svoj zanat na sina, ko će ga znati...) a nije ni poznato kako se iz košmara iznebuha otelotvorio na javi. To autorku ovog filma ni ne zanima jer je ubeđena da je njegova pojava duhovita i da je ubijanje uz pevanje poznatih pesama (I can’t get no satisfaction, naprimer) veoma duhovito. A tu je i njegov zaštitini znak - specifična gitara sa ogromnom burgijom na vrhu vrata (gde su onda vezane žice na gitari?) pa za opštu radost verovatno ni ne treba ništa više... Osim možda nekoliko pesama koje će izvesti Courtneyin band... Jedino što je koliko-toliko vredno u ovom filmu su specijalni efekti u nekoliko scena ubistava i košmara (naravno, vredi i gitara sa burgijom) ali ne zato što su previše kvalitetni već zato što su atraktivno loši (džinovska bubuljica, napad smrznute kokoške, sendvič za odsečenom šakom). Film se završava vrlo slabom kulminacijom tokom koje vidimo slabe animacije ali i bez ove rečenice znate da je bolje preskočiti gledanje Slumber Party Massacre II...