HOROR FILMOVI (I SF)

Režija: Brad Douglas

Uloge: Abby Wathen, Marlyn Mason, Michael Meyer

Više o filmu: http://www.imdb.com/title/tt3750238/

Trailer: https://youtu.be/_S-c6j6vzCM

Pogledajte još: Carl (2012)

Reč besetment u kombinaciji sa nekom imenicom označava žestoki napad iz svih pravaca ili, pak, selo koje je sa svih strana okruženo vrlo gustom šumom... Ne znam na šta je konkretno mislio autor ovog filma kada je svoje čedo (nedonošče, zapravo) krstio upravo ovim imenom, jer u njemu nema ni masovnih ataka na glavnu protagonistkinju a još manje bilo kakve šume, ali znam da je Besetment veoma slabo ostvarenje, toliko slabo da je inferiornije i od novijih (pa čak i indie) horor filmova koji u principu poseduju veoma skromne kvalitete.

Radnja filma na papiru ne deluje toliko loše ali je već viđena tisućama hiljada puta: plavokosa devojka po imenu Amanda ne može više živeti na grbači svoje konstantno alkoholizirane i prostituisane majke pa očajnički traži bilo kakav posao, svakodnevno posećujući biro za nezaposlene i listajući svakojake oglase po dnevnim novinama. Kada je već gotovo potpuno obeshrabrena usled nemogućnosti da pronađe bilo kakav posao kojim bi se prehranila (mislim da bi na našem birou za nezaposlene bila trajno obeshrabrena i demotivisana već posle prvog razgovora sa savetnikom za zapošljavanje) iznebuha dobija telefonski poziv i potvrdu od gazdarice lično da je angažovana na poslu spremačice u jednom malom i udaljenom hotelu. Ova vest je za Amandu više nego radosna, konačno će imati svoj dinar (dolar, čak!), šta ima veze što je taj hotelčić udaljen skoro ceo dan jahanja starim Fordom, makar neće više gledati svoju p'janu i agresivnu majku, samo - jedna stvar joj u tom trenutku nije bila najjasnija: kako je uopšte mogla biti angažovana na neki posao ukoliko za njega nije ni aplicirala? E pa, vrlo lako, jer poslovi poput tog traže svoje žrtve a žrtvovanje će u ovom slučaju biti sasvim bukvalno...

Jedna od retkih pozitivnih stvari nakon uvodne špice je sam Amandin put u malo mestašce koje se nalazi negde u zabitima američke provincije. Tokom njenog putešestvija gledaoci mogu da uživaju u kratkim ali slatkim kadrovima prirode a sve to je propraćeno pristojno efektnom muzičkom podlogom. Po dolasku u omaleni gradić autor s uspehom ovekovečuje ruralne osobine jednog odumirućeg mestašceta koga svi iole sposobniji meštani već decenijama napuštaju a retki pojedinci se u njega doseljavaju; gledaoci se upoznaju sa gotovo autentičnim karakteristikama američkog sela koje nestaje, sa izolovanošću i konzervativizmom starosedelaca i sa učmalim, usporenim, monotonim životom provincije u koju je došla jedna urbana gradska devojka. Toj gradskoj devojci, Amandi, nije nimalo sumnjivo što je angažovana na poslu spremačice hotela koji apsolutno nema gostiju, u gradiću koji uopšte nema turista a koji se nalazi na putu za nigde; ona oberučke prihvata zadatke koje joj zadaje gazdarica, nimalo ne sumnjajući u njenu ljubaznost i nimalo se ne plašeći njenog (polu)retardiranog sina... No, veoma brzo (za devojku nakon nekoliko dana a za nas nakon 35 minuta) nastaje sasvim očekivani preokret i početak tragičnih dešavanja...

Priča u kojoj naivna devojka biva namagarčena obećanim benefitima novog posla i ljubaznošću novih poslodavaca ali veoma brzo uvidi da se nalazi u njihovim kandžama i da je iz njihove jazbine gotovo nemoguće uteći ne predstavlja ništa novo u horor žanru a ujedno i ništa loše. Ovakve stvari se svakodnevno dešavaju a podneblje u kojem se film odigrava je kao stvoreno za otmicu (a kasnije i za bukvalni torture-porn) jer policije nema ni od korova a nema ni mnogo prolaznika ili komšija. Motive za takvu otmicu i za sve ono što sledi čak i možemo prihvatiti kao takve (postoje poremećeni ljudi sa nerealnim planovima, jel') ali film kao takav definitivno ne. Već sam početak je suviše naivan u svakom pogledu, poslodavac (starija žena po imenu Mildred) je neprirodno uljudna i ljubazna, oko nje provejava suviše mnogo misterija (tragična sudbina njenog supruga) a tu je i (blago) retardirani sin koji teško da može sabrati dva jednocifrena broja ali se nudi da popravi Amandin automobil. Nakon kraćeg uvoda kreće kanonada katastrofalnih odluka i rešenja, amaterizama na gotovo svim nivoima i mnogi drugi propusti koji pre karakterišu jedan kućni video uradak nego kinematografsko ostvarenje koje bi se trebalo prikazivati na TV-u ili prodavati po rafovima supermarketa.

Besetment jednostavno nije toliko loš da bi bio dobar, on ne poseduje momente koji su toliko loši da bi vam izmamili osmeh na lice ili da bi bili pogodni za posmatranje u društvu, on je samo loš amaterski proizvod jednog ubeđenika koji je umislio da poznaje horor, film koji će odbiti svakog gledaoca naviklog na makar drugorazrednu produkciju. Teško je i nabrojati sve prisutne probleme a najveći je možda sama priča, koja, kao što sam već napisao - i nije toliko loše zamišljena. Problem je što kompletnu situaciju koja je apsolutno bezizlazna po plavokosu devojku, situaciju u kojoj ona trpi višednevno maltretiranje i silovanje (psihičko, fizičko i seksualno) autor nije znao završiti na iole prihvatljiv način. Film se od svoje središnjice strmoglavljuje sve niže dok se bukvalno ne surva u nonsens finalu koje nema veze s vezom ali je autor, pretpostavljam, ubeđen kako je osmislio nešto šokantno, neočekivano a uz to i veoma slično nekim horor legendama (Halloween 4, naprimer). Središnji deo (torture & porn) je suviše kratak usled podužeg uvoda i raspleta tako da ne deluje turobno koliko bi trebalo i gledalac nema pravi utisak o protoku vremena (sve navodno traje nekoliko sedmica) ali je ovako ipak mnogo bolje jer ko bi izdržao da je Besetment pola časa duži...

Usled netalenta i objektivnih (budžetskih) nemogućnosti da stvori iole strašne ili šokantne scene (kojih ima u samo par navrata a sadrže tek prolazne specijalne efekte) autor je svoj film „obogatio” vulgarnostima od kojih se okreće želudac (incest handjob, besomučno drogiranje, osemenjavanje...), dakle umesto horora pružio je asortiman gadosti. I kod likova je vidljiv amaterski scenario, recimo sporedni lik koji bi trebao biti makar nada za spašavanje vezane plavuše skončava već posle par minuta, dotičnog momka koji je ubijen vatrenim oružjem niko ne traži na prometnom radnom mestu, hitac u mirnom selu niko nije čuo... Gluposti se i dalje ređaju a tu su i tehnički detalji: kamerman ovog filma je potpuni amater jer neprestano kameru usmerava prema izvoru svetlosti što ruinira nekoliko kadrova, nosi je u svojim nesigurnim rukama što stvara drmusaviji utisak nego u found footage filmu, neprestano gura objektiv ljudima u facu stvarajući tako veoma amaterske kadrove (ni montaža nije mnogo bolja) a u jednoj sceni je uspeo čak i sam sebe snimiti u odrazu na prozoru automobila koji fokusira. Zanimljive su i scene u policijskoj stanici na čijim kompjuterima je uvek Windows 7 login screen. Hajde što policija očigledno ni ne uključuje svoje računare ali sumljam da je autor filma platio Microsoftu licencu, kad to već nisu mogli ni mnogo skuplji filmovi...