HOROR FILMOVI (I SF)

Režija: Fedor Bondarchuk

Uloge: Irina Starshenbaum, Alexander Petrov, Rinal Mukhametov

Više o filmu: http://www.imdb.com/title/tt4731148/

Trailer: https://youtu.be/5bYzbzYOVYY

Pogledajte još: The Arrival (1996)

Na posteru ovog filma ponosno stoji natpis ”From the director of Stallingrad” ali cenim da će za čitaoce ovog bloga, i ljubitelje fantastike uopšte, značajnije biti to što je autor ovog filma, Fedor Bondarchuk, zaslužan za odlične The Inhabited Island i The Inhabited Island 2: Rebellion (koje vam i ovom prilikom preporučujem). Attraction (originalnog naziva Притяжение a ruskog sa engleskim karakterima - Prityazhenie) je naučnofantastični film sa elementima romantike, apokalipse, drame, društvene satire i tinejdžerske komedije pa je kao takav veoma pogodan za gledanje kod širokih narodnih masa jer će svako u njemu naći nešto zanimljivo i vredno pažnje.

Sve počinje iznebuha, kada nakon kosmičkog incidenta jedan oštećeni svemirski brod u spektakularnoj sceni pada na predgrađe Moskve rušeći sve pred sobom. Epilog ovog nesvakidašnjeg akcidenta je nekoliko stotina stradalih, na desetine srušenih zgrada, devastiran ceo kvart i svemirski brod nasukan na gradski park, malo desno od stadiona. Dok grad trese panika zbog pada nepoznatog objekta a vlada tuga zbog mnogo nastradalih vojska pokušava da otkrije smisao i funkcionalnost svemirske letelice i to tako što će uspostaviti kontakt sa njenom posadom. Glavnokomandujući ove akcije je pukovnik Valentin Lebedev koji ne uspeva da vodi vojnu operaciju na očekivani način, prvenstveno zbog nepoznatog protivnika koji poseduje ljudima nepoznate moći, ali onda i zbog pritisaka nadređenih koji zahtevaju da se situacija što pre privede kraju, po mogućnosti uz obilatu upotrebu oružja. Kao da pukovniku ni to nije dovoljno on će trpeti i pritisak od svoje ćerke jedinice prema kojoj je popustljiv još od smrti supruge: naime, tinejdžerka po imenu Yulya će se sticajem neverovatnih okolnosti lično upoznati sa vanzemaljcem, između njih će se najpre stvoriti simpatije a nakon toga i ljubav što će gotovo dovesti do prave katastrofe, i to ne samo u okvirima Moskve i Rusije.

Yulya je centralni karakter filma a ovu buntovnu i pomalo bezobraznu tinejdžerku veoma ubedljivo igra Irina Starshenbaum. Yulya je tipična savremena devojka (ne nužno i ne isključivo sa podneblja Rusije), ona silom prilika pohađa školu, ne robuje autoritetima ili bilo kakvim zakonima a u ljubavnoj vezi je sa momkom sumnjivog morala i ponašanja (drugim rečima - sa antipatičnim kriminalcem). Poenta ovog ruskog filma je ipak u pozitivnim porukama pa se tako Yulya menja onog trenutka kada upozna lepog i dobrog vanzemaljca. Ne mogu reći da mi se svidela ova komponenta filma, verovatno zato što izvanzemaljce ne zamišljam kao metroseksualce, ali ako je svojevremeno Keanu Reeves mogao pasti s neba verovatno može i ovaj negovani i depilirani dečko. Ovo nije jedina poruka filma već se gomila drugih može „pročitati” još tokom početnih dešavanja a pogotovo u finalu kada autor jasno poručuje kakva je ljudska rasa i kako na nas može gledati neko sa strane. Naravno, autor ovde nije mislio na čoveka uopšte već je sasvim očigledno ciljao na masovno raspoloženje u današnjoj Rusiji u pogledu pridošlica ali se sve viđeno može primeniti na bilo koji deo sveta pa i na našu zemlju. Upravo zbog toga Attraction može biti blizak svim podnebljima, pod uslovom da gledaoci koji su navikli na engleski jezik pređu preko toga da je ovo film na jeziku koji im nije baš sasvim blizak.

Cenim da će ovaj film biti primamljiviji zapadnim gledaocima nego bilo koji dosadašnji ruski film i to iz jednog jednostavnog razloga: Attraction izgleda veoma holivudski. Ne mogu reći da mi se to sasvim dopalo jer ukoliko želim pogledati amerikanizovani film jednostavno mogu pristupiti gledanju filma iz te zemlje. Ni posle dužeg razmišljanja nisam ustanovio zašto je to tako, da li su autori imali potrebu da se dodvoravaju nekoj zapadnoj publici ili je naprosto ruska publika navikla na američke filmove i zahteva da se u njima vide karakteristični zapadni sastojci. Na kraju, moguće je i da je ruska omladina zaista pozapadnjačena (poput naše, jel') te da autori nisu (mnogo) slagali prikazujući nam klince koji kao da su članovi američkih bandi, tinejdžere koji slušaju rep, voze nemačke i britanske automobile a prave selfije iPhonima. Uglavnom, činjenica je da ovaj film zaista deluje kao spravljen po načelima američkog komercijalnog filma slične teme, a to znači da ćete videti gomilu specijalnih efekata, ljubavnu šećerlemu u pozadini, porodičnu tragediju, akciju i prilično očekivano finale. To takođe znači i da ćete videti ne previše duboke likove, priču koja povremeno nije morala biti toliko banalizovana i dosta situacija u kojime se karakteri ne ponašaju racionalno i u kojima je njihova motivacija veoma upitna.

Ipak, meni se film prilično svideo i mislim da je zanimljiva razbibriga za sve gledaoce koji mogu da snize kriterijume i očekivanja, pre svega na polju ubedljivosti priče. Upoređujući ga sa američkim naučnofantastičnim filmom katastrofe Attraction nema čega da se stidi, čak ima i malu dozu različitosti a velika je šteta da ta različitost nije još veća. Dalje, film ima da ponudi pozitivne poruke (koje nikako nisu neviđene do sada i prilično su standardne za SF filmove), gledaocu pruža nekoliko spektakularnih animiranih scena, perfektnu audio-vizuelnu komponentu i prilično dobru glumu čak i sporednih aktera (Oleg Menshikov pre svih). U nekim trenucima se vidi da ovo ipak nije film čiji je budžet približan američkim filmovima ali animacija nikada nije slaba, čak ni tokom akcionog finala koje (pretpostavljam) eksploatiše neke Transformers elemente. Gomila raznolikih elemenata (takoreći podžanrova) koji skupa možda ne funkcionišu na najbolji način jeste najveći kamen spoticanja kao i to što su neki delovi filma pomalo zbrzani (deluje kao da su se neke scene izgubile u montaži). Možda je ovaj film trebao biti izveden u formi mini serije ili makar dvodelnog filma a ovo poslednje je čak i potencijano moguće, ne samo zato što je Naseljeno ostrvo svojevremeno dobilo svoj nastavak već i zbog finalnog kadra Attraction. Ukoliko se to i desi ne bih imao ništa protiv, naravno ukoliko nastavak zadrži istu glumačku postavu.

Ono što mi je posebno zanimljivo u ovom filmu je kritika ruskog državnog, društvenog i vojnog sistema i sasvim očigledna neorganizovanost države, bez obzira što se desio jedan nesvakidašnji događaj i katastrofa koja se nikako nije mogla predvideti. Ne verujem da su svi prikazani propusti rezultat slabosti i naivnosti scenarija već verujem da je sve to prikazano s namerom, kroz metafore i fikciju, da se Vlasi (tj. vlastodršci) ne dosete (pa autori završe u Sibiru), dakle u najboljem duhu ruske škole SF-a.