HOROR FILMOVI (I SF)

Režija: Jordan Peele

Uloge: Daniel Kaluuya, Allison Williams, Bradley Whitford

Više o filmu: http://www.imdb.com/title/tt5052448/

Trailer: https://youtu.be/DzfpyUB60YY

Pogledajte još: It Follows (2014)

Evo jednog horor hita, možda i najvećeg ovogodišnjeg (makar tokom prva dva kvartala) ali filma koji nije tipičan horor film već više predstavlja angažovanu misteriju sa elementima strave. Get Out je jedno vrlo hypovano ostvarenje koji je pokupilo brdo hvalospeva, kako na komercijalnim review sajtovima tako i od prosečnih konzumenata horor filmova, kako od gledalaca preko velike bare tako i od fanova na ovim, balkanskim prostorima. Get Out je napisan i režiran od strane debitanta (u ovom slučaju se ne čudim kako je dotični uspeo da obezbedi budžet) a već tokom prve trećine filma je savršeno jasno da je u pitanju Afroamerikanac tj. čovek crne boje kože...

Upravo jedan tamnoputi mladić je i glavni lik ovog filma: u pitanju je Chris, crni naočiti momak koji je u ozbiljnoj ljubavnoj vezi sa lepom belom devojkom. Ono što ovog mladića brine nisu trzavice ili problemi u vezi jer njih bukvalno nema; ono što njega brine su predrasude njenih roditelja o (potencijalnom) budućem tamnoputom zetu a nemir koji ga je zahvatio dolazi zbog nadolazećeg međusobnog upoznavanja i prvog kontakta sa ljudima kojima ni na kraj pameti nije da će dobiti crnca za budućeg zeta. Ipak, na upoznavanju sve prolazi iznenađujuće dobro, čini se da devojčini bogati roditelji zaista nemaju ništa protiv druge boje kože, čak više puta priznaju kako su glasali za Obamu, a njihova uljudnost i ljubaznost u nekim trenucima deluje čak i preterana. Ono što je dodatno iznenadilo Chrisa je prisustvo crne posluge, baštovana i služavke, koji ne deluju uopšte prijateljski raspoloženo prema njemu ali koji deluju veoma izveštačeno i odsutno. To je nekoliko početnih misterija koje neće mučiti samo Chrisa već i nas gledaoce a to je i početak neverovatnih i bizarnih dešavanja prepunih preokreta. Eh, da je Chris samo poslušao svog takođe tamnoputog prijatelja koji ga je još pre polaska na put upozorio da odmah bega odatle („jer beli ljudi imaju običaj da drže crnce kao seksualne robove”)...

Ovo je samo ovlaš prepričan uvod filma gde sam svesno izostavio nekoliko zanimljivih ali bitnih detalja (recimo, zanimanje Chrisove buduće tašte) a zbog kojih će oni iskusniji gledaoci odmah znati šta je posredi i zbog čega će makar jedan od preokreta koji slede biti nešokantan. Ipak, sama priča se veoma dobro i vrlo fino odvija, natenane se odmotavajući i postepeno bivajući sve zanimljivija i misterioznija. Get Out je zaista pravo uživanje gledati a u odnosu na prosečnog modernog horor predstavnika on zaista deluje kao prvoklasno ostvarenje, prvenstveno jer je produkciono na veoma visokom nivou, izuzetno je studiozno osmišljen, veoma dobro odglumljen, scenario je vrlo ozbiljno napisan a uz sve to film poseduje i konstantnu uznemirujuću atmosferu i osećaj da nešto veoma strašno i nepredviđeno treba da se desi svaki čas... To nešto nepredviđeno počinje da se dešava na famoznom porodičnom okupljanju a Chris istog trenutka mora da pobegne (Get Out) kako zna i ume ukoliko želi da zadrži svoju (crnu) glavu na ramenima... Uglavnom, za one koji ne znaju - Get Out je filmski komentar i žestoka kritika društva u kojem živi crnačka populacija u današnjoj (većinski beloj) Americi, dakle, satira koja je prvenstveno namenjena prekookeanskoj publici i tamošnjem podizanju svesti o ovom viševekovnom problemu.

Da bi film bio što jasniji i što šokantniji po gledaoce on se od samog početka trudi da bude obrnut, pa tako već u uvodu vidimo tamnoputog momka koji biva napadnut i otet dok se ničim izazvan mirno šetao po bogatom belačkom delu grada (kao što bi bogati belac skončao šetajući se po Bronxu, naprimer). Film se tu ne zaustavlja, stavljajući Chrisa u ulogu devojke, tačnije devojke jednog horor filma. To možda zvuči ružno i neprimereno ali je zaista tako: Chris je The Final Girl filma, tačnije The Final Guy, a njegova potčinjenost svima (njega devojka ga vozi automobilom, njega upoznaje sa svojom porodicom, njega spašava od policajca...) je tu da bi se stvorio što snažniji dojam potčinjenosti crnog čoveka. I, autor je u tome poprilično uspeo jer gledalac na trenutke zaista ima osećaj da se nalazi u telu ugnjetavanog čoveka koji se nalazi u (najblaže rečeno) neprijateljskom okruženju belog čoveka. Šteta je samo što autor filma obrađuje ovu temu rasizma na pomalo pogrešan način, po mom mišljenju prekoračujući granicu i prelazeći čak u kontrarasizam. Umesto da insistira na tezi jednakosti među rasama autor filma belu mržnju prema crnom čoveku obrazlaže superiornošću crne rase i crnog tela u svakom pogledu, prikazujući bolesnu i sumanutu ljubomoru i zavist prema crnom telu, crnim udovima (verovatno i udu ali to nije bilo baš prikladno prikazati), crnoj glavi, crnim očima... 

Ali i pored svega toga autor nije imao snage da istraje na započetom i da svoj film učini još šokantnijim, onakvim kakav je verovatno i trebao da bude. Da li se uplašio (bele) cenzure, ili se plašio da ne pretera, tek, u trenucima kulminacije film nema direktnih i jasnih odgovora na neka od ključnih pitanja (valjda da se može dvosmisleno braniti film, (belom) zlu ne trebalo) a i finale je moralo biti drugačije i potresnije... Čeprkajući po internetu pronašao sam neke iskaze autora koji tvrdi da je završetak ovog filma zamislio potpuno drugačije, upravo onako kako sam i očekivao da će se završiti, ali se iz nepoznatih razloga odlučio za „netalasanje”, možda time udovoljavajući cenzuri (ili sponzorima) a možda i bivajući zadovoljan što je uopšte uspeo i ovoliko da ispripoveda... Nebitno da li je u pitanju istina ili naknadna želja da se opravda mahom kritikovano finale ali uopšte gledano - može se reći da film postaje slabiji u svojoj drugoj polovini, ne samo zato što je poprilično zbrzan i što neke preokrete možemo veoma jasno nazreti već i zato što radnja postaje pomalo budalasta, kao da dolazi iz sredine prošlog veka (genetski inžinjering u kućnoj radinosti, naprimer). U tim scenama vidimo nekoliko vrlo dobrih specijalnih efekata ali, jednostavno, poludeli kućni doktori ipak više leže nekim davnim vremenima.

Stvar koju definitivno moram spomenuti je glumačka postava koja je ovde zaista odlična (a bez odlične postave nema ni vrhunskog filma, jel'). U glavnoj ulozi se nalazi Daniel Kaluuya koji je sasvim pristojan i dovoljno harizmatičan ali njegova plačljiva nemoćna uloga i tužno-krvave oči mogu povremeno da nerviraju (to svakako nije njegova krivica). Njegovu verenicu takođe dobro igra Allison Williams ali najkvalitetnije uloge filma definitivno pružaju Catherine Keener i Bradley Whitford kao njeni roditelji. Catherine možda ima manju minutažu nego što se očekivalo ali je zato Bradly upravo onakav „otac” kakav pristaje ovakvom filmu. I sporedna postava likova je na visokom nivou a posebno se izdvaja LilRel Howery u ulozi Chrisovog prijatelja koji vrlo često ima veoma duhovite replike. Sve u svemu Get Out je horor film specifične teme koja možda neće biti bliska domaćim gledaocima ali film koji je verovatno potreban današnjoj Americi, pa koliko učini - učini, bolje išta nego ništa... Njegov autor je možda hrabro uleteo u ozbiljnu problematiku ne uspevši da se do kraja izbori sa time, a možda se u današnjoj Americi više i ne može... U svakom slučaju preporučujem gledanje ovog filma jer je i pored komičnih elemenata veoma ozbiljno i gledljivo ostvarenje a kao bonus ćete steći i uvod u to kako je živeti u manjinskoj etničkoj grupi...