HOROR FILMOVI (I SF)

Režija: John Carpenter

Uloge: Kurt Russell, Wilford Brimley, Keith David

Više o filmu: http://www.imdb.com/title/tt0084787/

Trailer: https://youtu.be/5ftmr17M-a4

Pogledajte još: The Thing from Another World (1951)

Mnogo kasnije nego što sam planirao evo opisa jednog od najpoznatijih horor filmova ikada - John Carpenterovog hita The Thing. Ovaj opis je trebao biti napisan još avgusta 2014. godine, kada sam pogledao i opisao The Thing from Another World (po kojem je The Thing 1982 i nastao) ali za dobre filmove nikada nije kasno... Uglavnom, osnova za oba filma je novela Who Goes There? od Johna W. Campbella a po rečima samog Carpentera ovaj film je prvi u njegovoj Apokaliptičnoj trilogiji (druga dva su Prince of Darkness i In the Mouth of Madness, koje tek planiram opisati).

Apokalipsa počinje na ledenom Antarktiku kada posada američke istraživačke stanice dođe u kontakt sa nepoznatim stvorom koji je već devastirao obližnju norvešku polarnu stanicu. Nakon nejasnog incidenta sa norveškim helikopterom Amerikanci se upućuju na susednu stanicu samo da bi saznali kako je kompletna norveška posada izmasakrirana, kako su neka tela mutirana, kako je neko pokušao nešto da spali i kako u blizini postoji iskopina letećeg tanjira na kojoj je kompletna baza mesecima radila. Zbunjeni Amerikanci u svoju bazu donose mutirana tela kako bi ih ispitali, ne znajući da su zajedno sa lešinom doneli ne samo svoju smrtnu presudu već i celog čovečanstva. Naime, zastrašujuća kreatura iz svemira, koja je ko zna koliko dugo „spavala” zaleđena ispod slojeva leda, sposobna je da oponaša bilo koji nama poznati organizam, uspevajući da se transformiše u bilo koje prisutno živo biće, imitirajući ne samo njegov izgled već i kompletnu inteligenciju i određene osobine. Kada konačno spoznaju o čemu se radi prisutni članovi ekipe će pokušati da stvora unište spaljivanjem, baš kao što su to pokušali učiniti i Norvežani, ali stvar je već otišla suviše daleko i povratka nema: više se ne može sa sigurnošću tvrditi ko je čovek koga svi mesecima prisutno radnici poznaju a ko verna, skoro identična vanzemaljska „kopija”.

Već od uvodnih kadrova ovog filma, kada posmatramo norveški helikopterski progon preplašenog aljaskog malamuta, savršeno je jasno kako je The Thing jedan odličan film i vrhunski režirano ostvarenje izuzetno talentovanog autora. The Thing je jedan od najboljih a svakako najpoznatijih horor filmova koji se dešavaju u snežnom ambijentu a nepregledno snežno prostranstvo ovde nije samo vizuelno lepo ali zastrašujuće (pogotovo kada se pretvori u snežnu oluju) već je zaslužno za stvaranje izuzetno jezive atmosfere. Ledena polarna stanica je verovatno jedno od najzabačenijih mesta na svetu, možda najzabačenije ledeno mesto na zemaljskoj kugli, a autor je to verno dočarao gledaocima jer stanica zaista deluje kao potpuno odsečena od bilo kakve civilizacije. Kao da to nije dovoljno malobrojne i nevelike prostorije stanice donose i osećaj klaustrofobije koji je pojačan prisustvom neprestane opasnosti. The Thing je napet, neizvestan i nepredvidiv jer opasnost vreba bukvalno iza svakog ugla i od skoro od svake osobe, uključujući tu i glavnog lika. Celokupna situacija, način na koji je stvor sposoban da izvrši metamorfozu ali i skup nedovoljno simpatičnih likova dovode do toga da je prisutna ekipa preplašenih radnika međusobno veoma nepoverljiva, sumnjajući bukvalno na svakoga i sebično pokušavajući da se spasi iako spasa nema.

Posmatranje ovog 35 godina starog filma je pravo zadovoljstvo jer je on po svom izgledu, ugođaju, režiji, kameri, napetosti i specijalnim efektima svetlosnu godinu iznad bilo čega hvaljenog što ste gledali u ovom veku, što je poražavajuće po modernu horor kinematografiju u celini. Tu ne mislim samo na priču ovog filma (koji jeste remake) već na sve prateće elemente koji jedan horor film čine uspešnim. Kasting je jedan od elemenata zbog kojih je The Thing postao legendaran film a Kurt Russell svetski poznata faca (svakako i zbog Escape from New York koji se pojavio godinu dana ranije) a pošto se nekada ništa nije prepuštalo slučaju tu je odlična muzika Ennio Morriconea. Ipak, ono gde ovaj film odnosi čistu desetku, a ujedno i element koji najviše odudara od današnjih filmova, su - specijalni efekti koji su, malo je reći, maestralni. Kreature, spodobe i ostale karakondžule izgledaju jezivije od bilo čega što moderni filmski horor kompjuter može da animira a činjenica da su u pitanju mutirani, deformisani ljudi (pa i životinje) samo pojačava gnusni osećaj. Ono što možete videti u The Thing verovatno predstavlja vrhunac staromodnih (znači kvalitetnih) specijalnih efekata, maštovitih maski i bizarnih kreacija koje prevazilaze ljudsku maštu pa čak i zamisli jednog Lovecrafta. 

I pored svoje vremešnosti The Thing je veoma moderan film po svojoj sadržini jer na aktuelnosti svojih poruka nimalo nije izgubio tokom proteklog vremena... Ono gde jeste izgubio svežinu su neki datirani momenti koji i nisu toliko bitni za samu priču ili film (Russellovo igranje šaha na prastarom računaru, naprimer, ili grafički prikaz mutacija na nekom sličnom računaru) a druge sitnice koje bi se mogle zameriti odnose se na nedovoljno zanimljive (skoro bezlične) sporedne likove koje nećete duže pamtiti (za razliku od modernih horora na istu ili sličnu temu u ovoj bazi nema nijednog ženskog lika) a deluje i kao da su određeni delovi priče pomalo zbrzani. Ipak, ono što najviše smeta filmu je to - što je on ipak remake i što ćete, ukoliko ste gledali The Thing from Another World (a verujem da niste), znati zaplet, nekoliko obrta i celokupan smisao priče što donekle kvari utisak. Za one mlađe gledaoce koji nisu gledali crno-beli film iz 1951. godine mnogo veći problem moglo bi biti to što se prethodnih decenija pojavilo zaista mnogo klonova ovog filma pa će imati utisak da su nešto slično već gledali i to više puta. No, to svakako nije problem filma The Thing, koji je dokaz da remakeovi ipak mogu biti bolji od originala i koji vam preporučujem za obavezno gledanje.