HOROR FILMOVI (I SF)

Režija: Patrick Rea

Uloge: Fiona Dourif, Kevin Ryan, Jake Busey

Više o filmu: http://www.imdb.com/title/tt4375268/

Trailer: https://youtu.be/68cmV7puyxw

Pogledajte još: Quarries (2016)

Arbor Demon je horor drama čiji je radni naziv bio Enclosure (što jes' jes' Arbor Demon je pamtljiviji) a za svaki slučaj (zbog marketinga, naravno) na omotu iznad naziva nalazi se tagline koji glasi - Don't Breathe, upravo poput naziva jednog prošlogodišnjeg horor hita. Inače, Arbor Demon/Enclosure/”Don't Breathe” nema toliko loš pedigre jer je režiser filma Patrick Rea koji osim gomile kratkih horor filmova iza sebe ima ne toliko loš Nailbiter te jedan osrednji segment inače oslabog The Invoking 2 dok se u glavnoj ulozi nalazi Fiona Dourif (Curse of Chucky, Fear Clinic) ćerka mnogo poznatijeg Brada koji je zaštitni znak Child's Play serijala.

Nakon kraćeg uvoda, u kojem saznajemo kako postoji jedna zloslutna šuma a u njoj nešto divlje što „ubija” njene posetioce (sumnjamo na demona jer je takav naziv filma), selimo se u urbanu sredinu kako bismo upoznali naš par, povučenu ženicu Danu i njenog supruga Charlesa. U nekoliko narednih scena doznajemo kako su oni skorovenčani, kako je Charles bivši medicinski radnik a Dana usamljeni fotograf, kako je on dominantan u njihovoj vezi, kako mu supruga ne sme protivurečiti i mora mu se uvek povinovati, kako su se jedno drugom zarekli da nikada neće imati decu i kako planiraju višednevno kampovanje po šumama & gorama (naravno onim istim koje smo videli u uvodu filma). Već u startu postoji jedan problemčić: Dana je trudna ali to ne sme reći svom suprugu koji porodični život vidi isključivo kao teret i prepreku svom avanturističkom duhu i adrenalinskim provodima u prirodi. No, nijedno od njih ni ne sanja da su sva dosadašnja kampovanja, planinarenja i šta sve ne bila ništa u poređenju sa onim što ih narednih dana očekuje. Što bi rekli naši stari - tko se adrenalina laća od njega i strada a poneko i od šumskih demona...

Intimno šumarenje dvoje zaljubljenih (koji više deluju da su u vezi koju održava strah i seks nego ljubav) osim divljine, raznoraznih opasnih živuljki, letećih krvopija, smrtonosnih pijavica, malaričnih mušica, ubistvenih biljaka, šiljatih grančuga, zamki za medvede i svega onog privlačnog što se može naći u prosečnoj šumetini narušava grupa razularenih, naoružanih i opasnih ljudi koji se svaku noć okupljaju oko logorske šumske vatre, pijanče i pucaju iz vatrenog oružja. Najpre se činilo da ekipa puca u vazduh, možda i u zalutale kampere, ali se onda ispostavilo da su dotični lovci na nešto krupnije i opasnije, upravo na ono što ih je već sledećeg trenutka brutalno desetkovalo. Dana i Charles uspevaju da spasu jednog od malobrojnih preživelih dovlačeći ga u svoj šator, vidajući mu rane i pružajući mu neophodan zaklon samo da bi se već sledećeg jutra ispostavilo da opasnost ne preti samo od šumskih kreatura već i od ljudi koji ne prezaju od bilo čega kako bi spasili svoje zadnjice... Ovde se mora stati sa prepričavanjem filma iako najspektakularnije, najnapetije i najšokantnije tek sledi. Naprosto - otkrivanje detalja bi narušilo ugođaj potencijalnim gledaocima iako verujem da postoje mnogi kojima bi otkrivanje onoga što sledi prekratilo muke (čitaj: na vreme bi odustali od gledanja filma).

Prva stvar u ovom filmu koju moram istaći je zadovoljavajuća režija i veoma pristojna kamera koja izvlači brojne specifične kadrove šume iz najrazličitijih uglova i perspektiva. Ovi kadrovi u kompletu sa muzikom stvaraju neki zloslutni osećaj opasnosti koja konstantno vreba, ne samo od same divljine već i od onoga što se krije među svim tim drvećem, žbunjem i svakojakim rastinjem. Šuma je jednostavno rečeno predivna ali istovremeno i jeziva, poput svake druge vukojebine iz koje vreba nepoznato, uvek raspoloženo da vas napadne a da vaše raskomadane ostatke nikada niko ne pronađe. No, autori ovog filma idu korak dalje pa se Arbor Demon razlikuje od sličnih filmova jer sadrži - demona, ili makar nešto slično tome. Šumski demoni se stapaju s drvećem, okolinom i rastinjem, prilično su dobro urađeni (ili animirani), izgledaju zanimljivo i specifično ali poseduju cartoonish izgled što ovaj horor film pred samo finale pretvara u nekakvu bajku o šumskim ljudima, vilenjacima i drugim budalaštinama, makar sa stanovišta nekoga ko je Arbor Demon započeo s namerom da pogleda jedan horor film.

Mnogo značajnije od toga - Arbor Demon je jedan ženski film, gotovo feministički, što je i logično ukoliko znamo da je koscenarista - žena. U trenutku gledanja filma nisam imao pojma ko je pisao scenario ali sam po viđenom znao da je u pitanju žena; film ovakve radnje, ovakve poruke i sa ovakvim muškim likovima (čitaj: svinjama) jednostavno ne može napisati nijedan muškarac. Upravo priči koja je ko-napisana ženskom rukom (drugi scenarista je režiser) idu i moje zamerke jer osim što je prilično nejasna (brojni detalji nisi objašnjeni i ostaju u domenu apstraktnog) je i ne previše zanimljiva i poučna, osim ako ne mrzite većinu muškaraca koji hodaju planetom Zemljom. Priča je sasvim očigledna alegorija o ženama kojima se iz sebično-muškog razloga ne dozvoljava da postanu majke, o njihovim trudnoćama, željama za porodom, odnosima sa muškarcima a zatim i neophodnom osamostaljivanju te neophodnom i poželjnom odbacivanju pokvarenih mužjaka čim poseju svoje sjeme u utrobu nevine i ničim izazvane buduće majke. Srećom, i pored mnogih kadrova kada nam autori u lice nabijaju ionako sasvim očigledna nastojanja Dane da se ostvari kao majka a ne kao supruga i pratilja svoje jače polovine kroz sve teške životne situacije Arbor Demon ne poseduje veliku dozu patetike te je u priličnoj meri gledljiv iako emituje određenu dozu dosade.

Sam film funkcioniše kao drama bazirana na dijalozima troje ljudi koji se nalaze na jednom izolovanom mestu i njihovom psiho-fizičkom nadmudrivanju (dok najmudrija međ' njima ne ojača dovoljno, osamostali se i pobedi). I dok je odnos između Dane i Charlesa predvidljiv ali očekivan dolazak ranjenog „lovca” stvara frustraciju jer je bradati lik zamišljen kao veoma iritantan. I pored toga što ima otvoreni prelom noge on ne prihvata lekove protiv bolova, veoma brzo zaboravlja da mu u datim uslovima ostaje tek dva dana života dok ne umre od sepse ili iskrvarenja (možda i manje ukoliko ga se dočepa šumski demon), zaboravlja na bol, prepušta se muvanju Dane (poput svake muške svinje kojoj je priplod isključiva svrha), šetka se sa takvim otvorenim prelomom po šumi, bori se, otima, trči, beži, leže i radi sve one radnje koje nikada ne bi mogao u tom stanju, bez ijednog znaka nelagode na svom licu. Charles je s druge strane mnogo veći šonja od odvratnog bradonje i mnogo veći mlakonja nego što je na početku izgledao pa je završetak filma u konačnici veoma očekivan iako ne shvatam kakvo je to neophodno vraćanje majci prirodi ako žene umlate sve muškarce.