HOROR FILMOVI (I SF)

Režija: Scott B. Hansen

Uloge: Chris Minor, Jake Brinn, Nicky Jasper

Više o filmu: http://www.imdb.com/title/tt3697398/

Trailer: https://youtu.be/aCNTM_QiWR4

Pogledajte još: The Possession of Michael King (2014)

Nakon malog jubileja (evo prilike da se još jednom pohvalim - 1000 objavljenih opisa!) vraćamo se na redovni horor kolosek a to znači na, nažalost, opise novih filmova, i to onih slabijih. Svi već znamo da filmovi koji u naslovu sadrže reč ”possession” imaju ogromne šanse da budu loši (ili makar neoriginalni jer je u njima sve već odavno rečeno) ali ih ja iz nekog mazohističkog razloga retko propuštam, potajno se nadajući makar pristojnom ostvarenju. The Possession Experiment je daleko od proseka tako da ću potragu nastaviti nekim drugim possession filmom; ovde je u pitanju samo naoko kvalitetno ostvarenje koje poseduje veliki amaterizam čim se zagrebe ispod njegove relativno dobro ispolirane eye candy površine.

Eh, da je film nalik na kratku špicu meni nepoznate filmske kompanije koja je odgovorna za ovaj The Possession Experiment. Špica je animirana tako da izgleda poput motion capture tehnike iz starih horora a ako je potpuno nebitna špica vaš glavni utisak nakon gledanja filma to sasvim jasno znači da je on u svemu omanuo. Ipak, sve počinje veoma dobro, jednim sedmominutnim uvodnikom iliti - prologom koji se dešava 1994. godine. U nekoj sumornoj zabiti, u staroj i ogromnoj kućerini, očajni otac isčekuje dolazak lokalnog sveštenika koji bi trebao izvršiti egzorcizam nad njegovom zaposednutom podivljalom ćerkom. Standardni repertoar sveštenikovih molitvi i devojčinih vulgarnih bogohuljenja (sve pomalo podseća na legendarni The Exorcist) kulminira u tragičnoj podrumskoj sceni koju će malo ko od prisutnih preživeti. Ovaj uvod, osim pristojnih specijalnih efekata i izgleda zaposednute, obeležava Bill Moseley (The Texas Chainsaw Massacre 2, Charlie's Farm) u ulozi sveštenika a režiser filma (i koscenarista) pokazuje svoj talenat za režiju, kameru, vizuelno i montažu kraćih deonica. Nažalost, to je sve što se može pohvaliti u ovom filmu: kada mi se učinilo da bi The Possession Experiment mogao biti iole zanimljivo i gledljivo iskustvo on se sunovratio u amaterizam sa tek povremenim izletima i to isključivo u ono vizuelno efektno.

Radnja filma se nastavlja u sadašnjosti i prati studenta Brandona Jensena koji za seminarski rad na fakultetu u nedostatku izazovnijih tema uzima temu egzorcizma... Brandon planira da ode na onu lokaciju iz 1994. godine, Ouija tablom (naravno, zar ste mislili da jedan moderni film može proći bez nje) izazove demona himself da ga zaposedne, a onda (valjda) da se deegzorcizuje, to sve prenosi online preko interneta i skuplja na 'iljade lajkova, statusa, komentara i čega sve ne. Naravno, ceo Brandonov plan će se izjaloviti, što je sasvim očekivano ali ostaje nepropraćeno bilo kakvim emocijama gledalaca, baš kao što i sama kulminacija filma ne izaziva bilo koji drugi efekat osim zevanja. U najkraćim crtama rečeno: kombinacija koja je trebala biti dobitna po ovaj film (režija - scenario) se pokazala kao gubitnička; dok režiser uspeva da (skoro konstantno, pogotovo kada u kadrovima nema likova) izvuče maksimum iz mikro budžeta i servira niz kadrova koji bi u nekom drugom filmu mogli biti još efektniji scenarista se ne snalazi sa laički napisanim materijalom, u neubedljivim scenama, naivnim dijalozima i ničim izazvanim postupcima likova. Nakon gore opisanog uvoda sledi više od jednog časa skoro amaterskog filma gde nijednog trenutka nećete imati utisak da gledate likove iz života već glumce u pokušaju koji se bore sa naškrabanim linijama teksta.

Karakteri u ovom filmu su vrlo neubedljivi, njihovi postupci i upoznavanja su kretenski a gluma kompletne postave (osim tri glavna lika) je ispod svakog kriterijuma. Očigledno da je bilo love (ili entuzijazma) samo za lik Brandona, njegovog pomoćnika i slučajno upoznate medicinke (ili je Bill Moseley ispraznio budžet) dok su svi ostali (majka, otac, profesor...) katastrofalno loši u svom performansu i toliko loše glumataju da The Possession Experiment u nekim trenucima deluje kao domaća TV serija novije produkcije. Dešavanja koja su ovde opisana se naprosto ne čini ni najmanje mogućim (ni paranormalna ni ona van toga), ni u kom slučaju logičnim a pravila koja vidimo nisu nimalo jasna i definisana. Tako u određenom trenutku vidimo da zaposednuti zaposeda druga prisutna lica, što je možda jedini iole originalniji momenat filma, ali je sve izvedeno na veoma neubedljiv i nejasan način, kao i mnogo drugih stvari u filmu, uostalom. Sasvim je očigledno da je scenario filma amaterski napisan od strane apsolutno netalentovanog lica koje u svom životu nije pogledalo više od nekoliko filmova slične teme i nije bilo u stanju stvoriti iole zanimljivije situacije, ubedljivije dijaloge ili nekoliko horor scena (makar jump scare) iako je dosta aduta imalo na svojoj strani (efekte i lokaciju, u najmanju ruku).

The Possession Experiment je još jedan od hrpe novijih filmova koji sve baca na vizuelno a zapostavlja sadržajno, valjda verujući da će klinci nasesti na šareniš i specijalne efekte i pogledati/kupiti ovaj film, a kada zaključe da je u pitanju obično đubre već će biti kasno a nekoliko zelembaća će se sliti u džepove „talentovanih” autora. Zaključak: The Possession Experiment je horor film samo za one gledaoce koji žele da vide očaj jednog studenta jer ga đavo još uvek nije zaposeo a samo sa dotičnim on može steći popularnosti na društvenim mrežama.