HOROR FILMOVI (I SF)

Režija: Anthony Hickox

Uloge: Natalie Press, Matthieu Boujenah, Hugh Bonneville

Više o filmu: http://www.imdb.com/title/tt0810924/

Trailer: https://youtu.be/3Peg4C2WnCg

Pogledajte još: The Skeleton Key (2005)

A sada nešto potpuno drugačije! Knife Edge je paranormalni britanski triler horor film gde glavna junakinja bitku bije sa (nećete verovati) duhovima! U uvodnim scenama filma se upoznajemo sa Emmom, mladom i uspešnom radnicom na berzi (berzakinjom, berzankom, ili kako god se to kaže) bez čijeg klimoglava niko od hrpe sumanutih ekonomista ne može doneti odluku o više nego očiglednom višemilionskom profitu. U nekoliko uvodnih kadrova filma upoznajemo se sa Emminom uspešnom karijerom ali i spoznajemo kako Knife Edge neće biti bogzna kakvog kvaliteta...

Uglavnom, kod svoje kuće Emma je majka maloletnog dečaka Thomasa a supruga „uspešnog” marketinškog stručnjaka Henrija. Henri je Thomasu očuh a svoju novu suprugu u nekom trenutku on dariva skupim poklonom - novokupljenom ogromnom starom kućom koja se nalazi negde u zabiti Velike Britanije. Kao i mnogo stvari u ovom filmu ni ovaj prelazak preko bare (početak filma se dešava na Wall Streetu) nije podrobnije objašnjen i ne deluje previše logično ali je izvesno da Emma sa svojom porodicom napušta svakodnevnu vrevu i haos berze i posvećuje se mirnom porodičnom životu u engleskoj selendri. Da, samo Emma nije računala ne jednu „sitnicu” a to je da je njihov novi dom (pazite sada!) - zaposednut! Da, verujem da ste šokirani jer nikada do sada niste gledali nešto slično ali iznenađenja se nastavljaju i dalje: osim duhova Emmu proganjaju i duhovi prošlosti! Skamenjeni kakvi jeste zbog spoznaje da je ovo jedan haunted house film prosto ne znam da li vam smem reći i da nisu svi likovi baš takvi kakvim se predstavljaju i da će nova ali zapravo stara građevima inicirati izlazak na površinu nekih davno potisnutih sećanja koja su mnogo godina bila gurnuta u duboku podsvest likova koje posmatramo...

Znam da mi ne verujete ali Emma poseduje i šesto čulo pomoću koga predviđa događaje iz prošlosti i vidi misterioznu neposrednu budućnost (ili obratno) a da igranka bude potpuna tu je i njen mali sinčić Thomas koji odmah po dolasku u kućerinu upoznaje imaginarnog nevidljivog prijatelja s kojim po ceo dan čavrlja i koji automatski ima veliki uticaj na njega. Iznenađenjima nikada kraja - odmah po doseljavanju se ispostavlja da je Emma trudna, da se u kući pre mnogo godina desila nekakva tragedija a da ukleto drvo koje se nalazi nešto niže kuće ima veze sa svim ovim dešavanjima... Knife Edge se stoga odvija kao „nijedan” film do sada: dok Emma noću proživljava misteriozne košmare u kojima vidi tragičnu sudbinu nekadašnjih stanovnika svog novog doma tokom dana mora da sazna šta se to zapravo dogodilo jer samo otkrivanje ove tajne može građevinu osloboditi od duhova, nju od duhova prošlosti a Thomasa od misterioznog nevidljivog prijatelja (koji se otelotvorio u obliku smrdljive lutke). Neću, naravno, otkrivati šta se desilo na samom kraju filma i kako se sva ova tarapana otpetljala ali ću reći da budete u pripravnosti jer film nudi čitav niz „preokreta”, „šokantnih obrta” i „nikada viđenih” situacija...

Bez obzira koliko postojalo tvrdnji na internetu kako je Knife Edge inteligentan i strašan horor film on to nikako nije. Autor filma od samog početka pokušava da zamaskira ono što je vrlo očigledno, da stvori neke naizgled zamršene odnose među likovima, da misterijom obavije celo zdanje i njegove žitelje a da gledaoca zainteresuje za svoj film. Ništa od toga mu ne polazi za rukom, pre svega jer je Knife Edge dosta naivan film, loše napisan, traljavo odglumljen i montiran a sadrži hiljadu puta viđene stvari. Priča koju pratimo nije previše interesantna, najpre zbog slabog scenarija koji mestimično deluje vrlo amaterski napisan a onda i zbog likova koji ne deluju životno i njihovih postupaka koji su takvi samo zbog toga što se oni nalaze u jednom horor filmu gde se očekuje da rade to što rade. Recimo, kada god se nešto desi to je bez ikakvog povoda ili razloga, pa je tako Emma trudna samo da bi mogla predosećati razne stvari (jer je tako u mnogim filmovima, jel), dečak je tu samo da bi se iz čista mira naprečac sprijateljio sa imaginarnim prijateljem (koji naravno nije imaginaran), Emmino šesto čulo je tu samo da bi gledaoci imali razloga gledati brze flashbackove (a kada njih nema nema ni šestog čula) itd.

U nekim trenucima film je dosta amaterski snimljen, kadriran i montiran, tranzicije između scena su veoma loše, strašne scene se „telefoniraju” unapred (kamera će vas tačno pripremiti kada i odakle dolazi jump scare) a nekoliko animacija je veoma slabo urađeno i morale su biti izostavljene, tim pre što i nemaju nekog značaja po sam film. Ovo nabrojano je još čudnije ako znamo da je režiser filma Anthony Hickox, čovek zaslužan za nekoliko pristojnih horor/SF filmova od pre nekoliko decenija (Waxwork, Waxwork II: Lost in Time, Hellraiser III: Hell on Earth, Warlock: The Armageddon). U svakom slučaju - Knife Edge nije bolno loše iskustvo jer film ne izaziva iritaciju već samo - dosadu. Jedino što je ovde zaista za pohvalu je čaroban britanski ambijent sa sumornom starom građevinom koja kao da je i zidana za potrebe jednog horor filma. Iako je unutrašnjost kućerine dosta modernizovana u svakom kadru koji se dešava ispred njenih zidina ili u okolnim zaraslim maglovitim vrtovima se može uživati. No, Knife Edge je dokaz da za uspešan film nije dovoljno samo izabrati odgovarajuću lokaciju...