HOROR FILMOVI (I SF)

Režija: Travis Zariwny

Uloge: Steven Beckingham, Teresa Decher, Louise Linton

Više o filmu: http://www.imdb.com/title/tt3014556/

Trailer: https://youtu.be/Eyzu4wb9zv0

Pogledajte još: Hush (2016)

Stvarno treba biti antitalenat pa svoj filmski rad nazvati ovako neoriginalnim imenom kao što je Intruder (ili Intruders, svejedno), jer samo na ovim stranicama ima nekoliko filmova tog imena (Intruders, The Intruder, Intruder, Intruders) dok se ukupan broj filmova ovakvih naziva meri u desetinama stotina ili tisućama hiljada. No, to nije najgora stvar koja se može desiti jednom filmu, jer će on naći put do publike ma kako se zvao (ili ne zvao): najgore je ako taj i takav film poseduje originalnosti i zanimljivosti upravo onoliko koliko poseduje i njegov izlizani naslov a baš to se desilo i filmu Intruder...

Evo o čemu se ovde radi: o provalniku. Dobro, nisam ispao naročito pametan prethodnom rečenicom jer će vam sam naziv filma i pogled na njegov omot jasno otkriti da je ovde glavni baja provalnik himself. E sad, gde je provalnik tu je i home invasion što automatski znači da priču filma i nema potrebe detaljnije prepričavati jer ste je već više puta videli. No, da ipak pokušam... U komšiluku plavokose muzičarke Elizabeth mesecima ordinira poremećeni ubica provalnik koji ubija devojke upadajući im u kuću dok su tokom olujnih večeri potpuno same. To ne saznajemo samo zbog prologa filma, u kojem vidimo jedno rutinsko ubistvo najlon kesom od strane misterioznog provalnika u kapuljači, već i po vestima na TV-u koje govore o još nekoliko stradalih devojaka i policiji koja (naravno) traga za ubicom. Međutim, to našu lepu plavokosu Elizabeth ne zanima previše jer ona ima dosta sopstvenih problema: brine se o svojoj mački, marljivo trenira muziciranje, trpi određenu torturu od poremećenog mentora, plaši se čudnog komšije, očekuje vikend seks sa svojim dečkom i priprema se za karijernu selidbu na evropski kontinent.

Iznenađenja u ovom filmu zaista nema pa tako nimalo ne čudi da se devojka koja živi sama (a u čijem komšiluku je već podavljeno nekoliko sličnih devojaka) oseća prilično sigurno u svojoj nedovoljno osvetljenoj kući bez ikakvog alarma, toliko sigurno da spoljašnja vrata zaključava ali ključ i dalje drži ispod druge saksije levo, baš kao i svih godina do sada. To je saznao i misteriozni killer u kapuljači i u trenutku trena se umuvao iz hodnika u Elizabethin stan k'o puvanjak iz gaća, ne nameravajući da iz njenog stana ikada izađe. Film Intruder funkcioniše donekle drugačije od tipičnog home invasion horor filma: dok se ukućani obično svim silama bore da provalnika ne puste u svoje odaje ovde devojka koju posmatramo ni ne pomišlja kako je provalnik u njenom stanu i da se konstantno nalazi veoma blizu nje, skoro na dahtomet. Autor filma je hteo da užasne gledaoce, da ih šokira i da stvori napetu atmosferu ali je to uspeo samo u početnim minutima „gostovanja” tipa u kabanici i to iz jednostavnog razloga - cela ova tarapana sa „slepim putnikom” koji se danima priprema kako da likvidira domaćicu zaista predugo traje.

Nakon desetak minuta gledalac gubi strpljenje, napetost opada i pored velikog truda autora a jedino što preostaje je razmišljanje ko bi mogao biti potencijalni manijak koji davi devojke (skoro kao što autor filma „davi” gledaoce). Autor „pametno” već na samom početku filma nudi nekoliko potencijalnih kandidata (čitaj: poremećenih muških njuški) kako bi gledaoci non-stop študirali ko bi to mogao biti pod kapuljačom i u plakaru Elizabethinog stana. Kada sam već spomenuo stan moram reći da aktivnosti u njemu konstantno iritiraju i to u tolikoj meri da to uništava napetost. Ubica se u Elizabethinom stanu krije nekoliko dana (!), premeštajući se neprestano s lokacije na lokaciju, iz plakara u kupatilo, iz ormana u ventilaciju i iz kuhinje u neku drugu prostoriju, neprestano i vidovito (da ne kažem paranormalno) koristeći „zavetrine”, pretrčavajući brisani prostor samo onda kada je Elizabeth okrenuta leđima, samo onda kada ne gleda u njegovom pravcu, samo kada krene prema plakaru ali se predomisli, skrivajući se u senkama, koristeći njen umor (kada jednostavno zna da ona neće gledati ka njemu) a brojne situacije se prenose i na laptop, kada ga ni osoba sa druge strane mreže ne uspe videti jer se odjednom okrenula (što je on takođe predvideo, jel').

Svedoci smo da se u svakom modernom filmu mogu videti ovakve situacije ali u Intruderu zaista počinju da iritiraju posle desetog slučaja, naprosto zato što je toliki broj slučajnih koincidencija zbilja nemoguć. Takođe, nemoguće je da imate neznanog gosta koji se nalazi na pola metra ispod vas ili na nepun metar od vas a da vi to danima ne primetite (Elizabeth danima ne primećuje još nešto šokantnije ali to ne bih otkrivao). Čak i ako ne budete čuli nekoga kako iza vas u vojničkim čizmama pretrčava prostoriju čućete ga kad slučajno sruši neki predmet, napravi bilo koji drugi zvuk, njegovo telo napravi fiziološke tonove ili jednostavno - pusti neki miris. U ovom slučaju - ništa od toga; krvnik danima stoji na jednoj nozi u plakaru, nečujno diše, ne kašlje ni ne šmrče, jede, živi i bivstvuje u stanu srednje veličine, hrani se u Elizabethinom frižideru, ždere njene jabuke, urinira u kuhinjsku sudoperu a ona ništa od toga ne primećuje. Repertoar koji on izvodi prljajući čisti i nevini inventar Elizabethinog stana je standardan, uključuje čak i voajerizam ali iz nepoznatih razloga nedostaje prljanje njenih intimnih stvari, što je uvek vrhunac gadosti sličnih filmova.

Stvar koja doprinosi atmosferi je kišurina koja pljušti od uvoda pa gotovo do završetka filma. Kiša daje neki jeziviji ugođaj celoj situaciji ali je teško poverovati da bi ovolike padavine mogle potrajati nekoliko dana. Takođe, ukoliko pristupite gledanju filma nemojte odustajati kada vidite odjavnu špicu jer u tom trenutku film još nije završen. Veoma je upitno i kako je završen nakon toga ali nekakvo finale se vidi, bez velike poente ali sa određenim porukama, koje se kao i obično tiču predostrožnosti i obazrivosti. Režija filma je pristojna, tempo je suviše dramski a stan izgleda zadovoljavajuće za ovaj tip filma (uključuje obavezan deficit sijalica). Louise Linton u ulozi Elizabeth je više nego korektna (kako po glumi tako i po scenama tuširanja gde pokazuje još ubedljivije aduta) a od ostalih uloga se izdvaja Moby u ulozi muzičkog mentora. Sve u svemu Intruder je zanatski, lokacijski i glumački dobro urađen film ali sadrži prilično neubedljivu priču i loš završetak. Reklo bi se - standardno za nove horor filmove.