HOROR FILMOVI (I SF)

Režija: Sang-ho Yeon

Uloge: Yoo Gong, Soo-an Kim, Yu-mi Jung

Više o filmu: http://www.imdb.com/title/tt5700672/

Trailer: https://youtu.be/1d4DACwz49o

Pogledajte još: Snowpiercer (2013)

Evo jednog filma koji sam odavno najavio a za koji važi rašireno mišljenje kako je u pitanju ako ne najbolji onda jedan od najboljih zombi filmova poslednjih sezona. To je možda i tačno jer od čuvenog World War Z nismo imali prilike da prisustvujemo ovako spektakularnoj zombi akciji, a pogotovo jer Train to Busan odnosi pobedu u mnogim aspektima nad pomenutim američkim hitom iz 2013. godine. Recimo ovako: Train to Busan donosi akciju i spektakl pomenutog filma, klaustrofobiju i okruženje koje podseća na famozni Snakes on the Plane (da ne kažem Snakes on the Train - svojevremeno sam oba filma vrlo loše ocenio) i zombi atake koji liče na (pazite sada) domaći  Zone of the Dead.

Početak filma poštuje moderne standarde podžanra pa ne ulazi u tematiku nastanka zombitisa, zaobilazi neuspešne vojne eksperimente, napade iz neprijateljske zemlje/galaksije, odbegli laboratorisjki virus ili bilo šta drugo i fokusira se bez ikakvih objašnjenja na početak zombi apokalipse. Ovo prethodno ipak treba uzeti sa rezervom jer se odnosi samo na one gledaoce koji nisu pogledali izvesni Seoul Station, animirani zombi film koji se pojavio mesec dana pre filma Train to Busan. U takve gledaoce i sam spadam pa vam ne mogu reći da li animirani prequel sadrži bilo kakve informacije o nastanku zaraze ali ono što vam mogu reći je da to u principu i nije mnogo važno. Gledalac se u ovakvim filmovima vezuje za glavnog lika (i njegovu porodicu koja je obavezna), svim silama se nada da će dotični uspeti da se spasi od hordi pobesnelih zombija i nije ga mnogo briga odakle oni dolaze, baš kao što to nije briga ni lika na ekranu. Lik na ekranu ovog filma je uzvesni Seok-woo, nekakav menadžer koji zbog posla zapostavlja svoju porodicu. U domenu nepoznatog ostaje kako se dotični i zašto razveo ali saznajemo da ne posvećuje dovoljno pažnje svojoj ćerkici koju zapostavlja u tolikoj meri da zaboravlja koji poklon joj je kupio prošle godine za rođendan. Slažem se, ovakav otac zaista zaslužuje da bude izjeden od strane zombija...

Uglavnom, Seok-wooova ćerkica je poželela videti svoju majku koja živi u Busanu, otac joj reče da ne bi sada, ćerkica reče „hajde hajde”, otac uzvrati „neću hoću” i već u sledećoj sceni njih dvoje se nađoše na brzom vozu koji samo što nije krenuo. Zauzet kakav jeste Seok-woo nije obratio pažnju na vesti koje se neprestano emituju na TV kanalima a pospan kakav jeste prespavao je napad razularenog zombija na otpravnika vozova dok su kretali sa železničke stanice. Međutim, neposredno pre polaska voza pokraj izgriženog otpravnika u vagon je ušla jedna zaražena osoba koja je smrtonosni zombi virus nastavila širiti po vagonima. Nastaje panika i širenje zaraze što bi se teško preživelo i na otvorenom prostoru a kamoli u uskim vagonima voza koji zahuktalo tutnji u pravcu Busana. Osim oca i njegove simpatične ćerkice na vozu se nalazi jedna trudnica sa bezosećajnim ali za borbu protiv zombija sasvim odgovarajućim mužem, nekoliko tinejdžera, biznismena, dve vremešne sestre, jedan beskućnik, dakle nalazi se šareno društvo koje se mora potruditi da preživi kako zna i ume. I ne samo to: osim preživljavanja ekipa zna da se nalazi u zahuktalom vozu koji pre ili kasnije mora stati a na otvorenom - 'ajd Jovo nanovo: susrešće se sa novom turom pomahnitalih zombija koji kuljaju iz svakog žbuna, stanice, automobila ili prepreke na putu.

Ono što je ovde svakako dobro je neprestana akcija i prilična doza napetosti koja izbija iz svakog sekunda filma. Gotovo da nema trenutka predaha (što je dobro) osim u trenucima za zombi filmove obavezne patetike (što je loše, makar za moj ukus) ali odnos zanimljive akcije i patetičnog smaranja bih ocenio kao dobar. Iako se većina filma dešava u vozu gledanje filma ni za trenutak nije monotono jer je šarolikost dobijena ambijentima stanica, pruga, tunela, lokomotiva i drugih mesta i objekata koje se mogu naći pored velikih pruga. Recimo, dešavanja na železničkim stanicama su malobrojna, veoma dobra i napeta ali odlično režirana tako da više od bilo kojeg filma podsećaju na epidemiju u Pekićevom Besnilu (nije u pitanju London ali ipak). Kada se radnja dešava u klaustrofobičnim vagonima autor koristi sve ono što se u njima nalazi: likovi se trude da opstanu što duže u životu zamandaljujući automatska vrata između vagona, koristeću skučene WC kabine, pokušavajući da izmajmunišu zombije koristeći police za prtljag, koristeći sve benefite tunela ali i često izvlačeći deblji kraj zbog otvaranja vrata. Naravno, kao i obično u sličnim filmovima i ovde ima izdajnika u ljudskim redovima, sebičnjaka koji će misliti samo na svoju zadnjicu ali i nestabilnih likova koji svojom predajom ugrožavaju preživljavanje drugih. Baš kao i u realnom životu, reklo bi se.

Ono što mi se dopalo je što film naizgled funkcioniše kao moderna video igra. Ne samo zbog toga što je film nabijen akcijom i zbog toga što neke scene zatišja deluju kao animirani sinematici već i zato što se pred likovima ukazuju brojni logični problemi koji kao da dolaze iz neke survival zombi avanture. Zombiji imaju svoje slabe tačke, što će likovi tek kasnije uvideti, ali ih film ima vrlo malo. Osim gore pomenute isforsirane patetike tu su i brojni klišei jer ukoliko želite nešto novo na temu zombi apokalipse ovde ćete videti vrlo malo, ukoliko budete videli uopšte. Recimo, curica je simpatična, slatka i dobro glumi to što se od nje zahtevalo ali je suviše tužna i melanholična, što ne deluje previše uverljivo već je ubačeno u film samo radi srceparajuće priče i njenog završetka (nije spoiler ali možete pretpostaviti šta će se desiti na kraju). Taj i takav kraj ne funkcione najbolje, ne samo zato što ne padam na patetiku već i zato što vrlo malo znamo o ocu i ne posmatramo ga dovoljno na ekranu. To je ipak dobro jer vidimo sudbine mnogih drugih likova od kojih se velika većina i pored silne energije, borbe i truda ipak pretvorila u - zombije. Zombiji su u ovom filmu izuzetno odrađeni, na njima se ne primećuje suvišna kompjuterska animacija a kreću se standardno brzo. Ugriženi se pretvara u zombija veoma brzo što ljudima ne ostavlja dovoljno vremena za razmišljanje i planiranje bilo kakve taktike.

Grafički film izgleda zaista odlično i to ne samo zbog maski zombija. Film sadrži dosta krvavih sekvenci i brutalnih scena iako akcenat nije na vizuelnom već na užasu situacije. Ono što je definitivno za pohvalu je što se film, ako izuzmemo kratke sekvence putovanja kroz tunel, kompletan dešava tokom dana, sve scene su savršeno vidljive, fotografija je perfektna, svetlost konstantna a kamera se tokom akcije i ne trese toliko koliko je mogla (čitaj: kao što smo navikli kod jeftinijih zombi filmova). Train to Busan je dobro produciran akcioni zombi horor film koji će veoma dobro doći svim ljubiteljima sličnih filmova jer ima vrlo malo mana ukoliko zažmurimo na njegovu neoriginalnost i zanemarljiv doprinos podžanru. Napeto, dinamično i oku više nego prijatno iskustvo, što je sasvim dovoljno za visoku ocenu. Plus, za trenutak se pojavljuje i Novak Đoković, doduše ne kao akter filma :)