Režija: Gregg Bishop
Uloge: Chase Williamson, Hannah Fierman, Justin Welborn
Više o filmu: http://www.imdb.com/title/tt4667854/
Trailer: https://youtu.be/s2u-UPQn0Vk
Pogledajte još: Splice (2009)
Krajnje vreme je došlo po horor žanr kada osrednji segmenti ionako oslabih omnibusa dobijaju svoje spin-offove a upravo to je slučaj sa filmom Siren (mada svakako ne prvi a ni najbezobrazniji, za to se pobrinula Annabelle). Siren je celovečernja adaptacija priče Amateur Night koju smo pre gotovo pet godina gledali u antologiji V/H/S a otkud uopšte ideja da se ova priča ponovo obradi i proširi zaista ne znam, kao što ne znam ni šta znači stilizovani naslov filma SiREN, sa sve malim slovom „i“. Uglavnom, režiser originala (David Bruckner - The Signal, Southbound) je zamenjen Greggom Bishopom, autorom jedne pričice u V/H/S Viral, a na scenariju se izređalo čak četvoro ljudi.
Uvod filma (zapravo prolog) koji se dešava nakon nekakvog misterioznog ritualnog pokolja u jednoj crkvi mi je dao lažnu nadu da će ovo biti mnogo bolji film, u većini aspekata. No, već nakon toga radnja se okreće nesimpatičnoj grupi mladića koji siti zabave koju imaju na svakodnevnom repertoaru u svom i okolnim mestima tragaju za – žurkom nad žurkama, za provodom koji će pamtiti do kraja života, za bančenjem & bludničenjem na kojem bi im svi pozavideli i koji će moći prepričavati budućim američkim pokolenjima. S obzirom da im alkohol, droga i striptizete ne mogu izazvati nikakva osećanja i interesovanja prihvataju poziv nepoznatog mladića koji im ničim izazvan nudi provod koji nikada neće zaboraviti (što jes’ – jes’, ništa ih nije slag’o). On ih vodi u usamljenu kućerinu koja se nalazi na obodu šume a u čijem podzemlju se nalaze odaje za provod. I to kakav provod... Bar sala sa striptizetama je samo predvorje tog bizarnog mesta a da su samo malo bolje pogledali oko sebe (i da imaju barem gram mozga u glavi) naši junaci bi videli mnogo kreatura koje predstavljaju sasvim jasan signal da sa ovog mesta treba bežati, ukoliko već nije suviše kasno.
Uglavnom, jedan od praznoglavaca koji razmišlja donjom umesto odgovarajućom glavom u trenutku sažaljive napaljenosti odlučuje da oslobodi misterioznu devojku iz podzemnih katakombi ove bizarne kuće. Iako gledaoci već dobro znaju ko je dotična devojka našem junaku nije ni na kraj pameti da je iz podzemlja oslobodio samo naizgled umiljatu ženicu ali zapravo krvožednu zver koja bukvalno seje smrt oko sebe. Za tili čas četvoro momaka će za petama imati jednog krvožednog stvora ali i čitavu mračnu organizaciju koja dotičnog stvora želi da vrati nazad, ne birajući sredstva u ostvarivanju svog nauma i ne hajući za brojne žrtve. I to je otprilike radnja kompletnog filma koji iako u nazivu ima jednu Sirenu svoju radnju prevashodno bazira na gradskim momcima koji nisu dobili svoju očekivanu porciju provoda, te kolovođi nepoznate organizacije sa još manje poznatim ciljevima. Tek mestimično film postaje zanimljiv, par scena je odlično snimljeno (napad sirene u marketu i finalna otmica), a postoji i nekoliko koje su na pragu duhovitosti. Uz nekoliko specijalnih efekata to je sve pozitivno što sam pronašao u ovom filmu. Eventualno i to što su likovi u Siren manje antipatični nego oni u Amateur Night.
Jedna od bitnijih stvari koja mi se nije dopala je što Siren ne zna šta hoće da bude pa mestimično pokušava biti duhovit, ponekad strašan i šokantan, ali mu baš iz tih razloga ni jedno ni drugo ne polazi za rukom. Kao što već rekoh – neki momenti iz prve polovine filma su na pragu duhovitosti (možda mlađim gledaocima i budu duhoviti) ali upravo zbog tog neobaveznog i šaljivog tona neke od kasnijih scena, koje su (pretpostavljam) trebale biti ozbiljnije i teže, to nikako nisu i tokom njih se ne postiže pravi efekat. Dalje, sama buljava sirena (ili kako li se već zove) je dobro odigrana od strane one iste glumice iz Amateur Night, ali njen lik nije ništa jasniji nego onomad, sada već daleke 2012. godine. I pored mnogo duže radnje filma i veće minutaže i dalje ne znamo ko je dotična, odakle je došla i šta želi (osim da se zaljubi, napari i analno zloupotrebi budućeg mladoženju) a negde u istom košu je i jedan novi lik, famozni vođa organizacije, Mr. Nyx, koga igra inače odlični Justin Welborn (The Final Destination, The Crazies). Motivi ove organizacije i njeni ciljevi ostaju u magli a gledaoci se moraju zadovoljiti nekim bizarnim likovima gde je najbizarnija definitivno ženska sa pijavicama na glavi, animiranim ali svejedno.
Osim animiranih pijavica animirani su i mnogi delovi tela same sirene a te animacije su upadljivo slabije od ostatka kadra. Recimo da to nije preveliki minus ali upada u oči, dok u nekim drugim kadrovima (slučaj otmice, naprimer) kamera funkcioniše začuđujuće dobro i efektno. Efekti koji nisu animirani (ili nisu u tolikoj meri da bi bilo upadljivo) ima u određenoj meri i svode se na povrede likova ili efekte krvi. Kao i kod svih drugih aspekata i kod specijalnih efekata film nije precizan i direktan, ne trudi se da dovrši ništa što je započeo niti da gledaocima podari bilo kakvu poruku ili poentu događaja. Naprimer, nisam siguran da je namera autora ovog filma bila da nam objasni kako ne treba pomagati devojkama ili ženama u nevolji jer bi dotične možda mogle biti monstrumi, ljudožderi ili serijske ubice već sam pre sklon mišljenju da SiREN, baš poput Amateur Night, nije daleko odmakao od jednostavnog štosa. Baš zato kada pogledate ovaj film u pamćenju će vam ostati samo par scena, recimo leteća sirena i cura sa živim pijavicama u kosi, što je tek malo više od V/H/S segmenta i nedovoljno za jedan celovečernji film koji se krčkao godinama. Samo se nadam da i ostali V/H/S segmenti neće dobiti spoje celovečernje spin-offove jer sam neke od tih gluposti jedva izdržao i u 15-minutnim izdanjima.
0 comments:
Post a Comment