Režija: Juan Piquer Simon
Uloge: Christopher George, Lynda Day George, Frank Braña
Verujem da je mnogima bio potreban mali retro predah od novijih horor filmova a ja sam filmom Mil gritos tiene la noche ubio dve muve: em sam odahnuo od mahom slabih modernih horor pokušaja, em sam ispunio filmsku želju vernoj čitateljki Nadici. Ovaj španski horor film je pored originalnog naziva poznat i pod imenima One Thousand Cries Has the Night i Chainsaw Devil a na zapadnim tržištima pod jednostavnim – Pieces. Ipak, film je svojevremeno pokušao prokrčiti put do publike šlepanjem na slavi jedne horor legende pa je tako tagline Pieces glasio “You Don't Have To Go To Texas For A Chainsaw Massacre”.
Početak filma Pieces prikazuje određena dešavanja iz dalje prošlosti (40 godina pre glavne radnje filma), mada kadrovi vizuelno deluju istovetno ostatku filma pa gledalac nipošto nema utisak da ono što posmatra datira iz 1942. godine. Nebitno to, ali 10-godišnji napredni dečak (ne napredan u političkom smislu već u razvojnom i – seksualnom) slobodno vreme provodi listajući porno magazine i sklapajući puzzle obnaženih žena (gde li postoji nešto slično da i ja pazarim?). Kada njegova majka konačno izgubi živce i odluči da izbaci sve vulgarne materijale iz sinovljeve sobe i ovaj će izgubiti svoje 10-godišnje živce i rešiti da svoju majku nasikira, i to bukvalno. Klinja uzima sekiru i ubija majku a zatim testerom komada njeno telo i odvaja glavu koju postavlja u sobni orman. Kada je došla policija „nevini mališan“ je svu krivicu svalio na nekog misterioznog krvnika, policija je očigledno u to poverovala a radnja filma se zatim seli u tadašnju sadašnjost, tačnije u 1982. godinu. U toj godini i na jednom koledžu dešava se brutalno ubistvo kada nepoznati ubica motornom testerom obezglavljuje jednu tinejdžerku u pô bela dana. Otprilike istovremeno neko upada u kuću u kojoj se 1972. desilo ubistvo žene, otvara njen kovčežić, krade njenu haljinu i kutiju sa onomad nedovršenim puzzlama.
Upravo zbog ovog poslednjeg veoma je jasno da je ubica motornom testerom klinac koji je onomad ubio svoju majku. Sada taj klinac ima 50-tak godina a naše je da (po mogućnosti pre raspleta) odgonetnemo ko je on među nekolicinom profesora, direktora, osoblja koledža ili eventualno inspektora i policajaca koji se vrzmaju po toj ustanovi i nešto, jelte, istražuju. Pomahnitali ubica ipak ne haje za organe reda & mira koji se tradicionalno nalaze svuda samo ne tamo gde bi trebalo: on motornom testerom ubija po ubrzanom postupku, kao da ne postoji sutra, ali što je još zanimljivije – ubija kao da motorka ima prigušivač i kao da je siguran da ga niko ne može čuti. S druge strane, i njegove žrtve (koje su isključivo ženskog spola i mlađe dobi) mu olakšavaju posao jer poseduju tradicionalan slasherski mozak, dakle zakržljalu sivu pihtijastu masu nesposobnu za donošenje bilo kakvih racionalnih odluka. I pored toga što je poslednjih dana već nekoliko njenih drugarica bukvalno raskomadano dotična cura ne vidi zašto ne bi do kasno u noć ostala potpuno sama u plesnoj dvorani, sama samcijata otišla po mrkloj noći u najudaljeniji WC zgrade, prošetala se po mračnoj uličici ili nešto slično. Ubica sve ove situacije maksimalno koristi ubijajući žrtve policiji pred nosom...
Pieces (u režiji autora vrlo dobrog Slugs) je u osnovi slasher horor film ali sa primesama giallo žanra i sa eksploatacijski prikazanim ubistvima. Nasuprot određenim giallo aspektima (karakteristična retro muzika, ubica u rukavicama, neuspešna sinhronizacija, mlade i lepe žene kao žrtve, naivni dijalozi...) nalaze se slasher brutalnosti koje se relativno uspešno nadovezuju i čine logičnu celinu. Recimo, u filmu su mi se najviše dopale podugačke i napete prethodnice ubistvima koje su uvek odlično režirane a nakon njih se dešavaju veoma efektna ubistva koja su najčešće vrlo eksplicitna. Kada bih rekao da su specijalni efekti veoma brutalni to bi zvučalo pomalo generički pa ću stoga naglasiti da klinja ubija majku udarcima sekirom po lobanji, da motorna testera u kadru komada ženska tela ili ih seče na pola, da kada je motorka ugašena tu je britki oveći nož koji zadaje smrtonosni ubod... Iako tako deluje nijedno od ubistava nije slučajno (ima smisla u poremećenoj psihi masovnog ubice) a kada se sve kockice poslože videćete jedno veoma bizarno finale filma. Nakon ubistava glavni adut filma je misterija jer je, makar do druge polovine filma, prilično dobro zamaskirano ko je ubica.
Nažalost, nije sve u napetosti i krvavim specijalnim efektima. Ono što najviše smeta tokom gledanja filma je nesnalaženje autora (kako režisera tako još više scenariste) u „miroljubivim momentima“, kada se dešava policijska istraga, ispitivanje svedoka ili najobičnija kominikacija među likovima. Osim prikrivanja ubice malo toga polazi za rukom filmu u tim trenucima a likovi konstantno ostaju slabi, nedovoljno dobro opisani ili slabo odglumljeni/napisani. Teško je reći da li se nešto možda izgubilo u prevodu ali ću reći da španska sinhronizacija nije odrađena dobro, ne zato što se glumci u studiju nisu trudili već zato što glasovna sinhronizacija (a u Pieces verziji koju sam pogledao su i zvuci ambijenta nahovani) nikada nije dobro rešenje. Možda više od pojedinih naivnosti u ponašanju likova smeta nekolicina scena koje su osmišljene kao duhovite ili komične ali se ni na koji način ne uklapaju u sam film niti izazivaju efekat smeha. Tako u uvodu filma vidimo izvesnu curu na skateboardu koja nehotice udara u staklo koje po ulici nose dvojica radnika, kasnije vidimo apsolutno besmislenu tuču policajke i karatiste a u poslednjim kadrovima filma još jedan užasan momenat.
Sve u svemu – Pieces je pristojno zabavan horor film, veoma brutalan i krvav, u nekim trenucima jako napet i dobro režiran pa ga stoga svaki fan slashera i exploitation horora treba pogledati. Ukoliko ste fan pomenutih zažmurićete na neke objektivne mane ovog filma i uživati u eksplicitnim efektima koje u današnje vreme svih tih produkcija, animacija i horora nad hororima naprosto ne možete videti.
Konacno da i mi malo uzivamo u opisu starijeg filma. Prija ova promena :D
ReplyDeleteE sad, bilo bi lepo da nastavis u ovom smeru...
Evo predloga za starije filmove Don't torture duckling (1972) Zombie:flesh eaters (1979) Oba film rezirao je Lucio Fulchi I Tombs of the blind dead (1972)
ReplyDeleteHvala na predlozima, svi su na listi i čekaju gledanje :) Planirao sam da pogledam i opišem ceo Zombie serijal (makar one filmove koji imaju subtitle) pa bi se tu našlo mesta i za Flesh Eaters.
DeleteMeni je ovaj bio bolji od Romerove zore zivih mrtvaka.Izgled zombija je odlicno odradjen a soundtrack je prilocno jeziv. Preporucujem filmove Lucia Fulchija I vecine Italijanskih horor rezisera :)
ReplyDelete