Režija: Brad Peyton
Uloge: Aaron Eckhart, Carice van Houten, Catalina Sandino Moreno
Više o filmu: http://www.imdb.com/title/tt3216348/
Trailer: https://youtu.be/SF8WPk6_CbQ
Pogledajte još: The First Power (1990)
Evo jednog horor filma koji je dobio gotovo odreda loše ocene ali je na mene ostavio relativno dobar utisak, valjda zato što sam (naviknut na (ne)kvalitet novije produkcije) očekivao jedan kudikamo lošiji film. Incarnate nam dolazi od „producenata filmova Insidious i The Purge“, što bi samo po sebi već trebalo izazvati sumnju (ne zbog kvaliteta tih filmova već zbog pozivanja na dotične), a u pitanju je paranormalni horor film koji na nešto moderniji način (i uz primese fantazije) pripoveda nama odavno poznatu priču o egzorcizmu (što, verujem, nije nikakvo iznenađenje po gledaoce s obzirom na omot filma).
Sam početak filma nas upoznaje sa majkom Lindsey i njenim sinom Cameronom koji žive u jednoj višespratnici u sumnjivoj četvrti grada. Jedna sasvim obična noć se pretvorila u pravi košmar kada je nepoznata klošarka upala u njihov stan i napala dečaka na neočekivan i neverovatan način. Rezultat celog incidenta je slomljen vrat beskućnice ali i zaposednuti Cameron čije stanje se narednih dana konstantno pogoršava i za čije spašavanje ne preostaje mnogo vremena. Za dečaka se lično angažovala lepa agentica Vatikana koja poziva, čini se, jedinu osobu koja može pomoći u ovom teškom (čini se najtežem) slučaju zaposednutosti - Dr. Embera, naučnika koji poseduje određene sposobnosti. Naime, Dr. Ember (uz pomoć dvoje kolega) može da uđe u um zaposednute osobe, na sebi svojstven način je izbavi iz kandži prefriganog demona i vrati je u naš svet u jednoj brzoj i prilično opasnoj proceduri, prvenstveno po samog doktora. On je na opasnost prilično pripremljen i savršeno spreman, kao da mu je svaka borba sa unutrašnjim demonom poslednja, a sve zbog lične tragedije kada su mu nastradali supruga i sin. Od momenta saobraćajne nesreće doktor je vezan za invalidska kolica a jedini cilj u životu mu je da pronađe onoga ko je za to najodgovorniji...
Dakle, u slučaju zaposednutog dečaka doktor Ember je pronašao svoj interes – obračun sa onim istim demonom koji mu je odneo dvoje najmilijih a to je demon Maggie. E sad, Ember ne vrši klasičan egzorcizam iako je rezultat gotovo isti; on ne prisiljava zlo izvana već ga „iseljava“ iznutra. Demonski parazit koji je zaposeo neko ljudsko telo stvara unutar svoje žrtve paralelnu stvarnost u kojoj mu pokazuje ono što žrtva najviše želi. Doktorov zadatak je da u tom projektovanom svetu pronađe subjekat, predoči mu istinu i razotkrije laž a kada se to desi demon (najčešće oličen u bliskoj osobi) pokazuje svoje pravo lice ali i gubi svoju moć nad domaćinom. Nažalost, za celu ovu akciju doktor ima samo 8 minuta a ukoliko nešto krene po zlu demon će se naseliti u prvu narednu (dakle najbližu) osobu... Incarnate se sastoji od radnje koja se dešava u umovima zaposednutih, u njihovim projektovanim svetovima u kojima je doktor savršeno vitalan i pokretljiv, i od dešavanja u stvarnosti koja takođe uključuju demone ali i pripreme za seanse, razgovore, sukobe te druge (ne)predviđene događaje. Sama radnja filma iako nije originalna predstavlja relativno svež pristup standardnoj priči o zaposednutosti i nešto dinamičniji pogled na davno ispričanu priču o egzorcizmu.
Upravo taj i takav način pripovedanja je zaslužan što se film odmotava na dosta zanimljiv način iako se ono što vidimo na ekranu nikako ne može nazvati neviđenim, spektakularnim ili za pamćenje. Već sam početak filma, kada se gledalac baca u davno započetu radnju (što u prvim momentima filma stvara određenu konfuziju), podseća na početak nekave epizode TV serije a kasniji tok filma, u kompletu sa vizuelnim činiocima (čitaj: specijalnim efektima) samo pojačava taj utisak. Ovo može biti i dobro i loše, u zavisnosti od toga šta očekujete od jednog paranormalnog filma, ali ukoliko očekujete previše strašne scene ili uverljive i brutalne efekte bojim se da Incarnate nije film za vas. Sve ono što možete videti u njemu savršeno odgovara PG-13 etiketi (što je otprilike pandan materijalu koji se može prikazivati na TV kanalima u večernjim satima) a to znači minimum krvi, morbidarija i vulgarnosti a maksimum animacija. Ipak, animacija u ovom filmu nema previše iz prostog razloga što se većina filma dešava sa ove strane, dakle u našem svetu. To jeste jedna od mana filma jer bi češći upadi u one druge „svetove“ bili zanimljiviji, kako po sam film tako i vizuelno. U svakom slučaju, demoni (sasvim očekivano) poseduju animirane crne oči i tek ponekad (kada se ražeste) animirane šiljate zube a neprimereno slabe animacije vidimo tek u jednom slučaju, u sceni sa omota filma.
Aaron Eckhart u ulozi dr. Embera je pun pogodak jer on svojom izvedbom nepokretnog, odlučnog i emotivno uništenog čoveka koji je isključivo željan osvete drži film na veoma visokom nivou i uspeva da popuni neke rupe u scenariju i pokrpi neke njegove nedovoljno dobro spojene delove. Ovaj lik doktora je veoma stereotipan i klišeiziran (izgubio suprugu i dete, alkoholičar, neobrijan i hrapavog glasa...) ali sam neke scene ipak gledao sa priličnim oduševljenjem jer, koliko se sećam, odavno nisam video ubedljiviju izvedbu jedne ljudske ruine, što izmučeni dr. Ember zaista i jeste. Što se tiče ostalih likova stvari stoje nešto slabije jer su svi drugi nedovoljno dobro razvijeni, ne baš mnogo zanimljivi, pa čak i uverljivi, a isto može da se kaže i za demona koji i nakon završetka filma ostaje veoma zagonetan i bez dublje pozadinske priče. I pored nedovoljno originalne radnje i manjka jezivih ili strašnih scena Incarnate zaslužuje da ga svakako pogledate (naravno, ukoliko ste fan filmova sa ovakvom temom) jer je dinamičan, dobro odglumljen i dovoljno zanimljiv. To je sasvim dovoljno za pristojnu krajnju ocenu a ocenu više mu dajem jer se ne viđa svaki dan film o egzorcizmu i demonima koji nije religiozan i koji u sebi ne sadrži nijedno svešteno lice.
Odlican komentar,sasvim se slazem,a glavni glumac definitivno "nosi" film..
ReplyDelete