HOROR FILMOVI (I SF)

Režija: Don Taylor

Uloge: William Holden, Lee Grant, Jonathan Scott-Taylor

Više o filmu: http://www.imdb.com/title/tt0077394/

Trailer: https://youtu.be/EsJaHykEdg0

Pogledajte još: The Omen (1976)

Nastavak legendarnog The Omen donosi izmenjen redosled reči u naslovu filma i to iz prostog razloga što je jezivi klinac iz originala postao veoma prepoznatljiv i pretvorio se u jednog od najpoznatijih zlih klinaca u filmskoj istoriji. Stoga njegovo ime stoji ispred imena filma, filma koji je nakon velikog uspeha originala (i kod publike, i kod kritike, i na blagajnama bioskopa) jednostavno morao doći... Damien: Omen II je nastao u režiji Dona Taylora (The Island of Dr. Moreau, Escape from the Planet of the Apes) dok se na scenariju izređalo nekoliko ljudi, što srećom nije dovelo do katastrofe (poput jednog drugog sequela koji je snimljen godinu dana ranije).

Priča se sasvim logično nastavlja na završetak prethodnika i počinje da se odmotava sedam godina kasnije prateći 12-godišnjeg Damiena koji sada živi s druge strane Atlantika. Nakon smrti bračnog para Thorn brigu o dečaku je preuzeo njegov stric Richard, rođeni brat pokojnog diplomate Roberta. Damien odrasta u luksuznom domu Thornovih koji se nalazi negde na snežnoj periferiji, društvo mu pravi Richardov sin iz prvog braka a ulogu brižne majke je na sebe preuzela Ann, Richardova druga supruga. Damien se ne seća tragičnih britanskih dešavanja a prema novim roditeljima se ophodi kao prema svojim. Po uvodu filma bi se dalo zaključiti da je poslednjih sedam godina proveo poput svakog deteta tog uzrasta a sada se, zajedno sa bratom, školuje u vojnoj školi. Tokom školovanja Damien postaje svestan svojih moći i toga ko je on zapravo, kao što postaje svestan i da osobe u njegovoj okolini nisu tu baš sasvim slučajno. To naravno znači i da će mnogi koji mu se slučajno ili namerno nađu na putu skončati od strane njegovih „pomoćnika”, baš kako se to dešavalo i onomad. Jednostavno, antihrist (koji još ne zna da je to) mora biti odgojen i iškolovan, zaštićen i upućen, a sve da bi jednog dana uspešno zavladao svetom...

Damien: Omen II poseduje sasvim zadovoljavajuće osmišljenu priču jer verujem da bi svaka odluka osim fokusiranja na dalje Damienovo odrastanje bila apsolutno pogrešna. Sam film je sastavljen od mnogih komponenti koje su prethodnika učinile toliko uspešnim ali (što je sasvim očekivano) dobar deo njih u ovom nastavku ne funkcioniše na tako visokom nivou. Rekao bih da se najviše omanulo u konstrukciji filma jer je akcenat stavljen na dešavanja oko Damiena (koji još ne zna ko je), njegove porodice, vojne škole i preduzeća a manji deo na aktivnosti njegovih pomoćnika i slugu (koji seju smrt) i nehotična ubistva budućeg vladara sveta. To je dovelo do toga da je ovaj nastavak više drama od prethodnika, da se jeziva atmosfera prilično izgubila a da strašne scene možemo gotovo nabrojati na prste jedne ruke. Te strašne scene su svakako odlične, vrhunski su režirane a mnoge će vam ostati u pamćenju i pored vašeg dugogodišnjeg horor iskustva. Tu pre svega mislim na gavrana ubicu, na scenu na zaleđenom jezeru a potom i na još nekoliko drugih momenata. Više nego ranije ova ubistva ostavljaju znak pitanja da lebdi u vazduhu (gde su policijske istrage?) ali je krupnih propusta u ovoj priči ipak začuđujuće malo.

Osim odličnih ubistava pohvalno je i što se film dešava u snežnom okruženju, koje ovom filmu veoma odgovara, tim pre što autor odlično koristi sve njegove prednosti i specifičnosti. Ono što je takođe za pohvalu je dečak koji glumi 12-godišnjeg Damiena (Jonathan Scott-Taylor) a koji je zaista odlično izabran. Johnathan osim što pristojno glumi dečaka veoma liči na onog klinca iz prethodnika (reklo bi se da čak ima isti pogled) pa se gledalac lako može uživeti u celu priču i poverovati kako je u pitanju ista osoba. U ulozi Richarda Thorna gledamo Williama Holdena koji jeste dobar ali je po pojavi i harizmi daleko od jednog Gregory Pecka. Na otprilike istom, dakle korektnom nivou, su i svi ostali glumci a od sporednih likova se izdvaja tada mlađani Lance Henriksen u ulozi strogog narednika. Poslednja ali svakako ne najmanje bitna stvar u ovom filmu je muzika Jerryja Goldsmitha koji ponovo uspeva da stvori specifične melodije, ne tako originalne kao u prethodniku, ali melodije koje ceo ugođaj dižu na jedan viši i jeziviji nivo.

Iako ne tako sjajan kao prethodnik i iako ni u čemu ne uspeva da dosegne njegove kvalitete Damien: Omen II je vrlo dobar film, makar za fanove serijala i za one gledaoce koje zanima dalja sudbina i stasavanje antihrista. Ovaj sequel kao da je i 1978. godine zamišljen samo kao jedna od usputnih stanica u kompletnoj priči; danas nam to nije toliko važno jer se pojavilo još nastavaka ali sumnjam da je onomad ijedan gledalac izašao iz bioskopa zadovoljan završetkom ovog filma. Finale filma kao da je bez očekivanog klimaksa, kao da je bez pravog svršetka i kao da je otvorenog kraja da bi se jednom nastavilo. To se i desilo nekoliko godina kasnije a taj film ću uskoro (ponovo) proveriti...