HOROR FILMOVI (I SF)

Režija: Phil Claydon

Uloge: Michael Vartan, Erin Moriarty, Nadine Velazquez

Više o filmu: http://www.imdb.com/title/tt3612320/

Trailer: https://youtu.be/KHg90WBsrGo

Pogledajte još: The Unspoken (2015)

Within je film veoma neoriginalnog naziva koji je prvobitno trebao da se zove Crawlspace, što je tek nešto bolje i efektnije, ali se od prvobitne ideje odustalo iz nekih reklo bi se opravdanih razloga. Film je režirao Phil Claydon (Lesbian Vampire Killers) a po scenariju mnogo poznatijeg ali upitno talentovanijeg Garyja Daubermana. Jednostavno, kada se pogleda spisak filmova koje je napisao g. „Doberman“ (Annabelle, Annabelle 2, remake It) vidi se da dotični kidiše na izvikane naslove, remakove i filmove za skupljanje love što znači da mu manjka originalnosti i talenta. Ovo prethodno tvrdim i zbog filma Within...

Dakle, na samom početku filma (a šta bi drugo bilo nego) tročlana porodice se useljava u svoju novokupljenu kuću da bi tu otpočela jedan novi period u svom životu. Razlozi za ovo preseljenje su samo ovlaš navedeni (novo radno mesto oca i određeni sukobi sa zakonom ćerke) ali nisu nimalo bitni po radnju filma te mu to ni ne uzimam kao manu. Uglavnom, oveća kuća je iz nepoznatih razloga veoma povoljna za kupovinu (naravno) a te razloge znaju čak i klinci iz komšiluka koji ovu građevinu zaobilaze u širokom luku. Naime, u pomenutoj kući se pre nekoliko decenija desio pokolj u kojem je nastradala cela porodica. Kasnije je u njoj živela još jedna familija koja je misteriozno nestala a sve to je bilo dovoljno kako bi je deca prozvala ukletom. No, povoljna cena je odigrala ulogu te se otac John, njegova mlada supruga Melanie i Johnova ćerka Hannah useljavaju skupa sa svojim macanom (koji odmah nešto njuši, nečeg se plaši, nešto predoseća). Prvi deo filma protiče u raspakivanju novouseljene porodice i u spoznaji gledalaca da velika i prazna kuća ipak nije bila sasvim pusta tokom svih godina...

Kao i obično u sličnim filmovima samo jedan od ukućana vidi „entitet“ i rezultate njegovih aktivnosti a to je mlada tinejdžerka Hannah. Njoj otac i maćeha ne veruju i sve pripisuju traumi i/ili lošem iskustvu sa alkoholom (odakle i potiču njeni problemi sa zakonom). S druge strane, aktivnosti „nevidljivog ukućanina“ se svode na repertoar koji smo već videli u filmovima poput Paranormal Activity i sličnih, znači – ostvaranje vrata i plakara, bacanje slika sa zidova, pomeranje predmeta po kući, povlačenje čaršava i slično. Kasnije dotični prelazi na neke radikalnije metode ali se nijedna njegova aktivnost, baš kao i kompletna tema filma skupa sa (ne)očekivanim preokretom, ne može smatrati originalnom. Možda najoriginalnija stvar vezana za ovaj film (i jedina) je odjavna špica koja se odmotava naopako a negde u tom rangu je odličan odnos koji imaju ćerka i njena maćeha. To nije toliko važno po sam film ali je veoma lepo videti da dve ženske osobe osuđene na zajednički život dobro funkcionišu. Takođe, smatram i da nije bilo potrebe za realnijim pristupom temi filma (titlovano objašnjenje pre odjavne špice) i da je to samo jedan od pokušaja kako bi film bio realniji, možda strašniji i političko-društveno angažovaniji (pogotovo po Amerikance). 

Političko angažovanje i osvrt na američku krizu ne priliči filmu Within jer je u pitanju jedan tinejdžerski horor triler koji je namenjen nešto mlađoj populaciji. To svakako nije problem ali je moj utisak tokom posmatranja (inače dosta hvaljenog) filma bio sledeći: da sam u svojim klinačkim danima među nekoliko VHS kaseta umesto An American Werewolf in London i A Nightmare on Elm Street iznajmio Within verovatno se nikada ne bih navukao na horor filmove. Svakako bi mi ostala u sećanju lepa plavuša (Hannah) i možda još lepša crnka (Melanie) ali ne verujem da bih zapamtio ijedan detalj iz nedovoljno atraktivne, neatmosferične, neeksplicitne i nestrašne radnje. Within je naprosto veoma jalov film, makar iz perspektive iskusnijeg gledaoca; on osim što ne poseduje dovoljno strašnih ili vidljivih scena ne poseduje ni jezivu atmosferu koju obično poseduju velike stare kućerine same po sebi, što bi se reklo – i bez intervencije od strane filmske ekipe. Kao da se pazilo da film deluje realnije, a samim tim i nestrašnije, pa je rezultat veoma bled i sterilan, kao da posmatrate ne PG-13 film već neki novoustanovljeni – PG-11. 

Iako zaista nema mnogo filmova koji bi po radnji ličili na Within čak i na ovim stranicama sam opisao par sličnih komada čija imena neću navoditi jer bih time samo otkrio preokrete potencijalnim gledaocima. Within/Crawlspace ipak ne mogu preporučiti jer u njemu nisam video ništa previše zanimljivo, a još manje za pamćenje (makar što se tiče horora, ženskom delu kastinga svaka čast). Najzanimljiviji momenat filma sam video neposredno pre kulminacije, kada pospana Hannah gleda noćni program a sa TV aparata se čuje mala Rhoda tokom razgovora sa nesrećnim i naivnim Leroyem (The Bad Seed). Ako ništa drugo Within mi je povratio želju za gledanjem ovog starog filma pa sam mu jedino na tome zahvalan.