Režija: Howie Askins
Uloge: Ryan McCoy, Brett Rosenberg, Ashley Bracken
Više o filmu: http://www.imdb.com/title/tt1640218/
Trailer: https://youtu.be/mXCXOsYPA5s
Pogledajte još: Banshee Chapter (2013)
Prvi stariji film koji opisujem ove godine (!) nosi naziv Evidence a originalan je otprilike k’o njegov naziv. Iako o filmovima ne treba suditi po nazivu, baš kao što ni o ljudima ne treba suditi po njihovom izgledu, nisam se mogao oteti utisku da je naziv filma mogao biti drugačiji kao što je i uvod filma mogao biti zanimljiviji, kraći ili uverljiviji. No, izgleda da postoji neki filmski zakon, kosmička uredba, nevidljiva sila, centralna agencija ili podzakonski akt koji primoravaju svakog autora found footage horor filma da ga započne naivno, predugačko i užasno iritantnim likovima.
Da, Evidence je found footage film (koji sam pogledao na preporuku Marka Backovića, pravog znalca i ljubitelja sličnih filmova) ali found footage film koji ima šta da ponudi, makar za one koji smognu snage i pronađu strpljenja da pregrme prvu polovinu filma, koja je uvek i najnapornija kod ovakvih ostvarenja. U početnim kadrovima upoznajemo se sa grupicom od dva momka i dve devojke koji se iz nekih razloga odlučuju za (baš originalno) kampovanje u prirodi. Valjanog razloga za ovakav postupak zapravo nema jer je izgovor u vezi snimanja nekakvog dokumentarca prilično neubedljiv i budalast a ne postoji ni tema na koju bi on bio sniman, baš kao što ne postoji ni sposobnost momka koji drži kameru da barata njome. Anyway, dotični mladići i devojke uzimaju kamper i njime se odvoze u dubinu šume, što bi se reko – dokle ima šumskog puta. Pošto je spavanje u kamperu suviše jednostavno oni uzimaju šatore i ostalu opremu i odlaze kozijim stazama u još dublju dubinu šume te pronalaze pogodno mesto za postavljanje nekoliko šatora i za paljenje logorske vatre. Pitanje koje visi u vazduhu dok posmatramo besmisleni provod, prazne razgovore, iritantna ponašanja i ostale apsolutno nezanimljive stvari je – zašto je za dva muško-ženska para potrebno toliko šatora i, što je još misterioznije, šta će im uopšte kamper ako u njemu nisu planirali spavati?
Dobro, to i nisu toliko bitne stvari, kao što ni sam uvod filma nije previše bitan. Ono što jeste bitno je da su klinci u šumi, da su u nju stigli oglušujući se o znakove u zabranjenom prilasku ovom delu šume, da filmuju svaki svoj korak i da je uvod filma zaista predugačak. Stvari koje dodatno pogoršavaju utisak su ponašanja ove mlađarije (pogotovo tipusa kome je kamera srasla za šaku) a onda i njegovo mlataranje kamerom jer dotičnu veoma retko uspeva da smiri. Zaista ne znam kako je dotični umislio da snima dokumentarac kada ne uspeva da snimi gotovo nijedan pošteni kadar, ne uspeva da stane, udahne i smiri ručerde već konstantno snima teren po kojem hoda, zumira rastinje, okreće se oko sebe ili kadrira zadnjice/grudi devojaka. Možda su baš ti ženski atributi ono na čemu je trebao počivati njegov dokumentarac ali to je mogao dokumentovati na digitalnu traku i bez odlaska u šumetinu koja se nalazi na zabranjenom području. E sad, upravo to zabranjeno područje je uzrok potpunog preokreta koji nastupa negde oko polovine filma usled koga se film menja nabolje. Za naše likove od tada sve kreće nizbrdo i oni shvataju da se nalaze u sred nečeg neobjašnjivog, misterioznog, zastrašujućeg i, što je po njih najvažnije – smrtonosnog. Dakle, što se likovi nalaze u bezizlaznijoj poziciji nama gledaocima je zanimljivije ali tako je to kod svakog found footage horora...
A situacija jeste bezizlazna, barem za one likove koji su preživeli prvi udar onoga čije su zvukove čuli još prve noći ali nisu odmah otrčali do famoznog kampera i njime otprašili put grada. Ne bih, naravno, da otkrivam suviše detalja ali ću nešto morati: i samo saznanje da se klinci nalaze iza jasno istaknutog znaka koji upozorava da dalji put nije dozvoljen a da se oko njih vrzma neki nimalo gostoljubivi stvor jasno daju do znanja (uz neke spoznaje iz završnice filma) da su se obreli u nekakvom vojnom objektu u kojem se vrše izvezni bizarni eksperimenti. Rezultate tih eksperimenata vidimo u više navrata a dok neki od njih izgledaju zastrašujuće i jezivo oni drugi deluju prilično amaterski, možda i bespotrebno. Možda nije bila najpametnija odluka da se u jedan ovakav film nakrkaju i vukodlaci i zombiji i još štošta (sve ovo navedeno uzmite sa rezervom) jer ne deluje sasvim realno da su se svi oni našli na slobodi, skupa sa izvesnim virusima, šta li. A ako je na dotičnom mestu već vršen bizarni genetski inžinjering logično bi bilo očekivati neki jaču ogradu oko objekta, neki jaču struju u žici i neke višlje puškarnice. Naprosto, ono što se dašava na ovom mestu moralo bi imati znatno bolje obezbeđenje od jednog kauboja naoružanog pištoljem koji traži svoga kera. Dobro, logiku u ovom filmu definitivno ne treba tražiti već se treba prepustiti dešavanjima i nesreći koja je snašla nesuđene kampere...
Druga polovina filma osim što sadrži nekoliko jezivih scena je krcata akcijom koja ne prestaje nijedne sekunde. Verujem da će biti gledalaca koji neće moći doći do daha od dešavanja jer ne postoji sekund predaha a biće i onih kojima neće prijati „Call of Duty found footage stil“ gde se ne zna ni ko pije ni ko plaća a još manje se sve to vidi i razaznaje. S obzirom da je i prvi deo filma snimljen „k’o nogom“ u drugom delu ćete se morati dobrano fokusirati i koncentrisati da u hrpi jednosekundnih kadrova, mrdanja kamerom, ispadanja iste i raznoraznih smetnji razaberete šta se zapravo dešava a prava istina je da to nećete saznati ma koliko se trudili jer ni sam autor filma nema odgovor na to pitanje. Radnja filma Evidence je nejasna i besmislena pa ni njegov naziv nije nikakav dokaz nizašta a konfuziju dodatno potpiruje i jedna od najdužih odjavnih špica zabeleženih na ovim stranicama. Ova špica nije ubačena u film samo njegovog proširivanja radi već i kao pokazatelj autorovih sposobnosti da stvori nešto još bolje, napetije, strašnije i klaustrofobičnije. Da li upravo zbog tih završnih desetak minuta ili je to od starta bio plan, tek, za ovu godinu je najavljen Evidence: Ground Zero koji bi neke stvari trebao pojasniti a verovatno i proširiti. Ne znam da li će gledaoci koji su pre 5 godina gledali Evidence ovim biti zadovoljni ali mislim da je film iz 2012. godine ipak trebao imati nekakav zaokruženi završetak.
Rezime ovog opisa je da ukoliko volite found footage filmove nikako ne preskočite Evidence jer je to otprilike maksimum koji od ovog podžanra horora možete dobiti. Film sadrži sve karakteristike tipičnog FF filma, i one pozitivne i negativne, ali je dobra stvar da su pozitivne stvari dignute na malo viši nivo od proseka i da film poseduje nekoliko zanimljivih kadrova zbog kojih ga svakako vredi pogledati.
0 comments:
Post a Comment