Režija: Taneli Mustonen
Uloge: Tommi Korpela, Mimosa Willamo, Nelly Hirst-Gee
Više o filmu: http://www.imdb.com/title/tt3743042/
Trailer: https://youtu.be/ZKBKYe_Yka4
Pogledajte još: The Town That Dreaded Sundown (2014)
Evo jednog malog predaha ali ne od novih horor filmova već od američke produkcije, koja dominira u žanru. Bodom (ili Lake Bodom, kako se negde zove) je finski horor film čija radnja se bazira na dešavanjima iz 1960. godine koja su poznata pod nazivom – ubistva na jezeru Bodom. Naime, 4. juna te godine, na obali jezera Bodom, ubijeno je troje tinejdžera dok je četvrti ranjen. Ubica nikada nije pronađen ali je nekoliko decenija kasnije preživeli momak, tada već u zrelim godinama, optužen da je izvršio masakr da bi nešto kasnije on bio oslobođen optužbe.
Ovaj tragični događaj je tokom narednih godina konstantno budio interesovanje javnosti i medija, koji su kroz niz raznoraznih teorija pokušavali da odgonetnu misteriju (i povećaju tiraž, naravno) a jedan od poslednjih pokušaja da podari neku svoju verziju dešavanja je i film Bodom/Lake Bodom. Ipak, ovaj film se ne bavi dešavanjima iz 1960. godine već se odigrava dosta godina kasnije i prikazuje četvoro tinejdžera koji odlaze na lokalitet davnog masakra, dakle na obalu jezera, gde bi trebali provesti nekoliko dana i noći. Inicijator odlaska je jedan štreber koji je naprosto opsednut masakrom, u tolikoj meri da je prevario ostalo troje saputnika u pogledu cilja putovanja, društva i načina noćenja. Na obali jezera se ne nalazi nikakva koliba, kako je on to rekao, nema društva, nema žurke već će momci i devojke noći provesti u šatoru, veoma sličnom onom u kojem su pokojnici 1960. godine brutalno stradali. To se isprva nije dopalo Nori i Idi, ali kada su im momci ponudili malo alkohola i kesicu opijata zaboravile su na prenoćište i prepustile se provodu. Uostalom, troje od četvoro prisutnih uopšte nisu razmišljali o davnom zločinu, došli su samo provoda i poroka radi i bili su ubeđeni kako se nalaze potpuno sami u ovom delu šume, na obali jezera. Sve dok nisu jasno videli da se u šumi nalazi još neko...
Nedugo zatim (nije spoiler jer se to svakako očekuje) dešava se prvo ubistvo i to (ni ovo nije spoiler) na potpuno isti način kao i ono od pre nekoliko decenija. Za tili čas davni masakr se bukvalno rekonstruiše, kao da onaj ubica i dalje živi u šumi i kao da je sve ove godine čekao neke naivne klince koje bi pobio na istovetan način kao i one. Gledaoci će se tokom ovih scena s pravom pitati da li je to sve što film nudi, da li je smisao filma da četvoro klinaca strada na isti način i to je to, i zašto se sve naizgled privodi kraju na polovini filma... E upravo je u tome stvar sa filmom (Lake) Bodom i upravo u tom finskom grmu pokraj jezera Bodom leži finski zec: ovo nije još samo jedan tinejdžerski slasher film, iako tako izgleda, već film koji je zamišljen nešto drugačije, neizvesnije, šokantnije i čak originalnije. Upravo zbog toga ga je i teško svrstati u neki tematsko-žanrovski koš jer on mestimično ulazi na teren raznih filmova ali se nigde ne zadržava duže vreme. Recimo, sve počinje Friday the 13th stilom (teen slasher na obali jezera), u nekim trenucima podseća na The Blair Witch Project (nepoznato prisustvo u šumi), zatim vidimo elemente trilera i filmova osvete a sve se završava poput Wolf Creek, naprimer, a vidljivi su i uticaji High Tension.
Film kao takav može pružiti neki drugačiji pogled na ubistva na jezeru Bodom ali mislim da mu to nije bio prevashodni cilj; autor je samo iskoristio poznate događaje u svrhu marketinga i kao povod za jednu priču punu preokreta, dakle za pripovedanje jedne veoma moderne priče i reklo bi se – priče po američkim standardima. Iako se radnja filma dešava na jezeru koje se nalazi na 22 kilometra od Helsinkija, što je prilično daleko od američkih država, dosta elemenata kao da je prekopirano iz nekog prekookeanskog horora. To je definitivno urađeno s namerom, kako bi se film približio dotičnoj publici, a nama ostalima (koji su pomalo zasićeni horora s one strane bare) Lake Bodom pruža sasvim dovoljno aduta koji bi ga distancirali od dotičnih. Osim nešto drugačijih njuški aktera, pre svega onih ženskih, i malo ozbiljnije glume ovaj film karakteriše odlična fotografija i prelepo sumorni ambijent proređene šume koja gotovo istovetno efektno izgleda i danju i noću (naravno, uz malu pomoć magle i reflektora). Budžet filma nije bio veliki ali se to po njegovom izgledu nikako ne bi reklo: svi specijalni efekti su uverljivi i brutalni a kamera zna da pravi odlične kadrove (kadrovi iz vazduha i oni podvodni). Kompletan film je savršeno vidljiv što je veoma dobro i veoma važno jer se većinom odvija noću.
Na negativnoj strani stoji nešto što je i na pozitivnoj – toliki broj preokreta na tako malom prostoru deluje dosta naivno a slučajna koincidencija nakon trećeg puta postaje veoma usiljena. Tu je i dosta nerezonskih poteza koji kulminiraju u akcionoj završnici ali i nejasnih stvari, počevši od pojedinih likova i njihovih motiva pa do određenih delova priče koje naprosto nisam najbolje shvatio. Da li je problem u samom filmu, u meni ili se nešto izgubilo u prevodu sa finskog na engleski a sa engleskog na srpsko-hrvatski – zaista ne znam ali znam da nemam pojma da li su nage fotografije plavokose Ide zaista postojale i šta se na njima nalazilo. Takođe, nisam ni najsigurniji kada se zaista odvija radnja filma: iako deluje da se odvija u trenutku snimanja filma neki detalji (model automobila, nedostatak mobilnog telefona, upotreba kasetofona) govore da se sve moglo odigravati i mnogo ranije. Dobro, to naposletku i nije toliko važno, bitno je da Bodom i pored svih mana vredi pogledati a pogotovo ukoliko ste fan misterioznih šuma i filmova sa (brojnim) preokretima.
zašto nema datuma i godine kad je unesen komentar... ovako izgleda kao da je sve isti dan uneseno... ili se meni čini
ReplyDeleteDa, to je istina. Evo uspeo sam da ubacim datum, za godinu ću se još potruditi. Ako ne nađem rešenje probaću neki drugi dodatak... Hvala na prijavi nepravilnosti :)
ReplyDelete