Režija: Jackson Stewart
Uloge: Graham Skipper, Chase Williamson, Brea Grant
Više o filmu: http://www.imdb.com/title/tt4687358/
Trailer: https://youtu.be/rATNxKg5puE
Pogledajte još: Fender Bender (2016)
Najuspešniji period za horor žanr su svakako 80-te godine prošloga veka pa stoga nimalo ne čudi da se priličan broj novi(ji)h filmova ovog žanra oslanja upravo na tu deceniju, kako idejno, vizuelno, sadržinski tako i po retro feelingu koji poseduju ili makar pokušavaju da revitalizuju. Čak i oni gledaoci filmova strave i užasa koji nisu bili rođeni u to „zlatno doba“ žanra vole i poštuju filmove iz te dekade, razumeju vremensko-tehnološke zakonitosti tog vremena, dok se oni stariji gledaoci sa setom prisećaju svojih dečačkih dana u VHS eri i naslova koji će im zauvek ostati u srcima...
No, postavlja se pitanje šta se dešava kada jedan naslov zaigra previše na retro kartu, a Beyond the Gates je možda upravo takav naslov i to ne zbog svojih tehnološko-vizuelnih retro osobina već zbog jedne stvarčice koja se nalazi u fokusu ovog filma – famozne VHS društvene igre. VHS igre (originalno: VCR board games) su društvene igre koje su imale određenu popularnost u drugoj polovini 80-ih godina a bile su veoma slične današnjim board igrama, doduše nešto jednostavnije za igranje i prostijih pravila. Ono što je dodatno proširivalo igru na tabli je VHS kaseta čijim puštanjem u video rekorderu su učesnici dobijali vizuelne komande, video klipove za pogađanje ili druga uputstva koja bi obogaćivala igru na stolu (najčešće do podrazumevanih sat ipo, koliko je i trajala jedna VHS kaseta). Lično nisam video nijednu takvu igru/traku pa cenim da na balkanskom tržištu nisu ni bile (ili ne u tolikoj meri) popularne i prodavane što automatski znači i da gledaocima sa ovih prostora tematika filma Beyond the Gates neće biti baš toliko bliska. Ipak, film poseduje dosta retro detalja koji će definitivno prijati starijim gledaocima, počevši od starinski stilizovane špice, preko zoomiranih kadrova unutrašnjosti video rekordera pa do drugih sitnica koje datiraju iz prošlosti (retro animacije).
Dakle, ovako: dva prilično otuđena brata, koja se nisu viđala neko vreme zbog toga što su potpuno različiti, sreću se u staroj porodičnoj kući pola godine nakon tragičnog nestanka njihovog oca. Bratski susret nije upriličen njih radi već zbog malog poslića koji moraju uraditi a to je eliminacija velikog video kluba koji je njihov otac godinama vodio. Nakon što spakuju sve VHS kasete u kutije uspevaju pronaći ključ od očeve kancelarije a u njoj – misterioznu VHS društvenu igru pod nazivom Beyond the Gates. Znatiželja, potreba da se zagrebe u sve tajne njihovog oca ali i neubedljivi scenario dovode do toga da dva brata započnu tu igru ne znajući da odustajanja ni u kakvoj varijanti nema, makar ne bez ličnih žrtava. Igra Beyond the Gates ima misteriozna pravila koja braća tek trebaju odgonetnuti, ali ima i konekciju sa njihovim pokojnim ocem te sa svetom koji se nalazi sa druge strane kapije. Igranjem ove zastrašujuće igre i sakupljanjem 4 ključa braća će žrtvovati sebe i sebi bližnje a sve da bi otkrili tajnu smrti svog oca i pokušali da spasu njegovu nesmirenu dušu. Jedan od većih problema filma je da napisana radnja deluje mnogo uzbudljivije od viđene jer nijedan segment filma ne deluje preterano impresivno, što je potpuno u suprotnosti sa filmovima perioda na koji Beyond the Gates želi da liči.
Sam film počinje prilično dobro jer retro špica uspešno podešava starinski ton filma, usled čega se spora radnja uspešnije podnosi, a zaplet poseduje neku atmosferu misterije i osećanje dolaska nekih bizarnih dešavanja koje lebdi u vazduhu. Uspešnom savladavanju uvoda umnogome doprinosi i različitost dva dijametralno suprotna brata, kao i dosta dobra gluma Grahama Skippera (Almost Human) i Chasea Williamsona (John Dies at the End). Njihov odnos i niz suprotnosti nose prvu trećinu filma (i pored prilične neefikasnosti) a na početku druge trećine susrećemo se i sa famoznom „društvenom“ igrom. Kao naratora igre vidimo Barbaru Crampton (From Beyond, Re-Animator, Castle Freak) ali iz njenih uputstava i shvatanja igrača ne uspevamo da povežemo konce pravila kao i zakonitosti koje važe ne samo u igri već i u svetu iza kapije. Sve što znamo je da se traže izvesni ključevi i da onaj koji ih poseduje skončava brutalnom smrću. Usled toga prisustvujemo nekolicini brutalnih ubistava a uz to vidimo i nekoliko stvorenja koja su došla sa one strane. Što se tiče horora – to bi bilo to (dakle prilično tanko) a oni kojima to nije dovoljno moraće se zadovoljiti retro utiskom koji je manje-više prisutan do kraja filma (mada ipak „manje“ nego „više“).
Teško je reći gde je zapelo u ovom filmu koji poseduje veoma cool ideju ali se istina kao i obično krije negde između sposobnosti i mogućnosti. Nedostatak sposobnosti prepoznajem u delovima priče koji su nejasni (poput gore pomenutih mutnih pravila ili drugih nedovoljno razrađenih, prikazanih ili pojašnjenih delova) a manjak mogućnost u tome što se kompletan film dešava na samo nekoliko lokacija, što nisu svi glumci ubedljivi (prodavac u antikvarnici je over-karikatura a i brat sa naočarima se nije najbolje snašao u sopstvenim košmarima) i zato što film nikada nije strašan ili spektakularan, tek pomalo brutalan, što je više odlika modernih filmova a ne onih iz 80-ih. Mnoge scene iz filma podsećaju na neke legendarne scene tog perioda, recimo dodir ili prelazak u drugu dimenziju podsećaju na slične scene iz legendarnog Poltergeist, ali nijedna od tih scena nije snimljena onako kako bi trebalo, niti sadrži ubedljive specijalne efekte. Ukoliko ste gledali neki poznatiji film sa sličnim scenama Beyond the Gates će vam delovati samo kao bleda kopija, bilo da posmatrate prelazak na drugu stranu, obračun sa stvorenjima koja su prešla kapiju ili neku drugu animiranu ili dinamičnu scenu.
Ipak, velika količina nostalgije uspeva da pokrije dobar deo mana tako da film ocenjujem prosečnom ocenom i preporučujem ga gledaocima, pre svega onim starijim. Zaista je šteta da je Beyond the Gates nižebudžetni film jer bi uz nekoliko spektakularnijih, direktnijih, vidljivijih i bolje režiranih/montiranih scena sve izgledalo mnogo ubedljivije, drugačije i moglo bi da nam ostane u sećanju. Ovako, Beyond the Gates je film za samo jedno gledanje i zaborav što je zbilja šteta.
0 comments:
Post a Comment