Režija: Mike Mendez
Uloge: Henry Rollins, Torrance Coombs, Victoria Pratt
Više o filmu: http://www.imdb.com/title/tt4743562/
Trailer: https://youtu.be/q4wIVPUb7yY
Pogledajte još: Cornered! (2009)
The Last Heist je i pored dobrih predispozicija pokupio odreda loše ocene, kako publike tako i kritike, a to sam saznao tek nakon gledanja filma za koji sam se odlučio starom dobrom random metodom. U pitanju je sada već prošlogodišnje ostvarenje, snimljeno u američkoj produkciji, koje je zvanično deklarisano kao akcioni triler film što je dosta trapava definicija. Akcija u filmu postoji ali nije toliko dominantna kao horor komponenta a obe su inferiorne u odnosu na triler. The Last Heist predstavlja kombinaciju nekoliko žanrova ali i nekoliko nakalemljenih priča što u praksi nije ispalo baš dobro...
Radnja filma počinje u trenutku kada banda maskiranih pljačkaša kreće u pohod na jednu banku koja se nalazi pred zatvaranjem, što bi automatski trebalo da znači da će dotična biti laki plen. Nisam siguran da bi tako bilo i u praksi ali – u ovoj banci više ne postoji video nadzor, obezbeđenje je svedeno na minimum, osvetljenje čkilji a mnogi depoziti su izvučeni iz sefova i prebačeni u druge filijale koje se nalaze u mnogo prometnijim delovima grada. Ipak, za naše razbojnike i dalje ima prilično zanimljivosti u bankovnim sefovima ali će zla sudbina (i slab scenario) urediti da u banci pronađu još nešto: masovnog ubicu. Naime, već mesecima po gradu dela izvesni "The Window Killer", koji je do sada nanizao petnaestak žrtava gde je svakoj izvadio oči i poneo ih kao trofej, a upravo u trenutku pljačke dotični će se naći u objektu da iz sefa izvuče svoje dragocenosti (koje čuva kao tuđe oči van glave).
Policija je u potrazi za dotičnim (valjda) a sada će imati priliku (što nije nikakav spoiler jer je to jasno od samog početka filma) da ga uhiti skupa sa kradljivcima. Barem onim preživelim, ukoliko ih bude. Nakon što se pljačka iskomplikuje iz nekih veoma banalnih razloga pljačkaši će veću opasnost po svoje živote (a pogotovo po svoje oči) doživeti od uglađenog gospodina sa verskim manirima nego od policije koja je veoma brzo blokirala objekat. Nastaje trka na život i smrt i naizmenična komunikacija i odmeravanje snaga sa misterioznim killerom i sa nemisterioznim snagama reda (i haosa), što će se na kraju ispostaviti kao veoma slično. Ovo je (pretpostavljam) i bila glavna ideja filma i njegova poenta ali priča nije ispričana na zadovoljavajući način i najčešće je dosta neubedljiva i neuverljiva, i to ne samo zbog usiljenih preokreta. Od režisera filmova The Gravedancers i Big Ass Spider! očekivalo bi se nešto mnogo kvalitetnije nego što je The Last Heist ali uz režisera je za jedan film odgovoran i scenarista...
Recimo da je sitnijih i krupnijih problema u ovom filmu toliko da je samo dinamika filma ostala na pozitivnoj strani; na ekranu se konstantno nešto dešava i film nije toliko dosadan za gledanje, pogotovo ako ga gledate u društvu, a oni koji vole da traže propuste i nelogičnosti imaće svojih (osamdeset i) pet minuta. Za jedan film u kojem je banda razbojnika zarobljena u objektu i nalazi se između dve vatre (između policije koja je napolju i pomahnitalog ubice koji vadi uči unutra) The Last Heist je iznenađujuće nenapet pa se gledaoci u nedostatku tenzije (ali i neizvesnosti) mogu zanimati traženjem raznoraznih propusta. Već na samom početku stvari postaju jasne (vidimo i kradljivce i ubicu) a sam izgled banke i mesto na kome se ona nalazi odaju da je ovde budžet bio veoma tanak. Propusti se nastavljaju i tokom komplikacija pljačke kada se navodno iskusni pljačkaši ponašaju kao početnici, odajući svoja imena i skidajući maske, a najveće nelogičnosti tiču se The Window Killera i njegovog kretanja kroz bankovni prostor.
Iako ga bankarski službenik ostavi u prostoriji sa sefovima on se za tili čas izgubi kroz otvore za ventilaciju da bi se već u narednom trenutku pojavio, zdrav i čitav. Logika, kako zdrava tako i ona bankovna, govori da prostorije sa sefovima ne bi trebale da imaju otvore kroz koje može da prođe čovek širokih ramena poput Henryja Rollinsa (koji igra The Window Killera) a kada malo bolje pogledamo – ti otvori i nisu toliko veliki. No, killer se nekako provukao kroz njih, baš kao što je nešto kasnije preživeo brojne povrede koje bi i jednog Michaela Myersa ako ne ubile a onda barem onesposobile do sledećeg Halloween sequela. Retko koja scena u ovom filmu protiče bez problema a sumnjive situacije vidimo kod svakog postupka, dijaloga, pregovaranja ili odluka. Nisam siguran zašto su neke odluke baš ovakve kada se to čak i ne tiče skromnog budžeta a jedini objašnjenje može da bude - netalenat scenariste i amaterizam.
Na sve ovo dolaze još dva problema. Prvi je slabija gluma većine aktera filma a, treba biti iskren, dotičnima ni slabo napisani dijalozi nisu išli u prilog. Jedini koji je opravdao očekivanja je gore pomenuti Henry Rollins (Wrong Turn 2: Dead End, Feast) koji je definitivno zaslužio celovečernji film u kojem bi igrao The Window Killera. S tim u vezi dolazimo i do još jednog problema a to je kombinacija dve priče, horor/triler (komponenta o aktivnostima The Window Killera) i triler/akcione (ona o pljački i svemu što je iz toga proizišlo). Ove dve priče u filmu ne funkcionišu skupa a autori se često bave nebitnim ili nezanimljivim stvarima umesto da stave akcenat na aduta koji imaju u rukama a to je ljubazni krvolok koji vadi oči dok recituje verske stihove (i tumači ih na svoj način). U pojedinim delovima filma autori kao da su zaboravili ubicu negde u ventilacionim cevima pa on dugo tumara van vidokruga gledaoca dok se mi zamlaćujemo lepom ali neuverljivom policajkom i temom korupcije u američkoj policiji.
0 comments:
Post a Comment