Režija: Carles Torrens
Uloge: Dominic Monaghan, Ksenia Solo, Jennette McCurdy
Više o filmu: http://www.imdb.com/title/tt1183374/
Trailer: https://youtu.be/rExtOBPtUdk
Pogledajte još: Morgan (2016)
Pet je američko-španski (iako se to da je španski nikako ne bi reklo tokom gledanja filma) psihološki triler film a pošto u sebi sadrži dosta horor detalja i sekvenci svakako zaslužuje da se njegov opis nađe na ovim stranicama. Za početak je možda zanimljivo znati da je režiser ovog filma Carles Torrens (Apartment 143 i autor jednog segmenta „izuzetno potrebnog“ ABCs of Death 2.5) dok je scenarista možda i poznatiji Jeremy Slater (napisao The Lazarus Effect i seriju The Exorcist). U svakom slučaju – Pet je zanimljiv film ali je pitanje kome će njegova tema leći i koliki procenat gledalaca je spreman da zagrebe ispod njegove površine.
Na samom početku filma upoznajemo Setha, koji nije nikakvo egipatsko božanstvo već jedan mladi usamljenik sumnjivih moralnih načela i veoma nepredvidivih postupaka. Seth je zaposlen u azilu za napuštene pse, živi bez ijednog prijatelja i bez ikakvih ljubavnih veza a sve se po njega dodatno komplikuje kada jednoga dana prilikom povratka s posla u autobusu ugleda svoju školsku simpatiju. Lepa devojka po imenu Holly, koja sasvim očigledno živi u nekom drugačijem svetu, se ni ne seća Setha iz školskih dana a na njegovo veliko razočarenje ne želi ni da vodi s njim nikakvu komunikaciju. No, Seth, takav kakav jeste, ne želi da odustane već se više puta „slučajno“ susreće sa Holly, dodatno pogoršavajući njihov ionako nepostojeći odnos. On se očajnički trudi da pridobije lepoticu fazonima koji kod takve sorte devojaka nikako ne prolaze a, budimo realni, kod dotične ne bi prošlo ništa od takvog mladića kakav je Seth. Kada to bude shvatio on će preći na plan B i rešiće da dotičnu nauči pameti i promeni je, za njeno dobro. Da, otmica se nameće sama po sebi.
Seth upada u njen stan, drogira je i onesvešćenu odvozi u podrumske odaje azila za napuštene pse. Tu je zatvara u oveći kavez i brine se o njoj baš onako kako se brine i o psima koji se nalaze na gornjim spratovima. Te napuštene odaje niko od malobrojnih zaposlenih ne posećuje, hodnici definitivno nisu pokriveni kamerama a devojčini krici se ne čuju kada se zatvore nekoliko masivnih vrata koja razdvajaju nivoe i hodnike. Seth dotičnu svakodnevno obilazi, hrani je i diskutuje s njom a upravo na ovom poslednjem je i glavni akcenat filma. Tokom brojnih diskusija, ali i tokom čitanja famoznog Hollynog dnevnika, Seth će spoznati kakva je zapravo njegova dugogodišnja simpatija, događaji će se (sasvim očekivano) otrgnuti kontroli i iskomplikovati, na kraju postati bezizlazni a u tim trenucima se neće sasvim jasno raspoznavati ko je zapravo zatočen i ko je kome gospodar. Situacija se (ne)očekivano menja iz časa u čas a film obiluje brojnim preokretima što mu je i jedan od glavnih aduta. I sam završetak filma čini veliki preokret koji je veoma jasan (ali ne i logičan) pa zato nikako ne stoje primedbe brojnih (očigledno nepažljivih) gledalaca u vezi završnih scena filma Pet.
Jedna od stvari koje su u početku upitne ali kasnije dolaze na svoje mesto (mada ne sasvim) je moralna dimenzija otimanja ljudi (ili simpatija) kako bi se dotične naučile ljubavi i postale zahvalnije. Film je sasvim očigledno zamišljen kao jedna velika metafora koja se bavi muško-ženskim poverenjem, uzvraćanjem ljubavi i uzajamnim žrtvovanjem pa će oni koji vole da razmišljaju o sličnim stvarima imati dosta odgovarajućih trenutaka, mahom pri međusobnoj komunikaciji Holly i Setha. Iako na samom početku deluje da će biti tipični torture-porn Pet je više mind-torture film, mračna drama o opasnostima (modernog) sveta i bizarna studija o uzajamnoj odbačenosti. Lično se nisam previše trudio da skontam motivacije ovo dvoje likova jer radnja u drugom delu filma postaje prilično besmislena i neubedljiva, na ivici nonsensa, što mi je odvlačilo pažnju. Autori filma su tokom njegovog odvijanja konstantno zanemarivali brojne logičnosti a kako se on odvijao čini se da je propusta bivalo sve više i da su se neubedljivosti samo gomilale.
Na zanatskom planu stvari stoje mnogo bolje jer film vizuelno izgleda odlično, bez obzira na kojoj lokaciji se odvija, da li u podrumu, stanovima ili azilu. Ambijent podruma je efektan i prljav iako ne previše klaustrofobičan, boje su mračne ali jasne, nijedan kadar filma se ne odvija u mrklom mraku, brutalnosti ima u sasvim dovoljnoj meri a tu su i velike količine gnusnosti i obilje krvi i iznutrica. Iako mnoge od ovih scena deluju nakalemljeno na radnju filma samo kako bi on izgledao Saw-ovski sve je zadovoljavajuće kvalitetno snimljeno i vizuelno ubedljivo, verovatno i iznad mojih očekivanja. Međutim, najubedljiviji u celom filmu je Dominic Monaghan (I Sell the Dead) u ulozi Setha, barem do trenutka kada mu scenarista nije napisao epilog filma i zacrtao sudbinu. Seth je sa jedne strane sasvim normalan ali povučen mladić koji je posvećen svom poslu i zaljubljen u pse a sa druge strane njegova njuška sasvim odgovara prikrivenom psihopati, što on u neku ruku i jeste. Ostatak kastinga mi je bio slabiji iako sasvim korektno odrađuje svoj posao.
Za sve one gledaoce koji žude za bizarnim horor ljubavnim pričama (da ne kažem dramama) – Pet je i više nego dobrodošlih sat ipo vremena dok za one ostale nisam siguran kako će im viđeno leći. Uglavnom, svima će biti zagarantovano nelagodno iskustvo, svi će iz viđenog izvući određene pouke i jasno videti kako funkcioniše odnos muškarca i žene i ko je u toj situaciji pravi gospodar, bez obzira kako to na početku veze izgledalo.
Pet podsjeća na epizode Dylan Doga s obzirom da se dotiče tema usamljenosti i otuđenosti čovjeka a odgovor na pitanje ko je tu pravo čudoviše nije tako jednostavan. Prvi dio filma gdje Seth nespretno pokušava ostvariti neku bliskost sa Holly vjerno prikazuje kako to izgleda kada muškarac kojem nedostaje socijalnih vještina pokušava zavesti djevojku i koji ako i nema loših namjera vezano za nju ispada najobičniji creep. Seth je tragičan lik, prisiljen je raditi posao koji ne voli, ne uspjeva ostvariti bliskost sa kolegama sa posla, nema prijatelja i potpuno netalentiran za igru zavođenja. Taj prvi dio filma gdje se upoznajemo sa njegovim životom mi je i bio puno bolji od drugog(nakon otmice djevojke) koji je barem iznenađujući, očekivao sam da će se do kraja filma radnja svesti na njene pokušaje da se oslobodi, ali to uopšte nije bilo tako.
ReplyDelete