Režija: Miguel Ángel Vivas
Extinction je film pomalo bezličnog naziva (koji je ipak bolji od Welcome to Harmony, što je bio radni naziv) a predstavlja špansko-američko-francusko-mađarsku koprodukciju. Teško je tu zaključiti ko je odgovoran za šta ali se sa sigurnošću može reći da je nastao u režiji Španca Miguela Ángela Vivasa a po scenariju Italijana (eto još jedne nacije) Alberta Marinija (Extinction je napisao po noveli izvesnog Španca a najpoznatiji je po odličnom Mientras duermes) dok glavnu glumačku postavu čine Amerikanci pa je jezikom, izgovorom i izbegavanjem titlova film zasigurno osigurao komercijalnost i bolji prodor do potencijalne publike.
Extinction je postapokaliptična zombi drama koja prati preživljavanje nekoliko ljudi koji su svoj makar trenutni mir našli u ledenim zabitima jednog pustog seoceta koje se nalazi na bezbednoj udaljenosti od velikog grada. Pre devet godina svet je iz nepoznatih i trenutno nebitnih razloga zahvatila zombi apokalipsa koja je kako stvari stoje pogodila veći deo čovečanstva dok je ogromna većina preživelih nastradala od zuba podivljalih zveri koje su do samo pre nekoliko trenutaka bili ljudi. Jack i Patrick su na neki način uspeli da se spasu i prežive, sa sobom su spasili i Jackovu ćerkicu Lu dok njena majka nije uspela da preživi inicijalni napad. Sada, toliko godina kasnije, Jack i Patrick ne govore, žive u različitim kućama a njihova netrpeljivost ide dotle da malecka Lu nikada nije prozborila nijednu reč sa svojim najbližim komšijom i jedinim čovekom koga je u životu videla osim oca. S obzirom na prirodu ljudskog roda ne bi bilo isključeno da se u datim okolnostima ne bi desilo nešto slično ali cela misterija, rivalitet i netrpeljivost ipak imaju svoj razlog koji seže daleko u prošlost, negde u vreme početka kataklizme. To je misterija koja će biti otkrivena na kraju filma i jedan od razloga zašto treba da pogledate ovaj film.
Drugi razlog je atmosfera beznađa i bezizlaznosti života u datim uslovima. Dvojica nekadašnjih prijatelja a sada samo namrgođenih komšija žive potpuno različitim životima: dok je Jack svoj dom uredio prilično toplo, porodično, bogato i organizovano a većinu vremena koristi za vaspitavanje i edukaciju svoje ćerkice Patrick živi u mnogo hladnijim, neorganizovanijim i nehigijenskijim uslovima a jedino društvo mu pravi njegov pas. Međutim, dok Jack i Lu gotovo i da ne izlaze iz svoje kuće Patrick svakodnevno motornim saonicama šparta po obližnjem gradu i sakuplja sve ono što mu može koristiti, počevši od konzervirane hrane, igračaka pa do municije i ostalih potrepština. Ostaje pomalo nepoznati kako Jack sa ćerkom uspeva da preživi a nijedna od dve potencijalne mogućnosti u filmu nije čak ni naznačena (ili i on nekada odlazi do grada ili im omraženi komšija ipak dostavlja makar hranu). Ipak, najzanimljivija a ujedno najtužnija je sudbina male simpatične Lu koja odrasta potpuno sama a najveća želja joj je da jednoga dana ima prijatelja. Upravo zbog te njene želje i dolazi do određenih problema a ta situacija se poklapa sa Patrickovim nailaskom na preživelog zombija koga ogromna višegodišnja hladnoća ipak nije neutralisala.
Sam film ne donosi ništa novo na polju zombi apokalipse ili na temu “last man on earth” (u ovom slučaju last three men on earth). Extinction kombinuje najbolje elemente koji su viđeni u filmovima poput I Am Legend (prva trećina filma neodoljivo podseća na hit sa Will Smithom), delove prosečne survival zombie horor drame sa snežnim ambijentom (koja podseća, recimo, na The Colony) i elemente home invasiona od strane nedovoljno poznatog zla (poput, recimo, The Mist). Film se najviše bazira na iskustvima života ove trojke u datim uslovima, njihovim sećanjima, čežnjom za normalnim životom, stremljenjima i planovima a tek u poslednjoj trećini prikazuje same zombije i njihove atake. Izgled zombija dosta podseća na one iz čuvenog 30 Days of Night (sa kojim film deli i veoma sličnu, zavejanu atmosferu) a može se reći i da njihov izgled ne deluje nimalo jeftino. Pohvalno je i što film gotovo da nije patetičan, što je zamka u koju često upadnu autori filmova o preživljavanju tokom (zombi) apokalipse, a pohvalu zaslužuje i snežni ambijent koji je prilično uverljiv (mada povremeno deluje animiran) i leden. Prava je šteta što ovaj film nisam gledao tokom letnjih meseci jer snežni ambijent ovih dana imam i uživo...
Poslednja ali ne najmanje bitna stvar je gluma svih aktera (u filmu ih ima tek nekoliko) a najubedljivija je mala Quinn McColgan u ulozi Lu. Lu kao i svaka devojčica zna da bude naivna, iritantna i nepromišljena ali je veoma ubedljiva, uverljiva i simpatična pa za njenu sudbinu gledaoci strepe više nego za sudbinu drugih. U ulogama dvojice suprotstavljenih komšija gledamo Jeffreya Donovana (Book of Shadows: Blair Witch 2) i Matthewa Foxa (World War Z, Bone Tomahawk) dok se u ženskim rolama pojavljuju dve glumice ali je njihova minutaža dosta mala a njihove uloge možda i bespotrebno skrajnute. Sama priča osim neoriginalnosti pati od predvidljivosti i određenih nelogičnosti ali osim toga, neiznenađujućeg finala sa svetlom na kraju tunela i previše nemirne kamere u brzim scenama ovaj film nema drugih manjkavosti.
0 comments:
Post a Comment