HOROR FILMOVI (I SF)

Režija: Todd Nunes

Uloge: Ashley Mary Nunes, Jessica Cameron, Melynda Kiring

Više o filmu: http://www.imdb.com/title/tt4278962/

Trailer: https://youtu.be/NW3UiE70CCk

Pogledajte još: Silent Night (2012)

Kako bi se mogla početi nova godina nego jednim horor filmom sa poremećenim Deda mrazom u glavnoj ulozi... No, ono što je (nažalost) važnije je da ni ovaj film nije kvalitetan već predstavlja upravo ono na šta smo navikli poslednjih sezona: All Through the House je bled, nemaštovit i u mnogim aspektima naprosto loš horor film koji svoje nedostatke pokušava da prikrije vulgarnostima i šokantnostima a sve to pod firmom „horor povratka u 80-te”. Zaista se ne sećam da je neko te decenije u horor filmovima sakupljao odsečene penise ali i u mnogim drugim sferama prisustvujemo lažiranju istorije pa zašto ne bismo i u domenu horor filma...

Dakle, Nova godina je (ili Božić, svejedno), celi gradić je okićen (tačnije nekoliko kuća koje vidimo tokom filma jer za brojniju scenografiju nije bilo sredstava u budžetu) a uz sve svetiljke, lampe, poklone i jelke stigao je i - poremećeni maskirani Deda mraz, spreman da ubija iz nekih njemu znanih razloga. E baš u tom trenutku u komšiluku se zadesila i Rachel, devojka koja nije često svraćala u svoj rodni grad nakon smrti majke a sada je rešila da obiđe svoju staru (i vulgarnu) baku i pokloni joj nešto za praznike. Uz još nekoliko devojaka i mladića to je dovoljno materijala za pomahnitalog Djed božićnjaka koji se svojim makazama za šišanje ograde (što verovatno Djed mrazovi rade kada ne nose poklone) okomljuje na sve što hoda, ne birajući žrtvin spol. Kasnije će se pokazati da žrtve (zapravo deo njih) i nisu toliko slučajne a da to sve ima veze za Rachel, njenom tragično nastradalom ili nestalom (misterija!) majkom a to sve opet sa davno nestalom devojčicom, školskom prijateljicom Rachel i njenih drugarica koje će stradati tokom filma.

Cela skalamerija od priče i nije previše zanimljiva te uopšte nisam koristio moždane vijuge da ukapiram ko je kome šta i šta se zapravo desilo sa davno nestalom majkom. Priča je daleko od komplikovane i teške za shvatanje ili od one koja funkcioniše na više nivoa; ona je veoma bazična, prizemna i jednostavna ali veoma nezanimljiva i neuverljiva u gotovo svim segmentima a reklo bi se da u tome aktivno progresira kako se bliži svome kraju. Obavezni preokreti koji tada slede su naprosto budalasti, poništavaju dotadašnja stremljenja aktera bez obzira na kojoj se strani oni nalaze a postoje u filmu samo da bi on imao svoje „neočekivano” finale. Zaista ne znam čemu služe svi ti famozni twistovi koji tokom godina postaju sve neverovatniji i gluplji ali sa radošću čekam dan kada će izaći iz mode i otići u nepovrat. Nažalost, kako stvari stoje tada će u modu ući nešto mnogo gore čime će nas autori besomučno bombardovati narednih desetak godina ili više...

Dodatni problem je i što svi ti „šokovi” i „twistovi” nisu uopšte šokantni a uz to su i veoma očekivani pa već na samom početku možete predvideti šta će biti na kraju filma i ko se krije iza metalne maske na Deda mrazovoj faci, barem ukoliko ste gledali jedan legendarni slasher s početka 80-ih čija se radnja dešavala u letnjem kampu. Sve to je prilično amaterski osmišljeno i napisano a upotpunjeno užasno naivnim dijalozima koji su povremeno toliko loše odglumljeni da to zaista boli, pogotovo ako ste neposredno pre All Through the House pogledali neki propisno producirani film. Dijalozi i gluma tek povremeneo sežu do proseka dok gledalac većinu vremena filma ima utisak da gleda grupu idiota ili amatera koji se silno zabavljaju dok snimaju svoje „remek delo” koje će okačiti na Youtube. Paradoksalno, najslabija u filmu je i najiskusnija, doduše samo po godinama: izvesna baka se u ovom filmu pojavljuje u svojoj debitantskoj ulozi (uloga Racheline bake) ali i subjektivno i objektivno osigurava sebi nagradu za najgoru glumu filma.

Ono što slaher čini slasher, a All Through the House to jeste, su ubistva koja su ovde veoma brutalna. Sam način na koji su ona izvedena, a to je eksplicitan prikaz već svršenih akata, dakle scene koje prikazuju samo nož u grudima ali ne i kako je on završio u njima, zaista veoma podseća na ono što smo gledali u nižerazrednim slasherima u 80-im a ovde predstavlja tek malo radosti za gledaoce filma. Krvi ima u obilatim količinama, doduše njena boja je pomalo sumnjiva, a ono što barem meni nije nikako leglo je insistiranje na vulgarnostima. Iz nekog razloga autori su u film implementirali gomilu lepih devojaka (za to nemam ništa protiv) od kojih su neke razgolićene (u krevetu ili na tuširanju) skupa sa svojim momcima. Ove scene se ponavljaju nekoliko puta samo da bi perverzni Deda mraz mogao odseći penise i skladištiti ih za kasnije (koga zanima zašto otkriće u finalu - ja nisam morao). Mislim da u slasherima ima kudikamo zanimljivijih stvari od impotentnog crnca koji ostaje bez ipak erektiranog pipka, ali neka oceni publika...

Na sve ove probleme dolazi i fotografija sumnjivog kvaliteta i još sumnjiviji postupci likova koji, naprimer, uvek beže u pravcu mrklog mraka ili šipražja umesto da istrče na osvetljen gradski put na kojem bi ih neko mogao spasiti (koji je verovatno bilo teško obezbediti i okititi pa se iz tog razloga ne vidi). U All Through the House zaista ima malo toga dobrog pa deluje da su autori imali isključivu ideju da eksploatišu figuru Deda mraza koji nosi jezivu masku što u kompletu sa nekoliko krvavih ubistava dobro deluje na omotu filma koji će se prodavati isključivo za vreme božićno-novogodišnjih praznika. Ukoliko ste željni dobrih slashera slobodno izaberite neki drugi a ukoliko ste željni krvavih makaza tu je i dalje neprikosnoveni The Burning.