Režija: Nick Jongerius
Uloge: Noah Taylor, Charlotte Beaumont, Patrick Baladi
Više o filmu: http://www.imdb.com/title/tt2923088/
Trailer: https://youtu.be/StZUDluArfQ
Pogledajte još: Frankenstein's Army (2013)
Ovaj film poseduje dva naziva (The Windmill i The Windmill Massacre) i dva različita omota a već taj podatak podgreva sumnju kako je u pitanju slabo ili nedovoljno atraktivno ostvarenje kojem autori žele prokrčiti put do što brojnije publike prilično jeftinim i ne baš najpoštenijim potezima. Ono što je mene privuklo filmu je ne baš često eksploatisan ambijent vetrenjače kao i lokacija Holandije koja je izvučena kao jedan od glavnih aduta filma (tagline: "This isn't Hell. This is Holland"). No, stvari sa ovim filmom nisu nimalo sjajne iako je za nešto više svakako bilo osnova...
Početak filma prati avanture mlade dadilje, zatim se prebacuje na druženje oca i sina a naposletku na zaduženja lokalne novinarke, između ostalih. Nakon nekoliko minuta zaključujemo da sve ide svojim tokom i da je autor filma konfuznim uvodom želeo da se gledaoci pobliže upoznaju sa likovima čije sudbine će se ukrstiti u jednom mini busu. Naime, svi koji su brzinski prikazani u uvodu kreću u turistički obilazak vetrenjača ali svako iz svog razloga, najčešće i ne baš turističkih. Mini busom upravlja iskusni čova koji, čini se, ovaj rutinski posao obavlja već duže vreme i mapu holandske periferije drži u malom prstu. Takođe, čini se i da vetrenjača koje bi se mogle obilaziti zaista ima u zavidnom broju. Ipak, većina turista će skončati upravo kod jedne odabrane vetrenjače... O daljem toku radnje neću detaljnije pisati, barem ne o nekim obrtima koji postoje, ali ću se dotaći određenih problematičnih stvari koje mogu biti spoiler potencijalnim gledaocima pa neka čitaoci ovih redova to imaju u vidu.
Sam naziv filma (reč "massacre") navodi na to kako je u pitanju slasher film ali to je samo jednim delom tačno. Autor je iz nekih razloga imao potrebu da svoj film de-slasherizuje i da ga obogati paranormalnim elementima, atmosferom i ukupnom poentom koju viđamo kod filmova o iskupljenjima. Ali, kao što to obično biva kada se mnogo toga započne i smućka - ništa se ne dovrši, barem ne na valjan i zadovoljavajući način. The Windmill (Massacre) je film koji u svom začetku podseća na, recimo, Hostel, zatim se pretvara u prosečan moderan slasher film a naposletku kulminira u prosto neverovatnoj fantaziji, gotovo na pragu religioznog. Ofkors, završna scena je opet slasherovska, što samo navodi na zaključak da autor ovog filma zaista nije znao šta da radi sa svojim filmskim čedom. Veliko je pitanje zašto se ovako netalentovani ljudi uopšte trude da izmišljaju toplu horor vodu; gore pomenuti Hostel ili takođe evropski Cold Prey svojevremeno takođe nisu doneli ništa novo ali su bili veoma sveži, poletni i potentni predstavnici žanra i u sebi su nosili evropsku različitost, jednostavnu i jasnu priču i dovoljno uverljive likove.
E baš kod likova Vjetrenjača pada u ambis. Već od samog početka je jasno da glavna glumica (mlada dadilja iz uvoda) ima neke mračne tajne koje je danonoćno more ali kada se ispostavi da bukvalno svaki putnik mini busa ima nešto na savesti film postaje prilično banalan i na trenutke gotovo smešan. Nepoznato ostaje kako je ovakva grupa ljudi uopšte mogla biti skupljena a u pojedinim trenucima zaista deluje kao da je neka jedinica ustanove zatvorenog tipa naprosto ispražnjena u ovaj mini bus. Većina likova od silne griže savesti pati od halucinacija (u nekim momentima sam bio ubeđen da je to od kvalitetne holandske marihuane), toliko živih da od njih mogu i da životno stradaju. Vizije koje spopadaju likove su prilično dugačke i iritantne, u njima zaista saznajemo šta ih to muči (mada nismo ni morali) ali sve deluju zbilja neprirodno i neverovatno. Kada bi neko patio od toliko priviđenja i kada ne bi mogao da razazna šta je zbilja a šta mašta definitivno bi bio zatvoren u obloženoj ćeliji i čvrsto vezan, radi svoje i bezbednosti drugih.
No, da stvari ne budu toliko jednostavne tu je i maskirani baja koji svojom kosom (ne frizurom no alatkom za slashovanje trave) seče svakoga na koga naiđe a nailaziće uredno na jednog po jednog lika jer se svi oni razdvajaju po mrkloj šumi iz najbanalnijih mogućih razloga. Postupci svih karaktera su toliko glupi, nerezonski i naivni da zaista imamo osećaj kao da na ekranu gledamo Amerikance a ne Evropljane (doduše neki od likova i nisu Evropljani) pa se iritacija vezana za naivnu priču, neuverljive dijaloge, neke spektakularno loše scene (vezana devojka i ptica koja obara autobus!) širi i na većinu postupaka. Bajino slashovanje u prvih nekoliko navrata je veoma brutalno i vidimo nekoliko grafički veoma krvavih scena (pokušaj vraćanja creva!) a zatim se ubijanje pretvara u rutinu koja se mnogo manje vidi na ekranu. Istovremeno, film sve više odlazi u paranormalnom smeru a kod gledaoca sve više izaziva napade dosade. Ne, i pored mojih očekivanja da će ovo biti tek prosečan moderni slasher ispostavilo se da je The Windmill Massacre još manje od toga: umesto jednostavnosti i zabave on pruža samo užasnu neubedljivost i neuspešne pokušaje pametovanja.
Ne znam kojom ocenom ocenjujete one filmove čije gledanje prekidate nakon 20, 30 minuta ili eventualno premotate do kraja. Ponekad mi se čini da ljudi koji su totalni antitalenti za pravljenje filma uzmu da ga snime, a ovi drugi koji su rodjeni da budu režiseri zbog ovih prvih ne mogu dobiti priliku. Da me neko pita za nagradno pitanje da navedem jednu stvar u ovom filmu koja mi se svidela, dobro bih razmislio i verovatno na kraju odabrao (ako bih morao) kratke kadrove pejzaža....
ReplyDeleteOdgovor je vrlo jednostavan: ne prekidam gledanje ma koliko da mi se film ne svidi i nikada ga ne premotavam :) Ne bi bilo pošteno da recenziju formiram na osnovu prvih 20 minuta filma ili premotanog materijala, ali da - svi filmovi sa ocenom manjom od 5 se mogu prekinuti, premotati ili preskočiti.
DeleteEvo i jedan predlog za opis, koliko sam video nema ga u spisku opisanih filmova, Eraserhead 1977.
DeletePa dobro, apsolutno je ispravno da pogledaš kompletan film ako ćeš nakon toga da radiš opis na blogu, dok ja film gledam za svoju dušu i gledam ga ili prekidam, ako mi je zanimljiv ili nije, tj. počne da bude glupost koju nisam očekivao od filma. U ovom slučaju sam zaista dao sve od sebe da pogledam film što duže, ali sam jednostavno odustao, jer iz mog skromnog iskustva, ako film jednom krene nizbrdo, male su šanse da ga neko čudo na kraju izvuče pa da ostavi dobar utisak. Sad, sve zavisi šta neko očekuje ili ne očekuje od filma, pa jedan film deset ljudi može oceniti sa deset različitih ocena, kao na kraju krajeva i sve u životu, što neko reče o ukusima se ne raspravlja, ali nije na odmet izneti svoje mišljenje :)
ReplyDelete