HOROR FILMOVI (I SF)

Režija: Jeff Prugh

Uloge: Meegan Warner, Sondra Blake, Sean Martini

Više o filmu: http://www.imdb.com/title/tt3109072/

Trailer: https://youtu.be/jM3wpvqZ3jE

Pogledajte još: Mercy (2014)

Čuvar, dadilja, stara baka, jeziva stara kuća, spremne makaze u ruci... Kako ne pogledati ovakav film? The Caretaker je ovogodišnji američki film čija se radnja dešava u ovećoj starijoj kući i prati mladu Mallorie koja je silom prilika prinuđena da se brine o svojoj baki Birdie, naprosto zato što niko drugi neće. Nakon brojnih neuspešnih pokušaja angažovanja negovatelja (baka je oćerala mnoge prethodne dok su oni drugi suviše uplašeni da bi prihvatili posao) Mallorie dolazi u kuću skupa sa svojim dečkom Augustom...

Ovaj mladi par se mora starati o staroj i senilnoj bakici, davati joj redovno terapiju, menjati boce sa kiseonikom ali, što je mnogo važnije od svega - izboriti se sa njenim ludostima i svim njenim stanjima. Kada napadi krenu biće zaista teško hendlovati starom pomahnitalom gospođom koja u nekim trenucima postaje izuzetno promišljena, zla i hladnokrvna a da stvari budu još komplikovanije tu je i Mallorien problem mesečarenja pomešan sa traumama iz detinjstva koje se dodatno pojačavaju po dolasku u porodičnu kuću. Porodična kuća osim što budi neželjena i davno potisnuta Malloriena sećana poseduje i brojne tajne, skrivene dnevnike, zaključane sobe i tavane a otkrivanje svih ovih pojedinosti i davnih dešavanja će kulminirati prilično očekivanim završetkom ovog nedugog (manje od 80 minuta) i relativno zanimljivog filma.

The Caretaker počinje prilično dobro, gotovo odlično. Bespotreban uvod gotovo da ne postoji već se mladi par odmah useljava u bakinu kuću koja je zaista odlična za jedan ovakav film. Iako se ne nalazi na udaljenoj i usamljenoj lokaciji stara kuća sa bezbroj prostorija je dovoljno jeziva za ovakva dešavanja a scenografija soba (posebno one bakine) je veoma bogata i kao da je zamrznuta u nekom prošlom vremenu. Upravo zbog kvalitetne i oku prijatne unutrašnjosti kuće, u kojoj se i dešava kompletan film, on uopšte ne izgleda kao ojeftin, čak štaviše, deluje kao dobro produciran horor uradak. Sledeća stvar koja izuzetno prija je gluma i to svih aktera koje vidimo (osim nekoliko epizodnih). Mallorie (Meegan Warner) je simpatična devojka koja je raspolućena između bake, uspomena, trauma i momka koga voli, dok je August (Sean Martini) posvećen i veran svojoj devojci bez obzira koliko ga prisustvo ovakve bake i život u jednoj ovakvoj kući užasava. Bez obzira koliko nekima bio iritantan mislim da je debitant Martini ukrao šou svojoj lepšoj polovini.

Ipak, prava zvezda šoa ovde nije ni gospo'n Martini ni g'đica Warner već - Sondra Blake u ulozi bake Birdie. Sondra izuzetno uspešno igra staru gospođu koja je povremeno potpuno pomahnitala i deluje zastrašujuće da bi već sledećeg trenutka izazivala sažaljenje ne samo svojih ukućana već i gledalaca. Sonda uspešno vlada svakom scenom i situacijom; u nekim momentima je samo nejaka i bolesna bakica željna ljubavi i pažnje koju nesebično uzvraća, doduše samo svojoj unuci, dok u drugim situacijama postaje prava veštica izuzetno agresivno raspoložena prema Augustu. Smeštajući Birdie u nekakav retro ambijen i vremenski vakum autor je uspeo da mnoge scene stvori melanholičnim, gotovo tužnim. U kasnijem toku filma postoji jedna scena koja je u principu suvišna za glavni tok priče ali je toliko melanholična i out-of-place da će vam dugo ostati u pamćenju. Tokom nje Birdie samo igra uz modernu muziku a koliko god taj detalj bio glup naprosto ne možete skinuti pogled s njega...

Priča je u početku intrigantna jer obiluje velikom misterijom i neizvesnošću koja se tiče same Birdie i njenih daljih postupaka. Nažalost, priča mi se u drugom delu filma naprosto nije dopala jer sam očekivao nešto drugačije pa makar i po cenu neoriginalnosti. Daleko od toga da i ovakav The Caretaker vrca od originalnosti (u njemu možete videti elemente, recimo, Mercy, The Changeling, Flowers in the Attic i nekog prosečnog horora na temu veštičarenja i porodičnih tajni) samo kažem da me ovako skrojena priča nije mnogo dotakla, šokirala a o bilo kakvim emocijama da i ne govorim. Osim nedovoljno jasne i fokusirane priče problem je i to što The Caretaker nikada ne ide do kraja, ostavljajući gledaoce željne šoka i jeze zaista kratkih rukava. Potencijala za nešto više je svakako bilo ali se sve veoma jalovo završilo na pregledavanju video kaseta, klovnofobiji i naprasnom obrtu koji ne deluje realno pa samim tim ni šokantno. Ono što su autori ispričali ne funkcioniše zadovoljavajuće kao ionako kratak celovečernji film već više pristaje kratkoj i poluozbiljnoj formi kakvi su često segmenti omnibusa (antologija).