HOROR FILMOVI (I SF)

Film neoriginalnog naziva Sacrifice je američkog porekla a žanrovski se samo naslanja na horor. U pitanju je triler film, režiran od strane Petera A. Dowlinga (Stag Night), koji je i adaptirao scenario koji je nastao na osnovu istoimene knjige izvesnog Sharona Boltona. Mnogo zanimljivije od svega toga je što naslovnu ulogu ovog filma igra Radha Mitchell (Silent Hill, The Darkness, The Crazies, Visitors) a upravo ona je i glavni razlog zašto sam pristupio gledanju ovog filma. I pored određenih zamerki nisam se nimalo pokajao što sam to uradio a detaljnije o utiscima u nastavku opisa...

Radha Mitchell igra doktorku Toru Hamilton, priznatog i cenjenog ginekologa koji je sa uspehom ispratio trudnoću kod mnogih žena i pomogao im da na svet donesu svoje potomke ali, pomalo paradoksalno – ne uspeva da se ostvari kao majka i pored velike želje. Tora je više puta doživela pobačaje a nakon ovih neuspeha odlučila je da sa svojim suprugom napravi novi početak, započinjući novi život i nastavljajući doktorsku karijeru na malom ostrvu Shetland Islands koje se nalazi na severu Škotske. Na poslovnom planu ona nastavlja uspešnu karijeru a duboko i potajno se nada da će nova klima uroditi uspehom i na majčinskom. Nažalost, jedino što je dr. Tora uspela da dobije je – leš. Naime, iako Škotska nije Amerika (a opšte je poznato da svaki drugi Amerikanac u zadnjem dvorištu ima zakopan neki leš, jel) Tora je tokom rutinskog iskopavanja rake za uginulo govedo iskopala poluraspadnuti leš nepoznate mlađe ženske osobe koja je na sebi imala jasne znakove ritualnog žigosanja a nedostajalo joj je - srce.

Nezainteresovana policija rutinski vrši uviđaj a potresena doktorica se još više interesuje za ceo slučaj misteriozne ubijene žene kada, zahvaljujući svojoj struci, shvati da se pokojnica neposredno pre svoje smrti – porodila. I pored upozorenja nadležnih Tora ne odustaje od istrage ubistva u sopstvenoj režiji, uvaljujući se tako sve dublje i dublje u misterizne i dobro organizovane organizacije, u drevni kult koji i tokom XXI veka ispunjava davno zactane ciljeve i u zaveru mnogo većih razmera nego što je očekivala. Čak i bez upozorenja nadležnih da se mane ćorava posla Tora je mogla i morala primetiti da konstantno nailazi na zid ćutnje, da je svi seljani gledaju ispod oka i da su svi odreda očigledno upoznati sa onim što se dešava (serija ritualnih žrtvovanja). Jeste, Sacrifice je jedan od onih filmova u kojima stranac dolazi u ruralnu, konzervativnu i zatucanu sredinu koja sasvim očigledno nešto krije i u kojoj su svi upoznati sa razlozima zločina ali niko ne pomaže u razotkrivanju istih čak i po cenu žrtava, bilo zbog ličnih uverenja ili zbog straha od sigurne odmazde. Gledaočevo je samo da isprati Sacrifice do samog kraja i vidi čije će to biti žrtve, da li na strani Tore ili na strani fanatičnih meštana...

Lokacije severne Škotske su naprosto prelepe i veoma odgovaraju jednoj ovako mračnoj i jezivoj temi filma. Hladne i negostoljubive obale ostrva kao da mame žrtve (naravno, neko će se već strmeknuti niz njih) a sumorna izmaglica koja okružuje ceo krajolik guši poput teške teme koja se tiče ritualno žrtvovanih i iskasapljenih i cele zavere koja seže duboko u tradiciju i istoriju. U sve ovo se savršeno dobro uklopila Radha Mitchell koja je standardno dobra u ulozi doktorke koja skoro da nema ničiju podršku i konstantno je u opasnosti od nevidljive ruke onih koji ne žele da se bilo šta otkrije a još manje zaustavi. I ostatak glumačke postave je na visokom nivou pa mada se niko posebno ne ističe svaki akter je pružio uverljivu rolu, baš kakva i pristaje jednom britanskom triler horor filmu. Da, Sacrifice nije britanski već američki film ali se po ubedljivosti, tmurnosti, likovima pa i ozbiljnosti veoma primakao standardima koji karakterišu ostrvske filmove ovog žanra. Ko zna, možda je rešenje za američku horor produkciju da studija preseli iz Bugarske i Mađarske na ostrvo; možda bi im se tako troškovi snimanja višestruko povećali ali bi i krajnji rezultat svakako bio kudikamo pozitivniji...

Na negativnoj strani ponosito stoje određeni problematični delovi filma koji pate od nedostatka motivacije glavnog lika (koji je zapravo silno motivisan za dalju istragu ali bez nekog valjanog razloga), od nerazumljivih delova (jer iako se mnogo brblja o smislu svega gledalac se vrlo lako gubi u konfuznim dešavanjima i hrpi podataka) i od potencijalne (ne)uverljivosti svega jer je zaista teško poverovati da je toliko leševa zakopanih po zadnjim dvorištima moglo proći nezapaženo, čak iako lokalni organi reda zažmure na jedno ili oba oka. S obzirom da istoimenu knjigu nisam pročitao zaista je teško zaključiti šta od ovoga je problem samog filma a šta je prenešeno problematično stanje pisanog dela. Ne znam ni kakav je završetak knjige ali znam da ovaj koji vidimo u filmu nije potpuno zadovoljavajući, pogotovo na moralnom planu. Uz sve to – on je i začuđujuće zbrzan pa ostaje sumnja da je nešto tu dosnimavano, montirano, brisano ili umetano.

I pored svega smatram da gledanje Sacrifice nije gubljenje vremena, naravno za ljubitelje ovakvih filmova. On poseduje odličan ambijent i lokalitete, sumoran ton, odličnu Radhu Mitchell i ostatak glumačke postave, prilično uverljiv izgled leševa i zaveru koja deluje ubedljivo. Na drugoj strani medalje stoje neubedljivi delovi priče i oni koji su pomalo konfuzni, kao i neki od preokreta koji su potpuno očekivani. Sam film ne vrca od originalnosti ali kada se saberu sve pozitivne i negativne strane računica je potpuno jasna...