HOROR FILMOVI (I SF)

Uloge: Michael Ironside, Jack Plotnick, Drew Fonteiro

Više o filmu: http://www.imdb.com/title/tt5345298/

Trailer: https://youtu.be/yX1E2FdM54s

Pogledajte još: Asylum (1972)

Patient Seven je dvočasovna horor antologija koja donekle poseduje formu celovečernjeg filma zbog toga što je povezujuća priča dovoljno snažna i zanimljiva, možda i više od segmenata koji sačinjavaju sam film, a priče koje su potpuno različite ipak imaju neke zajedničke tačke. Svaki od sedam segmenata je delo različitog režisera i scenariste (all around the world ekipa) čime je postignuta šarolikost, kako tematska tako i ona režisersko-vizuelna. Zaista dovoljno aduta da Patient Seven bude zanimljiv film ali, nažalost, mnogo aduta ostaje samo na papiru...

Dr. Daniel Marcus je poznati psihijatar koji dolazi na novu dužnost - da bude načelnik izdvojene psihijatrije na kojoj se „leče” isključivo najteži (čitaj: trajno neizlečivi) slučajevi. Upravo rad sa ovako mentalno obolelim pacijentima je potreban dr. Marcusu jer trenutno radi na svojoj novoj knjizi, ko zna kojoj po redu, koja će se baviti uzrocima teških psihičkih stanja i onim što takvi pacijenti skrivaju duboko u sebi. Naime, svaki od pacijenata ove ustanove je počinio neki zločin (od pojedinačnog do masovnog) zbog čega je i trajno zatočen u ludnici; mnogi od njih se ne sporazumevaju na konvencionalan način, ili se ne sporazumevaju uopšte, neki su konstantno pod jakim sedativima a neki večito agresivni. Upravo to je doktoru izazov a svaka ispovest koju on čuje, svaka informacija koju dozna i svako iščitavanje podsvesti dok je pacijent pod hipnozom čini sadržinu segmenata koje posmatramo. Kao što rekoh u uvodu - segmenti su potpuno različiti, kako po sadržini, formi, dužini, tempu i vizuelnom identitetu, baš kao što je i svaki pacijent potpuno različit.

Prva pričica nosi naziv The Visitant i dolazi iz usta pacijentice koja je kao devojčica ubila rođenu majku. Priča jedva može da dobije prolaznu ocenu jer zaista ne pruža ništa novo ali pruža CGI animaciju stvorenja koje se vizuelno ne uklapa dobro ni u samu pričicu ni u kompletan film. U pojedinim dokumentarcima sa snimanja vidi se da je stvorenje rađeno u fizičkoj formi (kao kompletna maska) ali je stvar prilično pokvarena bespotrebnom upotrebom komjuterskih animacija. Najzanimljivija stvar ovog segmenta je Amy Smart (Campfire Tales, 7500, Seventh Moon) u ulozi majke a treba reći i da je ceo materijal snimljen još 2014. godine u formi short filma koji je sada samo ubačen u Patient Seven. Druga priča nosi naziv The Body i bavi se upravo time - telom uvijenom u najlon kesu koje serijski ubica vucara sa sobom tokom jedne Halloween večeri. To nikome u Londonu nije sumnjivo jer je ceo grad pod horor maskama a ubica dobija pohvale (lajkove uživo!) za najbolji kostim sezone. Priča ima jezivu ideju i poseduje nekoliko šokova ali je prilično nedorečena pa započinje i završava se na nivou štosa.

Priča br. 3 nosi naziv Undying Love, dolazi nam sa Islanda a snimljena je 2011. godine. Dešava se tokom zombi zaraze, prikazuje ljubav muškarca prema svojoj dragoj a sadrži nekoliko standardno napetih zombi situacija i zadovoljavajuće ali predvidljivo finale. Ako ništa drugo - maske u ovom filmčiću su zadovoljavajuće (nema animacija) a atmosfera je na visokom nivou, baš onakva kakva treba da bude u jednom filmu zombi apokalipse. The Sleeping Plot se dešava na Novom Zelandu i prati devojčicu koja ima jednu tajnu za koju niko od ukućana ne zna: drži svoju mrtvu prijateljicu u ormanu spavaće sobe. Ovaj segment nam je trebao objasniti zašto pacijentica i dan-danas izričito zahteva lopatu ali je misterija ostala na snazi i nakon završetka filmčića koji i pored šaljivog tona poseduje jednu creepy devojčicu u glavnoj ulozi. Ova 5-minutna pričica je snimljena 2013. godine.

Banishing nije preterano zanimljiv segment o devojčici za koju njena starija sestra veruje da je zaposednuta. Nakon što nad klinkom odradi exorcism u kućnoj radinosti stvari će dodatno krenuti putem katastrofe i tragedije... Šesta priča nosi naziv Death Scenes, snimljena je 2012. godine a dešava se tokom jedne noći prilikom ispitivanja osumnjičenog u policijskoj stanici. Za njega se veruje da je serijski ubica dok on lično misli da je ubica vampira a pošto je ovo vampirski segment (za promenu) već znate ko je u pravu... Ova priča donosi nekoliko zanimljivih momenata i transformacija ali ne deluje kao zaokružena celina, što je problem svih segmenata ovog filma (pa i antologija poslednjih godina). Sedmi i poslednji segment se zove Evaded, dolazi iz Švedske, donosi nam snežni ambijent ali nam ponovo donosi i zombije jer su zombiji definitivno u modi poslednjih sezona. Problematična i nejasna priča ali eto, za sve zombi fanove još nekoliko trenutaka za „uživanje”. Što se mene tiče jedino vredno pomena ovde je snežni ambijent.

A onda je tu i povezujuća priča koja mi je i pored predvidljivosti (veoma rano se može nazreti finalni preokret) bila mnogo zanimljivija od ostalih pričica, pre svega zbog maestralnog Michaela Ironsidea u ulozi dr. Daniela Marcusa. Gospodin Ironside je najjači adut ovog filma i stvar zbog koje Patient Seven treba da se gleda, pre bilo kog hvaljenog segmenta. Što se tiče same forme ovog filma ona je diskutabilna jer su svi materijali snimljeni pre više godina i može se reći da su autori filma iskoristili tuđi rad za sticanje svojih filmskih horor poena (i zelembaća). Mada, istini za volju, većina horor publike (pogotovo one casual) nikada ne bi ni pogledala bilo koji od ovih kratkih horor filmčića da nije bilo celovečernjeg Patient Seven filma. Tako da je sve u redu, uz malo truda za snimanje međupriče stvoren je jedan tek prosečan omnibus (antologija) a ne bi bilo iznenađenje da se nešto slično dogodi već sledeće sezone.