HOROR FILMOVI (I SF)

Režija: Mike Flanagan

Uloge: Elizabeth Reaser, Lulu Wilson, Annalise Basso

Više o filmu: http://www.imdb.com/title/tt4361050/

Trailer: https://youtu.be/H-eSWIZkAH8

Pogledajte još: Witchboard (1986)

Došla su zaista teška vremena po žanr kad se prilično loši horor filmovi pretvaraju u serijale. Nekada davno, u zenitu svoje slave, nastavci horora su se snimali samo kada bi neki film postigao zapaženi uspeh ili kada bi stekao kultni status među gledaocima a čak i takvim slučajevima se znalo desiti da njihovi autori ostanu imuni na kufer pun zelembaća i tvrdoglavo su odbijali da eksploatišu svoj prvenac i upropaste ono dobro iz njega (što sequeli mahom i rade). Tu dolazimo i do velike dileme koja bi zahtevala dužu raspravu na ivici incidenta: da li je Ouija (2014) uopšte dobar film i ako nije (kao što lično mislim da nije) kako je uspela da zaradi dvadeset puta više od uloženog?

Biće da je problem i u gledaocima a ne samo proizvođačima horor zabavnog materijala koji su sa radošću zaključili da je pametnije ulagati u marketing, reklamu i plaćene reviewe nego u sam film. Uostalom, i zašto bi ulagali kada većini (mlađih?) gledalaca i ne treba ništa drugo osim jeftinih jump scare plašenja, nekoliko generičkih animacija ili eventualno par sisatih devojaka ukoliko je u pitanju slasher. Zašto sve ovo pišem? Zato što sam iako izbegavam trailere i čitanje recenzija nepogledanog filma nabasao na dobar broj izuzetno pohvalih naslova propraćenih prilično visokim ocenama ovog filma. Zaista sam se ponadao da bi ovo mogao biti mnogo bolji film od nejakog prvenca i nešto što bi po oceni zaista moglo biti u vrhu ionako slabe ovogodišnje horor produkcije. Sve što sam zaključio nakon gledanja ovog filma (koji je zaista bolji od prethodnika ali ne mnogo) napisao sam iznad ali sam zaključio još nešto: ili su opisi na stranim sajtovima plaćeni/naručeni/lobirani ili sam ja i pored iskustva od gotovo tri decenije zalutao u horor žanr.

Ouija: Origin of Evil je sequel prethodnika ali se njegova radnja dešava četiri decenije ranije, dakle početkom 70-ih godina prošlog veka. Film prati život i aktivnosti porodice koje je tada živela u onoj istoj kući a čije fotografije smo onomad videli na tavanu i o čijoj tragičnoj sudbini smo saznali od jedine preživele - Lin Shaye. Nakon tragične pogibije oca glava ove porodice je samohrana majka koja se očajnički trudi da prehrani svoje dve ćerke i otplati kredit za kuću organizovanjem režiranih vidovnjačkih seansi na kojima izvlači lovu lakovernim naivčinama. No, tko se nameštenih seansi laća od istih će i stradati, što kaže naš narod, pa tako majka ni ne sanja da je njen dom pun duhova k'o oko a još manje sanja da je njena mlađa ćerkica pravi magnet za duhove i da će se prva naći na njihovom udaru. Zašto je to tako, zašto je ona najranjivija (ako nisu godine u pitanju), zašto je stalno boli vrat, otkud duhovi u kući i koja im je namera - ostaje misterija ali film ima razloga da se odvija tako kako se odvija i to je po autorima sasvim dovoljno.

Za krivulju toka radnje filma može se reći ono isto što sam napisao i za prethodnika: „od pristojnog početka, preko naivnog zapleta do konfuznog i neubedljivog finala”. Početak filma je zaista pristojan i prilično kvalitetan, prvenstveno u oslikavanju datog perioda a zatim i u domenu kućne misterije koja postoji. Misterija u pogledu duhova, za koje znamo da postoje i pre nego što ih ukućani budu videli, tera gledaoca na dalje gledanje i otkrivanje svih tajni a vizuelno kvalitetno i autentično dočaran vremenski period osiguraće da pogled na film veoma prija njegovom oku i da u nekim kadrovima skoro uživa. Apsolutno volim filmove koji se dešavaju u prošlosti (i to ne samo zbog nedostatka famoznih mobilnih telefona) i volim kada je retro izgled izveden bez mnogo grešaka; u ovom filmu zaista nisam zapazio vizuelne propuste vezane za period radnje te stoga ovaj aspekt ocenjujem najvišom ocenom. S druge strane, ono što tom periodu svakako vizuelno ne pristaje su animirane sekvence mada sam svestan da publici kojoj je film namenjen ovo apsolutno neće smetati.  

Početak napetih i jezivih dešavanja je nedovoljno ubedljiv i ne deluje previše životno, čak bih rekao da je dosta naivan, a tek u ponekim trenucima mala Lulu Wilson u ulozi zaposednute Doris (inače najubedljivija gluma filma) uspeva da održi film iznad proseka. Mala Lulu je zvezdica ovog filma (nek se teši time kad ne može postati Grandova ili Pinkova) a zbog nekoliko podužih scena zaista zaslužuje da se nađe među najjezivijom decom horor filmova ovoga veka. Ali, baš zbog toga što je ovo XXI vek autori su nakon nekoliko odlično odglumljenih i jezivih momenata rešili da publici ponude ono što ona želi a što je videla do sada bezbroj puta, da ne kažem u gotovo svakom modernom paranormal ili ghost hororu: razjapljena animirana usta, bele ili crne animirane oči, nešto tuđih glasova (to što se tiče Doris) ili amorfnu crnu animaciju koja se vidi tek nekoliko puta (to što se tiče kućnih i podrumskih duhova). U domenu horora Ouija: Origin of Evil je prilično slab a strašnih scena ima tek par komada; ostatak plašenja je predvidljiv, recikliran iz prethodnika, neoriginalan ili se dešava van gledaočevog vidokruga, poput svakog ubistva.

Da, ubistva se čuju, znamo da se dešavaju, ponekad vidimo oružje kojim su počinjena ali sam akt nikada ne vidimo jer je ovo ipak PG-13 horor. Začudilo me je što u nekoliko scena ipak ima krvi a da li je to neki novi trend u PG-13 cenzuri videćemo u narednim filmovima sa sličnom etiketom... Svidelo mi se kako je film nalepljen na prethodnika (tačnije ispred njega) ali mi se nije dopalo što i tu postoji određena problematika vezana za dijametralno promenjene informacije iz prethodnika. Onomad smo od Lin Shaye saznali neke informacije o sudbini Doris i majke, ko je zaslužan za takva dešavanja i kako je do svega došlo. Origin of Evil je dobar deo toga promenio, servirajući nam promenjenu priču i optužujući druge osobe koje su skončale drugačijom sudbinom. Ukoliko filmove gledate u velikom razmaku ovi detalji vam mogu i promaći, međutim, ukoliko ih posmatrate zaredom uočićete da je Ouija 1 svojevremeno planirana kao samostalni film. 

Zaključak glasi ovako: ukoliko ste neiskusniji, plašljiviji horor gledalac ili veliki fan prethodnika svakako možete pogledati ovaj film jer on daje (na ne baš najsretniji način) pojašnjenje cele misterije u pogledu ove porodice i duhova a uz to ćete moći i da se uplašite nekoliko puta, na potpuno isti način kao što ste i u brojnim filmovima pre ovoga. Iskusni(ji) gledaoci, pak, ovde zaista nemaju šta da vide; iako film ni za trenutak nije dosadan ono što nudi na polju horora je nezadovoljavajuće a film ne poseduje bukvalno nijednu scenu koja nije ranije viđena ili koju biste zapamtili. Da nije male i talentovane Lulu film bih zaboravio već nakon završetka pisanja ove recenzije.