HOROR FILMOVI (I SF)

Režija: Kevin S. Tenney

Uloge: Cathy Podewell, Alvin Alexis, Hal Havins

Više o filmu: http://www.imdb.com/title/tt0093624/

Trailer: https://youtu.be/XKzuj2eavtU

Pogledajte još: Demons (1985)

Po izričitoj želji čitateljke Nadice pogledao sam Night of the Demons, film koji sam overio (ukoliko se dobro sećam) 2009. ili 2010. godine kada mi se iz nekih razloga nije previše svideo. Nije mi se dopao ni ovog puta, iako je u pitanju prilično poznat film koji je stekao čitavu armiju fanova (da ne kažem da je stekao kultni status) a zbog toga je i dobio nekoliko nastavaka u narednoj deceniji (i obavezan remake 2009. godine). Film je režirao Kevin S. Tenney koga pamtim kao autora nekoliko omiljenih horora mog detinjstva (Witchboard, The Cellar) a po ovlaš napisanoj priči koja je verovatno stala na pola omanje salvete.

Priča ovog filma je vrlo jednostavna i veoma laka za prepričavanje: grupa tinejdžera ne zna šta će od sebe pa odlučuje da za Halloween napravi žurku u napuštenoj mrtvačnici na vr' brda. O toj građevini kruže legende da je ukleta, da su se u njoj izdešavale svakojake neverovatne i morbidne stvari a na zaprepaštenje klinaca (i naše očekivanje) ispostavlja se da su legende u potpunosti tačne. Klinci nekako uspevaju da probude čitav buljuk demona, demoni uspevaju da ih zaposednu, zaposednuti ubijaju one nezaposednute i eto tarapane na kvadrat! Umesto seksa, alkohola i metal muzike klinci su dobili porciju demona sa konzumacijom na licu mesta i provod koji će pamtiti do kraja života, a to znači veoma kratko. No, da bi se došlo do spektakularnijeg dela filma neophodno je proći kroz za to vreme klišeizirani uvod, prilično naivni zaplet i dosta neubedljivih dijaloga, čak i za standarde neozbiljnog horor filma tog vremena. Night of the Demons nije horor komedija ali pruža gledaocu neozbiljnih sat ipo, namenjenih isključivo njegovoj zabavi.

Dakle, film ne poseduje neki jako dobro osmišljen zaplet ali i pored toga ne počinje brzo već se na atake demona treba malo popričekati. Za to vreme autor se fokusira na razne dogodovštine klinaca, pokušaje seksa, igrarije, glupiranja i slično dok stvaranje bilo kakve jezivije atmosfere apsolutno nije na listi prioriteta. Upravo zato kada klinci oslobode prvog demona i on jurne na njih poput onih iz The Evil Dead to nije nimalo jezivo iako vizuelno deluje sasvim pristojno, daleko pristojnije od bilo koje scene iz modernih horora. O daljim akcijama demona (zapravo demonizovanih klinaca) ne vredi trošiti reči hvale: demonske maske i proizvodi demonskih ataka su miljama iznad bilo kakve kompjuterske animacije pa kada se vide sečenje vratova, kopanja očiju, gutanja žileta, probadanja, bacanja, spaljivanja i sve ostale brutalnosti ovog filma jasno je zašto je ovo svojevremeno bio horor hit. Vizuelni aspekt upotpunjuju lokacije i enterijeri; iako je sve ponekad premračno i deluje poput studija (što i jeste) lokacija i ambijent ovog filma su jednostavno savršeni.

Likovi, s druge strane, nisu. Tinejdžeri kao da su sastavljeni od svih mogućih stereotipa tog doba, pa tako među njima vidimo plavu cheerleadersicu, čudnu darkerku (ili goth curu, kakogod), stidljivu devojku koja zagovara bežanje, jednu azijatkinju, jednu napaljenu curu, debelog tipa sa svinjskom njuškom, tamnoputog momka, poželjnog frajera itd. Stereotipi vladaju i kada je njihovo ponašanje u pitanju a koliko se sećam u filmu nema nijedan logični postupak, počevši od obaveznog i neprirodnog razdvajanja pa do načina bežanja iz demonizovane mrtvačnice. Period koji je prikazan u filmu je uspešno ovekovečen pa će svi oni koji se sećaju kasetofona dvokasetaša i drugih obeležja 80-ih uspeti na trenutak da se vrate u svoje detinjstvo. Posebna poslastica za sve ljubitelje tvrđeg zvuka su sitne posvete bendovima poput Exodus (nalepnica na automobilu), T.S.O.L., Dead Kennedys, Poison i Motörhead (na muzičkoj spravi) ali je muzika koja se povremeno čuje ipak malo komercijalnija.

Ipak, kao što sam rekao u nekom od prethodnih pasusa: najveći problem ovog filma je jako slaba povezujuća priča koja gotovo da ne poseduje kohezivni faktor koji bi ovaj niz odličnih i brutalnih ubistava držao u jedinstvenoj celini. Upravo zato ovaj paranormalni teen horor film više liči na niz nasumično izrežiranih scena ubistava koje služe za promociju nekog majstora specijalnih efekata i maski a manje na dobro osmišljen materijal sa bilo kakvom kvalitetnom pričom, imalo uverljivim likovima ili zadovoljavajućom konkluzijom. Iz ovog proizilazi da je Night of the Demons najbolje gledati u što većem i neozbiljnijem društvu i uz što više osvežavajućeg alkoholnog pića.