HOROR FILMOVI (I SF)

Režija: Luke Scott

Uloge: Kate Mara, Anya Taylor-Joy, Rose Leslie

Više o filmu: http://www.imdb.com/title/tt4520364/

Trailer: https://youtu.be/Dc5BE8iwmHw

Pogledajte još: Splice (2009)

Morgan je britansko-američki SF/horor film koji je skockan na veoma rizičan način pa upravo zbog toga ima sve predispozicije da se nikome ne svidi. Možda je baš zbog specifično osmišljene priče ovaj scenario godinama počivao na prašnjavim policama a možda bi tamo bio i danas da ga nije prihvatio Luke Scott (sin mnogo poznatijeg Ridleya) kome je ovo režiserski debi. Luke je godinama radio sa svojim ocem na raznim filmskim projektima a u ovom filmu se iza kamere snašao sasvim zadovoljavajuće. Kao režiser on definitivno ima budućnost ali definitivno mora pažljivije birati scenarija...

Morgan je glavna zvezda ovog istoimenog filma a ona je veštački stvoren oblik života koji samo naizgled deluje kao obična tinejdžerka. Ispod njene simpatične i krhke površine krije se potpuna misterija koja nije jasna ni njenim tvorcima, naučnicima čija se laboratorija nalazi in the middle of nowhere. U ovom izolovanom i udaljenom objektu oni i dalje ispituju Morgan, ne dozvoljavajući joj izlazak u spoljni svet, a kada stvari krenu nepredviđenim i neželjenim tokom pozivaju u pomoć specijalistu za procenu rizika i iskusnog psihijatra. Naime, iako prema svim zaposlenima u centru ima veoma prisan i blizak odnos Morgan je jednoj radnici nanela teške telesne povrede koje su u pitanje dovele celu operaciju koja traje godinama. Ova operacija stvaranja super-čoveka je započeta pre pet godina (što je treći pokušaj), koliko je Morgan i stara, ali ona usled svojih specifičnosti izgleda mnogo naprednije i starije. Razlozi za genetski inžinjering nisu dovoljno jasno pojašnjeni ali se kao i obično u sličnim filmovima i ovde pojavljuje pojam „super oružja”.

Uvodna scena napada Morgan na svoju „prijateljicu” daje filmu određenu dozu misterije mada iznenađenjima ovde zaista nema mesta, što je i najveća mana filma. Kao i u mnogim drugim sličnim ostvarenjima kada se likovi igraju Boga i ovde znamo da će sve krenuti po zlu i izmaći kontroli (to bismo znali i da nema uvodne scene) a naše je samo da odgledamo kako će se sve završiti i uz koliko (ne)željenih žrtava. Završetak cele AI tarapane ne predstavlja nikakvo iznenađenje, famozna završna scena filma je komotno mogla i trebala biti izbegnuta (ne samo zato što je generička i očekivana već i zato što poništava određeni deo filma), a glavni preokret se može otkriti već u desetom minutu filma što je ogroman propust autora a ne glumice. Nisam siguran zašto je ovo odrađeno upravo na ovaj način (neću spominjati šta da ne bih spoilerisao potencijalnim gledaocima) ali verujem da će svaki iole iskusniji gledalac odmah na početku videti kuda sve to što gleda zapravo vodi.

Iako svi znamo kuda vodi preobražaj ovog veštački stvorenog organizma koji ima svoju visoku inteligenciju njena transformacija nas zatiče nespremne jer je prenagla, neprirodna, bez jakog triggera i skokovita. Ne kažem da se tako nešto ne bi zaista moglo desiti (ko bi ga znao šta se ovakvim stvorovima mota po veštački stvorenom mozgu) ali u filmu jednostavno ne funkcioniše. Ni za trenutak gledalac ne zna koje su namere Morgan (naslućuje se da želi slobodu mada je i to u maglovitim oblacima iznad jezera o kome sanja) a o namerama zaposlenih tek ne treba govoriti. U drugoj polovini filma namere i postupci zaposlenih u istraživačkom centru odreda odlaze u pravcu nonsensa a zaista je teško pomisliti da bi neko zaposlio ovakve bezveznjake i šarlatane koji nisu u stanju da se izbore sa svojim proizvodom, vatrenim oružjem ili bespotrebnim emocijama. Autor filma pokušava odaslati određene poruke ali se one gube u loše skrojenoj priči a čak i da nije tako viđali smo mnogo kvalitetnije i upečatljivije filmove na datu temu (pogledaj gornju preporuku).

Meni je, međutim najzanimljivija bila sama Morgan koja je na samom početku predstavljena kao veoma opasna zbog svoje inteligencije. Od te inteligencije je na kraju ostalo veoma malo a ono čime je Morgan bila opasna po svoju okolinu je ubijanje, klanje, tuča, brzina, čitanje misli (?) i brojne druge osobine koje nemaju veze sa aktivnošću njenih sivih ćelija. Njeno kretanje, brzina, krvožednost i sposobnost da se pojavljuje žrtvi iza leđa više pristaju divljim zverima nego profesorima a upravo ove njene sposobnosti su i dovele do nekoliko akcijskih scena koje više pristaju klinačkim akcionim filmovima (ili su joj nakalemljene te sposobnosti zbog akcije, ko bi ga znao). Uglavnom, besmislene i preduge tuče koje gledamo u dva navrata su montirane od stotina brzih kadrova tokom kojih se ne zna ko pije a ko plaća. Verujem da će gledaoci sa jednocifrenim brojem godina uživati u ovim kadrovima ali se bojim da neće skapirati ni zericu od ostatka filma...

Ambijent u kojem se dešava radnja je donekle klaustrofobičan i mračan pa zato autor kao kontrast veoma često koristi kadrove slobode - prirode koja okružuje skriveni istraživački centar. Ovi kadrovi šuma, proplanaka, jezera i krupni kadrovi vegetacije i životinja su naprosto prelepi a svojom zloslutnom šumskom melanholijom će očarati sve ljubitelje naizgled lepe a sumorne nedođije. Glumačka postava filma je njegov drugi jak adut (tu se i lista aduta i završava) a videćete nekoliko poznatih faca u kombinaciji sa nekoliko koje posmatram prvi put. Svi odreda su pružili svoj maksimum ali je retko koji lik napisam temeljno i bez krupnih propusta. U svakom slučaju - Morgan potpuno bespotrebno i neuspešno kombinuje nekoliko žanrova (pre svega akciju) a čak i van toga ne uspeva da pruži jasno definisano iskustvo koje će na bilo koji način zadovoljiti gledaoca.