HOROR FILMOVI (I SF)

Režija: Ben Chanan

Uloge: Maisie Williams, Ella Purnell, Wilson Haagens

Više o filmu: http://www.imdb.com/title/tt4135218/

Trailer: https://youtu.be/Py4C67OUO1o

Pogledajte još: When a Stranger Calls (2006)

Cyberbully je bio izričita želja kolege Milana Tice i film na čijem opisu je insistirao čak i po cenu da zanemarim njegovih ostalih deset predloga. Želju sam morao ispoštovati iako mi se nije preterano gledao ovaj film, ne zbog toga što sam mislio da je loš već zbog toga što na ovom blogu postoji nekoliko veoma sličnih filmova a mislim da je gomilanje drugih naprosto bespotrebno. Takođe, mislim da iz sličnih filmova na istu temu retko koji tinejdžer može izvući bilo kakve pouke i da ono što autori ovakvih filmova žele da poruče naprosto ne dolazi do ciljne publike u meri većoj od statističke greške...

No, to nikako ne znači da Cyberbully (i Friend Request, Unfriended, The Den, #Horror...) ne bi trebalo prikazivati deci po osnovnim školama kao obaveznu projekciju jer iz njega mogu i trebaju naučiti mnogo više o svom ponašanju i osnovnoj kulturi nego iz gomile bespotrebnih i bezveznih predmeta koji služe isključivo za punjenje prenatrpane đačke torbe. Već sam naziv ovog filma jasno govori da je u njegovom fokusu - matretiranje na društvenim mrežama, nešto što je veoma rasprostranjeno poslednjih godina i, nažalost, veoma popularno među klincima. Cyberbully je britanski TV film, rađen uz pomoć skromnih sredstava, što za jedan film ovakve tematike i nije toliko bitno jer se on većinom odvija na - desktopu kompjutera (ili u ovom slučaju laptopa). Naime, baš kao i u većini gore pobrojanih i već opisanih filmova i Cyberbully se, osim na svoju glavnu protagonistkinju, uglavnom fokusira na ekran njenog računara i na bezbroj prozora koji se otvaraju, iz kojih komunicira, preko kojih šalje fotografije, pušta muziku i slično.

Kompletan film se odvija u samo jednoj prostoriji, u spavaćoj sobi tinejdžerke Casey Jacobs i prati u realnom vremenu njeno jednočasovno večernje iskustvo za ličnim računarom. Nakon sasvim redovne komunikacije sa najboljom prijateljicom Casey primećuje da joj neko prebacuje muziku u Spotifyju a to je tek početak mučne krađe njenog identiteta, uzimanja kontrole nad njenim računarom, postavljanja raznoraznog kompromitujućeg materijala na društvene mreže, psihičkog maltretiranja kako nje tako i njene prijateljice a sve od strane nepoznatog hakera čiji elektronski glas se čuje sa druge strane mreže. Haker čiji glas zvuči tek nešto životnije od elektronskog glasa Stephena Hawkinga osim Caseynog računara preuzima kontrolu i nad mobilnim telefonom, drugim računarima sa web kamerama i mikrofonima tako da u svakom trenutku može pratiti metu svog cyber napada i sprečiti svaki korak koji bi ona mogla načiniti.

Razmere, načini delovanja i čitava priprema ovakvog privatnog cyber napada su u stvarnosti teško izvodljivi ali u filmu kao što je Cyberbully upravo ovako ekstremna situacija može ponekog gledaoca naterati na razmišljanje i potencijalnu promenu svakodnevnih aktivnosti na polju šikaniranja, maltretiranja i ismevanja drugih a onda i bolje zaštite ličnih podataka, pogotovo onih privatnih i eksplicitnih. Film u svom očekivanom finalu daje podršku onima koji su na neki sličan način maltretirani a jasna poruka je predstavljena i vizuelno u vidu izlaska iz zamračene prostorije u kojoj caruje čitav spektar raznoraznih društvenih mreža i posvećivanju svojoj porodici, prijateljima i bližnjima, najbolje u živoj konverzaciji. Cyberbully tako prikazuje dva ekstrema, upotrebu, zloupotrebu interneta i online život sa jedne strane a gašenje rutera i zaklapanje laptopa sa druge. Da li je moguć suživot društvenih mreža i normalnog društvenog života ostaje velika misterija ali misterija nije da sa one strane vrebaju svakojake opasnosti i svakakvi ljudi sumnjivih namera. Naposletku, film kazuje da su namere većine ljudi na mreži sumnjive, bez obzira kakvim se oni predstavljali i kakvim sami sebe smatraju...

Sa tehničke strane se o ovom filmu nema mnogo toga reći. U pitanju je televizijski film trajanja tek jednog časa što nije nikakav problem jer radnja kreće veoma brzo a film uspeva da kaže sve što je hteo bez prevelikih skretanja sa glavne teme. Skretanja zapravo nije ni moglo biti jer je Casey Jacobs jedini lik filma, ukoliko izuzmemo kratko pojavljivanje njene prijateljice i još jednog lika na samom početku. Sve što vidimo osim Casey je na ekranu kompjutera a sve što čujemo su elektronski glas hakera i glas Caseynog oca koji dopire iz hodnika kuće. Maisie Williams je sasvim korektno dočarala ulogu jedne sasvim obične tinejdžerke koja se iznenada obrela u nepredvidivoj i tweeter-katastrofalnoj situaciji i uspela je da film održi gledljivim i uverljivim, što nije nimalo lako kada ste jedini karakter filma a imate ispod 20 godina. Režija u filmu nije vredna pomena, ona zadovoljavajuće funkcioniše ali sama koncepcija filma ne dozvoljava bilo kakve bravure. Kvalitet fotografije nije prevelik ali je zadovoljavajući, a, uostalom, ovakvi filmovi se i ne gledaju zbog kamere, efekata i jeze, barem ne onakve na kakvu smo navikli u klasičnim horor filmovima.

TV format osim čestih logo špica (koje su inicijalno služile za najavu TV reklamnog bloga) donosi i očekivanu dozu cenzure pa tako nijednu šokantnost koja se spominje na ekranu računara i o kojoj se priča ne možemo i videti. Slažem se da bi eksplicitne fotografije tinejdžerki i mrtva tela bila suviše ekstremna za javno prikazivanje ali stoji da neki šokantni delovi filma i nisu toliko šokantni kakvi su zapravo trebali biti i kakvi su zamišljeni. S druge strane upravo zbog toga je film i pogodan za prikazivanje mlađim generacijama a u cilju cyber-vaspitanja i svaki roditelj bi trebao razmisliti o makar prisilnoj projekciji ovog filma svojim naslednicima.