Režija: Bob Clark
Uloge: Olivia Hussey, Keir Dullea, Margot Kidder
Više o filmu: http://www.imdb.com/title/tt0071222/
Trailer: https://youtu.be/4gNdplqmCcQ
Pogledajte još: Silent Night, Deadly Night (1984)
Po mom skromnom mišljenju kultni horor filmovi (ili legendarni, kakogod) se mogu razvrstati na dve gomile (iliti u dve kategorije): na neosporno kvalitetne filmove i na precenjene filmove koji su iz nekog razloga postali poznati i cenjeni u širokim horor masama. Originalni Black Christmas (originalni jel postoji i istoimeni remake iz 2006. godine) mnogi svrstavaju u prvu kategoriju, nagrađuju ga najvišim ocenama i kite hvalospevima dok je za mene on predstavnik druge grupe filmova, onih nabeđenih. Svakako da nije u pitanju loš film ali ga od najviše ocene razdvaja mnogo mana koje jedan kultni horor nikako ne bi trebao posedovati.
Radnja filma se gotovo u potpunosti odvija u jednoj "sorority house" a za one koji ne znaju (mada postoji toliko horor filmova koji se odvijaju u sličnim objektima da predstavljaju gotovo podžanr) u pitanju je nešto poput privatnog ženskog internata. Dakle, devojke žive i obitavaju u kućnoj zajednici koju vodi iskusna gospođa (u ovom slučaju iskusna u vođenju posla i konzumaciji alkohola) a pretpraznično raspoloženje bi bilo na nivou (čitaj: žurke, alkohol, sex i provod) da nije misterioznih telefonskih poziva koji svako malo spopadaju devojke sestrinstva i unose nemir među njih. Nepoznati muški glas sa druge strane žice u nedogled izvodi svoje vulgarne performanse a da nije u pitanju zafrkancija vidimo u POV kadrovima kada se budući ubica ušunjava u kući i skriva na tavan. Ubrzo lišava života prvu devojku (po starom dobrom sistemu - prva koja naiđe) a njeno telo odvlači pod krov i postavlja u stolicu za ljuljanje kraj prozora.
Kao u pravom slasheru devojke nestaju jedna po jedna, leševi se gomilaju, policija traži ubicu a devojke se plaše umesto da se prepuste praznicima i porocima. Da, „kao u pravom slasheru” jer bez obzira na to ko šta kaže i kako ga ko kvalifikovao Black Christmas 1974 nije pravi slasher možda i zato što slaheri tih dana nisu ni postojali. U filmu povremeno vidimo obrise onoga što se u godinama koje su usledile pretvorilo u najkomercijalniji horor podžanr a neke scene jesu ili su mogle poslužiti autorima s početka 80-ih u kreiranju istinskih ili komercijalnih slasher legendi. Stvar koja sprečava da Black Christmas bude i odličan film i slasher je što se sva ubistva dešavaju van gledaočevog vidokruga. Teško je reći da li je to bila namera autora ili stvar skromnog budžeta ali treba znati da je tih godina cenzura u filmovima bila mnogo strožija nego danas a da je publiku bilo mnogo lakše prestraviti. Uostalom, u filmu nema ni golotinje a za njeno obezbeđivanje sigurno nije trebalo mnogo novca.
Radnja filma je prilično neefikasna jer se dosta vremena troši na odnose među likovima, njihove istorijate, teme & dileme a premalo na aktivnosti ubice i njegove atake. Upravo zbog toga, a i zbog mnogih scena koje su apsolutno suvišne, film dosta sporo teče i deluje duži nego što jeste (a jeste i dosta dugačak - 98 minuta). Film je obogaćen i dosta specifičnim humorom koji sa današnje tačke gledišta (ili za moj uzrast, ko bi ga znao) deluje kao suvišan a povremeno i prilično zastareo. Dešava se da u nekim trenucima humor bude na nivou i u funkciji filma (vulgarna ispovest pripite devojke uglađenom gospodinu ili neki momenti u policijskoj stanici zaista deluju komično) ali ima zaista suvišnih scena koji sputavaju ozbiljnost celog filma. Tu je i problem sa premračnim scenama, što je možda problem moje kopije filma te to nisam uzeo u obzir pri formiranju konačne ocene, ali ono što jesam je završetak filma koji je loš i naivan čak i za današnje nejake slasher standarde.
Pozitivna je svakako atmosfera filma, barem pretežna koja jeste mračna i dosta napeta. Samoj napetosti veoma odgovara lokalitet kuće, izgled enterijera, zimski period ali i vreme dešavanja jer 1974. godine ako nije radio fiksni telefon bili ste naprosto otsečeni od sveta. Muzika je povremeno veoma dobra a autor u nekoliko navrata koristi veoma jezive kadrove iz prvog lica, dakle iz perspektive ubice koji se uvlači u kuću i neopaženo kreće po prostorijama. Zašto se ovakvi kadrovi više ne koriste u današnjim filmovima zaista mi nije jasno... Iako ubistva gotovo da nisu vidljiva jedno ili dva su odlično režirana (recimo ono koje se događa dok deca na vratima pevaju božićne pesme) a glumačka postava je na veoma visokom novou, baš kao što su i likovi ovog filma prilično simpatični i raznoliki. Najpoznatija njuška filma je John Saxon ali je njegov lik policajca dosta slabiji od onog u A Nightmare on Elm Street.
Black Christmas je dobar film, na momente i vrlo dobar, ali u nekim aspektima prilično slab, barem sa današnje tačke gledišta. Njegov najveći značaj je što je bio među prvima u nekim stvarima, kadrovima ili rešenjima ali su kvalitetnija ostvarenja u narednim godinama i decenijama doprinela da pojedine scene ili odluke vezane za ovaj film deluju zastarelo, pogrešno ili neuverljivo. Moj savet je da ovaj film ne posmatrate isključivo kao jednoipočasovnu zabavu i da ga ne poredite sa današnjim filmovima već posmatrate kao delić horor istorije. Baš kao što se i danas voze „bube”, „spačeci” i „mini morisi” iako nemaju ni udobnost, ni bezbednost, ni ekonomičnost tako i Black Christmas treba posmatrati malo drugačijim očima.
+ atmosfera; napetost i neizvesnost
+ glumačka postava i različitost likova
+ par ubistava i nekoliko POV sekvenci
— humor; ubistva nisu vidljiva; razvučen
— slab završetak i poslednja scena filma
Ocena: 7/10
Dopuna nakon drugog gledanja (06.01.2022.)
Ponovo smo pogledali originalni Black Christmas u nameri da
konačno overimo ceo serijal, tačnije naknadne rimejkove. Kao što dobro znate najneobičnija
stvar u vezi ovog kultnog horora je to što nije iznedrio nikakav sequel, a ova
činjenica je još šokantnija ako imamo u vidu njegov značaj na horor žanr, pre
svega podžanr slashera, ali i dosta nejasan i otvoren završetak. Završetak ovog
filma je za današnje standarde veoma neobičan, što bi se modernim rečnikom
reklo – kod današnje publike on ne bi prošao. Ubica i nakon završetka filma
ostaje misteriozan, nepoznat a njegove namere maglovite. Danas slasher publika,
naviknuta na filmove od kraja 70-ih pa naovamo, traži jasno definisanog krvoloka,
traži ikonu slasher žanra, možda i sa pozadinskom pričom, potencijalno maskiranog
ali definitivno brutalnog i vidljivog. Sa ostalim tvrdnjama iz gornjeg opisa se
i danas slažemo, iako nismo više toliko kritični. Black Christmas je
rodonačelnik komercijalnog (ili teen) slashera i mnoge ideje u njemu još nisu bile
dovoljno razrađene. To su uspeli neki kasniji filmovi koji su ovaj film u određenoj
meri kopirali a neka rešenja iz njega definitivno (odličan pogled iz prvog
lica). Rezime: ostajemo pri nekadašnjoj oceni i tvrdnji da film poseduje
previše zastarelog humora a da je završetak mogao biti drugačiji. Ocena:
7/10
sad je red na remake :D a na ovaj ja bi mu dala 2 :) mnogo dosadan film
ReplyDeletefilm je prejeziv! odličan! idealno za gledanje na Božić XD
ReplyDeleteNe znam meni je ovo jedan od najboljih horora ikada, odlična atmosfera, dugo me nijedan film nije tako uplašio, iznenađujuće dobro barata slasher tropovima s obzirom na period nastanka. Savršeno jeziv kraj. 9/10
ReplyDeletečist klasik i odlična recenzija filma..sve drugo bi bilo suvišno dodati ...kultni fil
ReplyDelete