HOROR FILMOVI (I SF)

Režija: Matt Winn

Uloge: Mischa Barton, Robert Knepper, Valene Kane

Više o filmu: http://www.imdb.com/title/tt1891923/

Trailer: https://youtu.be/UGWH__z00Bc

Pogledajte još: Howl (2015)

Pristupajući gledanju ovog filma zanemario sam jedno od 666 osnovnih horor pravila a to je - ne gledati horor film ako u njemu glumi Mischa Barton. Noj kao ženi svaka čast, njenom glumačkom talentu nešto manje ali njenom agentu - palac dole, jer nakon A Resurrection, Walled In i još nekoliko veoma slabih horora Mischa se pojavljuje i u The Hoarder, niskobudžetnom ostvarenju koje na nekim tržištima nosi „maštoviti” naziv The Bunker. Film je nastao u režiji čoveka koji je verovatno pogledao nekoliko horor filmova u životu (nije režirao nijedan do sada) a po scenariju čoveka koji je nekoliko puta prošao pored prostorije u kojoj su se puštali horori.

Evo spektakularnog zapleta: Ella (Mischa Barton) sumnja da je njen novi (ko zna koji po redu) verenik vara. Odlučuje da provali u njegovo iznajmljeno skladište i ukrade njegov dnevnik a nepoznato ostaje šta će njegov dnevnik tu ukoliko sadrži taze ispisane informacije kao i zašto bi neko svoj lični kompromitujući materijal beležio na 'artiju. U svrhe tehničko-tehnološke provale Ella sa sobom vodi prijateljicu koja izgleda kao mešavina starlete, cure za iznajmljivanje i dokone besposličarke ali koja hakovanje drži u malom prstu. Naime, ta cura je jednom imala momka koji se time bavio tako da je svo njeno znanje iz te oblasti logično, jel. E njih dve dolaze u skladište, od šefa dobijaju dozvolu da se spuste liftom do drugog nivoa a zatim hakuju dizalo i spuštaju se u zabranjeni nivo 4. Zašto bi neko uopšte zabranjivao silazak u četvrti nivo i zašto taj neuređeni i memljivi nivo izgleda kao pećina sa tek uvedenom elektrikom zaista ne znam, kao što ne znam ni zašto bi neko snimao ovako glup film sa ovako retardiranim zapletom...

Uglavnom, čim su ušli u famozni odeljak Ellinu prijateljicu je iz mraka ščepao neki jezivi stvor koji ima klamericom zaheftana usta i odvukao je u mračnu dubinu... Ella u stanju šoku nekako pobeže, uspe da se uzvere uz lift a od stvora je spasi nekakav policajac koji takođe ima svoj odeljak u skladištu (i veliku tajnu). Tu beše i jedna hippie devojka (navodno bolesna ali ne od onoga za šta tvrdi), neki garavi „stanovnik” odeljka (Indijac, šta li), jedan tip koji je pred razvodom (i njegova supruga, ali ne zadugo) i to je to (uz šefa skladišta i njegovog bezvoljnog pomoćnika) što se tiče likova filma koji su zarobljeni u skladištu skupa sa famoznim stvorom. Nije nikakvo iznenađenje niti spoiler da će stvor ubijati jednog po jednog čoveka/ženu, baš kao što nije iznenađenje da ovako sklepan film sadrži sve kliše do klišea, počevši od toga da Elli niko ne veruje već je više puta pitaju da li se drogira pa do toga da se likovi konstantno razilaze i to iz samo jednog razloga - kako bi bili lak plen stvoru.

Zaista je zanimljivo kako već postoji toliko filmova koji se dešavaju u iz nekog razloga zamandaljenim podzemnim skladištima da predstavljaju svojevrsni horor podžanr. Još zanimljivije od toga je kako nijedan od tih filmova nije makar gledljiv, napet ili jeziv, iako bi podzemno skladište samo po sebi trebalo biti jezivo, pogotovo noću, nakon završetka radnog vremena, kada je potpuno pusto, klaustrofobično a svojim multi spratovima, bezbrojem prostorija, liftovima i stepenicama vrlo pogodno za obračune, jurnjavu i taktičke vratolomije. The Hoarder ne nudi ništa od toga a njegova napetost, neizvesnost, originalnost i svežina su veoma blizu nuli i to iz nekoliko razloga. Kao prvo, ukoliko ste gledali neki od filmova čija radnja se dešava u sličnim skladištima zaista nema potrebe da gledate i ovaj film; naprosto, njegova radnja je toliko slična tim filmovima (samo na ovim stranicama su opisani Storage 24, Blood Shed, The 13th Unit) da deluje kao da je dobar njegove deo radnje drsko ukraden iz njih.

Kao drugo, osim užasno naivnog zapleta The Hoarder sadrži veoma slabe likove koji se sporazumevaju glupim i neubedljivim rečenicama a ponašaju se prilično nerezonski i nerazumno. Ono što je mene fasciniralo je kretanje samog stvora i njegovo delovanje po bezličnim, gotovo istovetnim hodnicima na više nivoa. Ovom filmu kao da u nekim momentima fale delovi scena koji se kriju iza black barova, što naravno nije tako, ali većina kadrova je fokusirana samo na središnjicu hodnika skladišta zanemarujući plafon i patos, osim kada se nečije beživotno telo nađe na njemu. Problem je što baš iz tog patosa i sa te tavanice deluje naš stvor a ostaje nejasno da li se vere po plafonu, gmiže kroz otvore za ventilaciju ili jednostavno kopa prolaz kroz betonsku ploču k'o Duško Dugouško kroz tlo pustinje dok traži skretanje za Albukerki. Stvor jednostavno padne sa plafona ili se stvori iza žrtve a da ga ona ni za trenutak nije ni videla ni čula, plus - uvek se pojavljuje iza žrtve, što bi se reklo - vazda im je za leđima, daprostite.

Ubistva nisu atraktivna a dobar deo njih se dešava van gledaočevog vidokruga, što jasno govori da je ovo jedan niskobudžetni film. Dalje, u samom filmu ćete tražiti bilo kakvo zrnce logike, kao što ćete tražiti i odgovore na brojna pitanja i na sam smisao filma, njegovu poentu i razloge zbog kojih likovi rade to što rade. Recimo, veoma me je zanimalo da li je stvor iz filma električar jer se čitavo vreme filma, ne samo pre njegovog napada, svetla po hodnicima redom pale i gase. Bez namere da spoilerujem ali moram reći da čitav film zaista nema nikakav smisao: na njegovom kraju ne saznajemo zašto organizator radi to što radi niti zašto onaj koji je izvukao najdeblji kraj lišava zarobljene ljude života. Niđe logike, baš kao ni u „klamerisanju” ustiju, koje nit' ima funkciju, nit' je izvodljivo, jedino što strašno izgleda. To je u principu i jedina zanimljiva sitnica u vezi ovog filma tako da njegovo gledanje slobodno možete preskočiti. Zaobiđite i Mischu Barton, naravno u filmskom obliku, a ako je kojim slučajem sretnete uživo to je onda druga stvar :)