HOROR FILMOVI (I SF)

Režija: Peter DeLuise

Uloge: Dove Cameron, Braeden Lemasters, Katherine McNamara

Više o filmu: http://www.imdb.com/title/tt4386242/

Trailer: https://youtu.be/lvRQfGLLTiA

Pogledajte još: The Haunting Hour: Don't Think About It (2007)

Ovomesečni miks filmova koji su poželeli čitaoci i novijih horor/SF filmova počinjem simpatičnom horor komedijom dugačkog naziva - R.L. Stine's Monsterville: The Cabinet of Souls. Od samog početka me je kopkalo ko je zapravo famozni R.L. Stine i zašto je njegovo ime toliko značajno da se ponosno nalazi na omotu nekog filma (zapravo ime se pojavljuje u čitavom nizu meni do sada nepoznatih filmova). Ispostavilo se da je Robert Lawrence Stine veoma poznati pisac, scenarista i producent, da je često opisivan rečima „Stephen King za decu” i da je u svojoj karijeri napisao preko stotinju dečijih horor knjiga.

Iz svega ovoga proizilazi i sasvim logična činjenica da je i The Cabinet of Souls dečiji horor film a gledajući njegov omot ne verujem da će iko biti iznenađen tom spoznajom. I sam sam bio sumnjičav po pitanju žanrovske pripadnosti ovog filma pa sam čitateljki Nady Manevoj obećao opis ali uz dozu rezerve. No, ispostavilo se da film ipak spada u horor žanr, da je prilično zanimljiv i da može biti veoma pogodno štivo određenom krugu gledalaca, recimo deci koja se tek upoznaju sa horor žanrom. Priča filma teče otprilike ovako: u jedan mali gradić pristiže misteriozna Kuća strave, baš uoči Halloweena. Veoma maštovitim, efektnim i zastrašujućim postavkama svi posetioci su oduševljeni i naprosto im ne mogu odoleti, posećujući ovaj horor cirkus više večeri zaredom. Ali, kao u svakom dobrom starom horor filmu, i ovaj Hall of Horrors nije na ovo mesto stigao slučajno: njegov organizator je samo oličenje drevnog zla, ima nekoliko mlađih pomoćnika koji mu bespogovorno stoje na usluzi, a cilj im je oduzimanje duša nevinih tinejdžera.

Zli vlasnici putujućeg đavoljeg cirkusa su se nameračili na mlađano društvo jedne srednje škole, mameći ih u svoje odaje, servirajući im magijske vizije i žigošući ih, nakon čega povratka više nema. Svaki omađijani klinac se u nekom trenutku transformiše u mračnu stranu svojih fantazija a mlađana Beth ne želi da završi kao oni i trudi se svim silama da spasi svoje prijatelje iz kandži zlih kradljivaca duša. Sama priča ne puca od originalnosti a nešto slično smo videli nekoliko puta čak i u poslednje vreme na ovim stranicama (Waxwork, The Funhouse Massacre). Međutim, to ne bi trebao biti toliki problem mlađim gledaocima a ni onim starijima koji žele da se opuste uz jedan jednostavan, gledljiv i prilično prijatan, opuštajući film. The Cabinet of Souls poseduje jasnu podelu na dobre i zle likove, poseduje sasvim očeglednu situaciju (koju ne vide samo likovi u filmu) i poseduje sasvim odgovarajući završetak, prikladan mlađim uzrastima ali i onima koji vole hepiendove i završetke bez niza preokreta, šokova i opšteg bedaka.

Blagi humor filma je takođe prilagođen mlađem uzrastu ali će prijati i starijim gledaocima koji se groze modernog grudi/zadnjica/penis humora, kakav preovlađuje u novijim horor komedijama. U ovom filmu nema neukusa, nema golih devojaka i poganog jezika, tinejdžerske ljubavi su romantične, drugarice izgaraju da spasu prijatelj(ic)e a vrhunac vulgarnosti je jedan blagi poljubac. Čak i ljubavni trougao ovde deluje veoma nevino i u službi priče a zavođenje prelepe veštice nikada ne prelazi granicu dobrog ukusa. S druge strane, horor elementi su veoma maštoviti a Kuća strave obiluje setupovima u koje je uloženo veoma truda, pažnje a pretpostavljam i novčanih sredstava. Najstrašniji delovi filma su preobražaji do skoro simpatičnih tinejdžera u jezive kreature, koje bi bile zastrašujuće i u nekim ozbiljnim horor filmovima. Sama činjenica da se obični klinci pretvaraju u nešto tako jezivo i da iz tog stanja ne mogu izaći dok su pod magijom bi me sasvim sigurno prestravila u mojim klinačkim danima a nisam siguran kako bi mi se tada dopale animacije unutrašnjosti Cabinet of Souls. Danas mislim da je to vizuelno najslabiji deo filma.

Prijatnoj atmosferi filma definitivno pomažu i glumci koji su odgovarajuće izabrani. Dove Cameron je veoma prijatna kao Beth dok je lepa Katherine McNamara odlična u ulozi goth veštice i zavodnice Lilith. Muški likovi su nešto manje ubedljivi, ili su možda u senci ove dve mlade dame, dok su stariji likovi u filmu u upadljivom deficitu. Mlađi gledaoci bi od ovog filma mogli i nešto naučiti: zli vođa cirkusa ne uspeva uzeti Bethinu dušu magijskim prikazom njenih fantazija jer je ona savršeno sretna i zadovoljna svojim sadašnjim životom i osobama koje se u njemu nalaze. Beth nije pokvarena devojka željna zgodnih muškaraca niti the final girl koja je to postala isključivo zahvaljujući srećnim okolnostima. Ona je skromna i posvećena devojka, odana, nežna ali odlučna pa kao takva treba da bude uzor mlađim gledaocima.