HOROR FILMOVI (I SF)

Režija: Rob Zombie

Uloge: Scout Taylor-Compton, Tyler Mane, Malcolm McDowell

Više o filmu: http://www.imdb.com/title/tt1311067/

Trailer: https://youtu.be/fSPqbbjc0BE

Pogledajte još: Halloween II (1981)

I eto, nedugo nakon remakea filma Halloween sledi opis nastavka tog filma; možda je on usledio malo preuranjeno ali želeo sam da što pre završim ovaj inače dobar i meni drag serijal koji je bespotrebno upropašten isključivo sa poslednja dva nastavka. Poslednja za sada, a ukoliko bude daljih dosnimavanja, rimejkovanja ili rebootovanja moja molba bi bila (zapravo ne molba, vapaj!) da se tzv. gospodinu Zombieju zabrani rad na filmu i ne dozvoli da na bilo koji način učestvuje u radu na njemu ili u njegovoj pripremi a najbolje bi bilo fizički mu zabraniti prilaz setu na najmanje 100 milja, što je sigurno - sigurno je!

Halloween II se po uzoru na istoimeni film iz 1981. godine nastavlja na završetak prethodnika. I to je dobro. Film počinje nakon što je Laurie upucala Michaela pištoljem sa pola metra razdaljine (što naravno nije efikasno protiv nekoga kao što je Myers) a u stanju šoka, kako luta ulicama gradića, pronalazi je šerif. Dve godine kasnije Laurie se oporavlja od psihičkih posledica zločina i živi u šeriforovoj porodici, skupa sa svojom prijateljicom Annie. Annie se potpuno oporavila od povreda kojima je onomad gotovo podlegla, kao što se i Michael oporavio od metka u lobanji i kao što se dr. Loomis oporavio od iskopanih očiju (doduše, oporavio se još tokom prethodnog filma). Anyway, prvi deo Halloweena II protiče u ne baš najzanimljivijim borbama Laurie sa svojim psihijatrom, sa ukućanima (pre svega Annie) a najviše sa samom sobom. Po starom dobrom Zombiejevom običaju kada želi da pojača ozbiljnost situacije scene obogati sočnim psovkama, pa tako i ovi Laurieni problemi ne mogu da prođu bez psovke u svakoj rečenici.

Najuspeliji deo prve faze filma je početni Laurien san koji je svojevrsni omaž istoimenom filmu iz 1981. godine. U njemu vidimo scenu iz bolnice i na parkingu ispred nje a ovaj segment karakteriše atmosfera koja je na tragu starog filma, retro izgled koji je prilično distanciran od Zombijevog karakterističnog vizuelnog tona i zavidna doza napetosti, mnogo veća nego što je generiše kasniji tok filma. No, san se veoma brzo prekida (Laurie ima košmare a spava ispod postera Charlesa Mansona) a mi se vraćamo u svakodnevnicu jedne Laurie, nekadašnje fine devojke koja se pretvorila u prljavu pojavu koja najviše liči na ženskog Rob Zombieja. Mučno je posmatrati ovu aljkavušu prljave kose (kosa joj se samoinicijativno skoro pretvorila u dredove), njen vulgarni rečnik, druženje sa devojkama sumnjivog morala i njihov sleng koji redovno uključuje prostakluke svih vrsta. Ko zna šta je autor ovim hteo reći; možda je Lauri naslikao po svom ukusu, onakvom kakva bi se njemu svidela, ali zašto je onda za svoju životnu saputnicu izabrao Sheri Moon a ne neku štrokavu prostitutku? A možda je poenta svega da je Michael ipak trebao ubiti Laurie, čisto da ne muči i sebe i okolinu...

Zombie očigledno ništa nije razumeo i neko bi mu trebao objasniti da je svrha horor filma da se gledaoci groze krvoloka a ne glavne heroine za koju bi po defaultu trebali biti vezani. U slučaju ovog filma glavna heroina jeste Annie, devojka koja je uspešno prošla traume i na pozitivan način se nosi sa ožiljcima svih vrsta. Uz to, Annie je kudikamo simpatičnija od Laurie i mnogo se razumnije ponaša a, uostalom, i Danielle Harris je lepša, talentovanija i simpatičnija od Scout Taylor-Compton, pogotovo kada je Zombie ovako vulgarizuje. Tvrdoglavo istrajavajući u svom naumu da satre sve dobro čega se sećamo iz originalnih filmova i nastavaka Zombi je rešio da nam ogadi i dr. Loomisa, servirajući nam prikaz njega kao pokvarenog, alavog ženomrsca, istrajnog isključivo u nameri da zaradi lovu štancujući komercijalne knjige koje opisuju prošlogodišnji masakr i eksploatišu bol stradalih i njihovih porodica. Tokom kompletnog filma Loomis je sebični pokvarenjak koji nimalo ne haje za ljude oko sebe a onda se tokom zadnjih desetak minuta, verovatno iz dosade (ali pre će biti usled lošeg scenarija), pretvara u požrtvovanog Loomisa koji je na tragu onog starog.

Da vidimo kako je u ovom neželjenom filmu prošao sam Michael Myers... Michael je u ovom filmu skitnica koja veći deo filma provodi u sanjarenju i lutanju poljima. Po izgledu Michael najmanje liči na samog sebe i tek u nekoliko navrata stavlja karakterističnu masku dok najčešće nosi kapuljaču ispod koje viri gusta brada. Izgledom Michael Myers najviše liči na mešanca Grizzlyja Adamsa i Roba Zombieja. Na tumaranje, a zapravo uporno pešačenje do izvršenja svog cilja, tera ga niko drugi do - njegova majka, koja mu se skupa sa samim sobom u dečačkom obliku javlja kroz snove koji su možda snovi a možda i halucinacije. Ove sekvence deluju vizuelno drugačije od ostatka filma i ne bi bile toliko loše kada ovo ne bi bio Halloween film. U ovom slučaju one nemaju svoju svrhu i značaj a pretpostavljam da su ubačene u film isključivo kako bi se Zombiejeva supruga mogla naći u njemu. Uloga klinca je ovaj put dodeljena drugom dečaka, što je dobro jer ne gledamo njušku onog odvratnog debeljuce iz Halloween 2007, ali je loše jer deluje vrlo neozbiljno da se tako mala ali vizuelno specifična uloga dodeljuje nekom drugom.

Radnja filma je veoma slaba i ne donosi ništa novo, ništa što nismo videli još pre 20-tak godina, recimo u nastavcima sa malom Danielle Harris. Gledamo Michaela koji proganja svoju sestru, njenu okolinu koja ne veruje u to, nju koja se i pored očekivanja napada ne seli 1000 milja severno i niz drugih neobjašnjivih situacija, poput deljenja istog sna, naprimer. Stradanja u filmu su predvidljiva, jednočasovni uvod takođe, ali ovako loš završetak ipak nije. Očekivao sam da se ovako slab i neshvaćen film ne može završiti na bogzna kakav način ali ovakav fijasko me je zaista iznenadio. Što se tiče novotarija ubačenih u ovaj film one se najpre odazivaju na ime - gomila bespotrebnih scena koje troše gledaočevo vreme a ni u čemu ne doprinose utisku ili toku same priče. Dijalozi su urnebesno loši, većina likova zaista slaba a jedini koji su ovde na visina zadatka (Brad Dourif i Danielle Harris) nisu dobili potrebnu minutažu jer se ona potrošila na prostitutke i dreamlike sekvence.

Kompletan Halloween II 2009 je promašen pa tako u njemu nema nijedne zaista strašne scene a Michael se koristi iznenađujuće brutalnom silom tokom ubijanja pa deluje da je konačno (nakon tri decenije) počeo da gubi živce. Pozitivnih strana ovog filma je zaista malo i mogle bi se nabrojati na prste jedne ruke čoveka koji je izgubio dva prsta radeći na cirkularu ali ako je nešto dobro to je da Zombie nije ništa obrađivao pa tako nije ni imao šta (mnogo) uništiti. Upravo zbog toga filmu dajem ocenu više nego prethodniku iako se oba filma mogu posmatrati kao isti, katastrofalni komplet koji niko ne treba da pogleda, barem dok na svetu postoji ijedna kopija originala (ili bilo kojeg prošlovekovnog nastavka).