HOROR FILMOVI (I SF)

Režija: Fede Alvarez

Uloge: Stephen Lang, Jane Levy, Dylan Minnette

Više o filmu: http://www.imdb.com/title/tt4160708/

Trailer: https://youtu.be/76yBTNDB6vU

Pogledajte još: The Collector (2009)

Jedan od ovogodišnjih hit horora je i Don't Breathe, film koji je dobar ali ne mnogo više od toga, što je u današnjem dobu nekvaliteta i neoriginalnosti sasvim dovoljno da se nađe na svakoj Top listi najboljih horor filmova 2016. godine i osigura sebi mesto u samom vrhu. U pitanju je nekakva napeta varijanta home invasion filma, malčice obrnuta i izokrenuta, a režirana i napisana od strane Fedea Alvareza (Evil Dead remake) koji je potpomognut Samom Raimijem kao producentom.

U fokusu naše pažnje je tročlana ekipa mladih kradljivaca koja operiše po bogatom delu Detroita. Redovan plen su im gotovina, tehnika i garderoba a poslednji posao koji treba da obave (i koji će se poput svakog poslednjeg posla pošteno iskomplikovati) je krađa pozamašne sume novca iz stare kuće jednog ratnog veterana koja se nalazi u nenaseljenom delu bankrotiranog i ruiniranog grada. Nakon jednodnevnog posmatranja dotičnog nesrećnika čini se da će ovo biti još jedan rutinski posao: u celom kvartu nema žive duše, klinci su sposobni za upad a odlučni da im je ova svota neophodna za otpočinjenje boljeg života na nekom perspektivnijem mestu a najlepše od svega - ratni veteran je prilično star i potpuno slep. Šta li bi to moglo da pomrsi konce jedne rutinske operacije otuđenja 300k$? Pa recimo to da u pitanju nije sasvim običan ratni penzioner invalid već mnogo opasniji domaćin nego što je lopovima naizgled delovao a da njegova kuća nije sasvim obična kuća već mesto sa koga je mnogo teže uteći nego u njega ući...

Upadom u mračnu kuću prekida se kontakt sa spoljnim svetom a ne treba biti previše promućuran i filmski iskusan pa zaključiti kako se ta granica neće ukloniti do samog kraja filma, a možda ni tada. Uostalom, nedugo po upadu u kući lopovska trojka se silom vatrenog oružja pretvara u dvojku a preživeli se, skupa sa gledaocima, suočavaju sa slepim vremešnim ukućaninom koji je zapravo jedva čekao da mu neki siroti lopovčići upadnu u kući kako bi ih uredno i po zakonu lišio njihovog smaračkog života. Nastaje napeta igra mačke i miša a napetosti nimalo ne smeta to što je mačka potpuno slepa a što miševa ima (barem za sada) dvoje. Uz sve to mački pomaže i pas (ne metaforički već u kući postoji pravi agresivni režeći cuko) što izjednačava brojnost na frontu, a preimućstvo slepom domaćinu i četvoronožnojm što laje i balavi daje to što se nalaze na domaćem terenu. Što se tiče napetosti ne morate tražiti dalje - ovo je napeti vrhunac ovogodišnje horor produkcije i film koji ćete gledati „kao na iglama”, bez obzira koju stranu ćete fanovati.

Što se tiče strana u filmu one su obe negativne ali to nije sve. Don't Breathe ne poseduje nijednog pozitivnog lika u filmu (zapravo, jedina nevina je mala sestrica iz uvoda) pa se opšta detroitska sumornost ogleda i u mračnim, odvratnim karakterima koji kod svakog normalnog gledaoca moraju izazvati gađenje. Da nešto sa ovim ljudima definitivno nije u redu vidimo još tokom prve uvodne pljačke kada jedan od lopovčića zaliva luksuzni stan svojim obilnim semenom a fascinaciju dotičnim vidimo i u nastavku filma kada prisustvujemo (Don't Breathe je definitivno u više stvari „naj”) najgnusnijim scenama viđenim ove filmske godine (tzv. osemenjavanje iz frižidera). Nisam siguran da sam želeo da vidim ove scene i mislim da bi film komotno bio gledljiv i bez njih a ako je nešto dobro to je da u datom trenutku nisam ništa večerao. U svakom slučaju tokom gledanja Don't Breathe nije moguće staviti se na bilo koju stranu; lično sam navijao da domaćin propisno kazni kradljivce ali se ispostavilo da je u pitanju mnogo veliki bolesnik, čak i za američke standarde.

U zanatskom smislu ovo je vrlo dobar film a od Raimija (pa i Alvareza) se ništa manje i nije moglo očekivati. Od samog prologa je veoma primetna odlična fotografija i kamera (oba ova aduta zbog specifičnog scenarija nisu mogli dovoljno doći do izražaja u nastavku filma) kao i opšta sumornost, zbog čega je radnja i smeštena u jedan od gradova koji je simbol industrijskog a samim tim i društvenog te demografskog propadanja moderne Amerike. Sam tempo filma (dok ne počne tarapana), setna muzika u kompletu sa ruiniranim, pustim i oronulim detroitskim ambijentom deluju veoma depresivno i to je segment filma kada kvalitetna kopija filma do koje ste došli (poštenim putem, a kako bi drugačije :)) može doći do izražaja. Međutim, veoma brzo film postaje veoma mračan jer se njegova radnja odvija u mraku usamljene tipovane kuće. Mrak u kući nije samo posledica kasnih sati već i toga što je njen domaćin potpuno slep pa bez obzira koliko svetiljki popalio dobiće samo veći račun za struju dok će njegov tužni život i dalje biti u potpunom crnilu.

S tim u vezi, i ono malo lampi po kući nema svoj smisao a one gore isključivo kako bi gledaoci lakše pratili dešavanja na ekranu. I pored toga, dobar deo filma je suviše mračan za praćenje, naprosto jer se radnja odvija u potpunom mraku, veoma često nije moguće videti sve detalje a autori su odlučili da pribegnu nepopularnom rešenju i obasjaju neke kadrove (one u podrumu) sivkastom nijansom usled koje gledaoci sve vide ali likovi filma ništa. U ove scene se gledalac teško može uživeti baš kao i u kompletnu pozadinu priče koja pati od mnogo rupa i rupica, baš kao i neuverljivi završetak. Tome dodajte i dve šake nezaobilaznih klišea (razdvajanja, komplikacije, neodlaženja, gubljenja vremena...) i dobićete jedan film koji je mogao i trebao biti uverljiviji, pogotovo jer se izdaje za jedan ozbiljan film koji obrađuje teške teme. Za razliku od drugih ozbiljnih filmova o teškim temama u ovom nisam uspeo izvući nikakve poruke jer Don't Breathe kaže kako se krađa isplati (ali je potrebno žrtvovati najodanije) i kako se pravda može nekažnjeno uzeti u svoje ruke. Ne znam, možda su poruke za kurire a možda i bolje da se držim slashera kada ne kapiram šta je ovde pisac hteo da kaže...

Mlađa glumačka ekipa je korektno odradila poveren joj posao a Stephen Lang je najdominantniji karakter filma što je i logično. Nažalost, sasvim bespotrebno ću ga zauvek pamtiti po sceni kada je dobio self-dozu dlakave tekućine u čeljust što je zaista embarrassing scena inače odličnog glumca (preporučujem da pogledate The Monkey's Paw). Rezime: Don't Breathe je dobar film, i ništa više od toga, ali film koji nije tipični horor već mnogo više home invasion triler. Umesto horor scena ovde ćete videti nekoliko veoma gnusnih koje izazivaju gađenje a da li je to pravi smisao horora procenite sami...