HOROR FILMOVI (I SF)

Režija: John Erick Dowdle

Uloge: Chris Messina, Bokeem Woodbine, Matt Craven

Više o filmu: http://www.imdb.com/title/tt1314655/

Trailer: https://youtu.be/C7l3nzjHYTg

Pogledajte još: De lift (1983)

Petoro ljudi se nalazi zaglavljeno u omanjem liftu jedne poslovne zgrade, jedini radnik koji je zaposlen na poslovima održavanja stotinjak spratova i drugih propratnih elemenata pokušava da šrafcigerom i papagajkama odglavi viseću skalameriju a službenici obezbeđenja situaciju unutar tih nekoliko zaglavljenih kvadratnih metara posmatraju preko nadzorne kamere. I šta se dešava? Pa ništa, jedan od zatočenih biva brutalno ubijen od nekog prisutnog putnika a s obzirom da u liftu nema batlera prvoosumnjičeni postaje - devil himself.

Svedoci ste da se svako malo pojavi neki horor ili triler film na temu paranormalnog, đavolskog ili hrišćanskog ali ste takođe svedoci da je većina tih i takvih filmova veoma slabog kvaliteta i sadrži veoma sumnjive poruke. Iako i Devil u pojedinim aspektima ne uspeva da se odlepi od takvog proseka (detaljnije o tome nešto kasnije) za mene je predstavljao veoma prijatno iznenađenje jer sam (prvenstveno zbog naziva i omota) zaista očekivao nešto generičko, neoriginalnije i svakako manje atraktivnije (a sa puno animacija, naravno). Devil je režirao John Erick Dowdle (The Poughkeepsie Tapes, Quarantine, As Above, So Below) a po scenariju Briana Nelsona (30 Days of Night) koji je nastao na temeljima priče M. Nighta Shyamalana (The Sixth Sense, Signs, The Visit). Kada bi film na kojem su snage udružile ovako iskusne i eminentne filmske ličnosti zaista omanuo znali bismo da je tu devil umešao svoje prste...

Devil svakako nije prvi film koji prikazuje bezizlaznu i klaustrofobičnu situaciju u kojoj su se našli ljudi koji su sasvim slučajno izabrani od strane sudbine. Za razliku od pojedinih filmova koji se čak odigravaju na mnogo većim ali podjednako bezizlaznim prostorima ovaj film ne karakteriše preveliki osećaj klaustrofobije, naprosto zato jer su se autori mnogo više fokusirali na neke druge stvari. Recimo, prikazana grupica ljudi koja se našla u liftu (a zbilja rodno-socijalno-životno-polno mešovitog sastava) nije baš sasvim slučajno „izabrana” a upravo ta pozadinska misterija je glavni „motor” filma koji naprosto ne dozvoljava gledaocu da odustane od daljeg gledanja, čak ni privremeno. Tu je i glavna misterija u vezi onoga što se ovim muškarcima i ženama trenutno dešava kao i neizvesnost u pogledu pokušaja njihovog spašavanja i konačnog ishoda koji nije tako neizvesan i u kratkim đavolskim flashbackovima se zaista jasno vidi. Devil je povremeno veoma napet a dovoljno dinamičan i zanimljiv da njegovo vreme trajanja (80 minuta) zaista brzo proleti.

Radnja filma se odigrava na nekoliko šarolikih lokacija što efektno razbija vizuelnu monotoniju, pa tako osim unutrašnjosti lifta vidimo kancelariju službenika obezbeđenja, hol blokirane zgrade, njen memljivi podrum ali i nekoliko veoma lepo snimljenih kadrova eksterijera, pogotovo onda kada je napolju pljusak. Eksterijere karakterišu veoma sumorno izabrani koloriti a to u ovom filmu nije nimalo slučajno, baš kao ni naopaki kadrovi velegrada tokom uvoda a pravilno okrenuti tokom odjave. Ovo poslednje mi se i najmanje dopalo, ne zbog tih i takvih kadrova već zbog pomalo banalizovane hrišćanske poruke koja prilično ruinira ovaj film i u dobroj meri upropaštava većinu dobrog i neizvesnog što je do tada izgrađeno. Naravno, ovo je samo moj lični stav i pretpostavljam da će domaćicama koje seku vene na religiozne filmove ili romane viđeno biti sasvim na mestu samo je veliko pitanje da li takva gledalačka publika može da pređe preko brutalnih ubistava koja se dešavaju u unutrašnjosti lifta.

Svidelo mi se što film skoro svim svojim likovima daje gotovo istu minutažu, bez obzira gde se oni trenutno nalaze i koja im je trenutna delatnost. Ovo je, nažalost, za sobom povuklo i problem nedovoljne karakterizacije likova u liftu jer za detaljniju propratnu priču svih prisutnihnaprosto nije bilo vremena (ili bi to narušilo dinamiku). Upravo iz tih razloga lik mlade žene je ostao nedovoljno jasno prikazan a i ostali saputnici u liftu su prošli tek malo bolje. S druge strane, službenici obezbeđenja su dobili pristojnu minutažu što je stariji član odlično iskoristio i pružio verovatno najubedljiviju glumu filma dok je njegov potčinjeni s vremena na vreme smarao svojim religioznim upozoravanjima, da ne kažem bulažnjenjima. Ulogu policajca je sasvim korektno odigrao Chris Messina ali je i taj lik izgubio svoju ubedljivost u hrišćanski angažovanom postklimaktičkom finalu. U svakom slučaju - Devil je za klasu kvalitetnije odglumljen od prosečnog horor filma koji ste gledali u poslednje vreme i to je dovoljna pozivnica za one koji nisu odgledali ovaj film da to i učine.

Devil je religiozno-paranormalni triler horor film koji počinje uvodom dostojnim holivudskog blockbustera, nastavlja se napetom i dinamičnom središnjicom koja je prepuna misterije ali, nažalost, kulminira hrišćanskom propagandom koja je zadovoljavajuća na polju moralnog ali suviše patetična, banalna i neživotna. U hrišćansko-propagandnom podžanru horor filmova Devil jeste najkvalitetniji predstavnik ali to ne znači da nema mana kao i da mu se ne može postaviti nekoliko pitanja u vezi ovog i ovakvog završetka.