HOROR FILMOVI (I SF)

Režija: Stuart Gordon

Uloge: Jeffrey Combs, Barbara Crampton, Jonathan Fuller

Više o filmu: http://www.imdb.com/title/tt0112643/

Trailer: https://youtu.be/L7a0100v14c

Pogledajte još: Metamorphosis (2007)

Castle Freak je jedan od onih filmova koje sam zaista dugo zaobilazio, prvenstveno zbog odbojne mi verzije omota koja se najčešće pronalazi, ali se ispostavilo da je u pitanju veoma zanimljivo ostvarenje koje i pored određenih mana uspeva da drži pažnju gledaoca i nagradi ga momentima za dugo pamćenje. Film je nastao u producentskoj kući Full Moon Entertainment koja se specijalizirala za niskobudžetne filmove sa lutkama (zaslužni su za, između ostalih, Puppetmaster, Subspecies, Demonic Toys) a režirao ga je Stuart Gordon (Re-Animator, From Beyond) po priči H.P. Lovecrafta.

Nakon brutalnog prologa i poduže uvodne špice upoznajemo se sa američkom porodicom koja dolazi u malo italijansko mestašce kako bi se upoznali sa dvorcem iz XII veka koji su upravo nasledili. Naime, John Reilly je direktni potomak vojvotkinje s kojom smo se upoznali u uvodu filma a sa sobom je doveo i svoju plavokosu suprugu te slepu ćerku. Njihova namera je da u dvorcu ostanu kraće vreme, taman toliko koliko je potrebno da se njegova vrednost proceni a stara građevina stavi u prodaju, ali događaji koji slede zauvek će im promeniti živote. Već po padanju prvog mraka dvorcem odjekuju zvukovi nečijeg prisustva a objašnjenja služavke i meštana kako se zdanjem oglašava duh nekog pokojnika Amerikancima ne deluju previše ubedljivo. Ispostaviće se da je stvar mnogo gora i šokantnija: u katakombama ispod dvorca već godinama obitava deformisani stvor koji je nakon što je nanjušio sveže meso pridošlica načisto pomahnitao i pokidao lanac kojim je bio vezan. Dok gosti zamka noću spavaju mirnim snom kreatura se šunja kroz bezbroj odaja sve dok ne dođe do odaje u kojoj spava slepa ćerka...

Slepa ćerka nije ubačena u film samo zbog niza napetih scena u kojima se stvor nalazi blizu nje a ona ne može da ga vidi već i zbog porodične tragedije koja je okrnjila ovu porodicu i, čini se, trajno narušila odnose unutar nje. Ovi odnosi, prvenstveno između supružnika, i davna tragedija su lišeni patetike (srećom) ali predstavljaju odličan motiv i zamajac karakterima u filmu a gledaocima daju toplu i pozitivnu poruku. U svakom slučaju - slepa ćerka, muž koji je bivši alkoholičar i supruga koja mu određene stvari nikada nije oprostila su idealan teren za ordiniranje deformisanog stvora željnog sveže ljudetine: naprosto, neko ga ne može videti a nekima oni drugi neće verovati. Plus, kada se po dvorcu počnu pojavljivati leševi Johnu niko neće verovati kako nije umešan u zločine. Kao i u svakoj zabiti stranac je po automatizmu sumnjiv i mora dokazivati kako nije umešan u ubistva umesto da organi reda dokažu suprotno. Stvari se dodatno komplikuju kada se ispostavi da je jedna od ubijenih devojaka zapravo šerifova ljubavnica a ovaj element filma mi je bio najmanje ubedljiv, skupa sa činjenicom da ovako razočarani supružnici i dalje žive zajedno i putuju po svetu.

Najveće iznenađenje neupućenima u ovaj film može biti njegov setup: Castle Freak po svojoj radnji, lokalitetu i opštem feelingu deluje potpuno zalutalo u sredinu 90-ih jer veoma liči na nešto što je doletelo iz druge polovine 60-ih ili prelaska u 70-te, nešto iz zlatnog doba gothic horora i legendarne Hammer produkcije. Upravo ovaj retro šmek filma je za mene bio najveće iznenađenje i njegov najveći plus a vizuelnu celinu upotpunjuje fenomenalan izgled puste talijanske provincije, specifično malo mestašce, karakterističan auto park i odličan izgled samog dvorca. Dvorac je element koji je dominantan u filmu i koji pleni kako svojom spoljašnjošću (koja nije kadrirana u dovoljnoj meri) tako i svojim enterijerima, i onim iznad zemlje i onim podzemnim. Podzemlje dvorca je prepuno stepeništa, uskih hodnika, grobnica, vinarija i svega onoga što očekujemo od jednog ovakvog zdanja (nedostaje samo prostorija sa spravana za mučenje), zaključno sa ćelijama i katakombama u kojima je nekada živeo vezan deformisani stvor a sada u njima skladišti nepojedene ostatke žrtava koje hvata unutar zdanja.

Film osim povremene neozbiljnosti koja je na tragu humora karakteriše i zavidna doza bizarnosti zbog koje je film svojevremeno cenzurisan i skraćen za određeni deo minuta. Osim minutaže kod cenzurisane verzije ćete ostati uskraćeni za kadrove brutalnih ubistava, lomljenja prstiju, scene griženja grudi, oralnog kanibalističkog seksa, kadra genitalija deformisanog stvora i scene neeksplicitnog seksa između Johna i lokalne prostitutke. Scene brutalnosti, ubistava, kao i izgled samog stvora su mnogo kvalitetniji i ubedljivi nego što bi se od ove produkcije dalo očekivati. Bukvalno nijedan grafički detalj filma se ne može kritikovati pa tako ni deformisana pojava koja je glavni adut filma Castle Freak. Činjenica da treba provesti više noći u velikom starom dvorcu sa bezbroj soba je veoma jeziva ali saznanje da u podrumu živi stvorenje poput ovoga (stvorenje koje jede sve, od mačaka do služavki) je naprosto zastrašujuća.

Rezime ovog opisa bi mogao biti sledeći: ogromni stari dvorac sa bezbroj soba, pusta zabit u tuđoj zemlji i podzemno stvorenje koje želi da vas pojede... Šta li je još potrebno za jedan dobar horor film? I zašto se više ne snimaju filmovi poput ovoga? Castle Freak je iznenađujuće dobar film, film koji odlično izgleda, koji je smešten na fenomenalni lokalitet, koji sadrži dosta brutalnih scena i koji je u nekim momentima zaista odlično režiran i kadriran. On poseduje dobru glumačku postavu (Jeffrey Combs, šta dalje reći) i neke ne toliko standardne detalje poput onoga da je deformisanom kanibalu dojadila isključivo konzumacija ljudetine pa je rešio da malo uživa u ljubavi. Iako je scenario u nekim momentima nešto manje ubedljiv i pomalo naivan filmu sam dao visoku ocenu koja treba da predstavlja poziv svim ljubiteljima sličnih filmova da ne čase ni časa već se daju na gledanje (isključivo necenzurisane verzije) Castle Freak.