HOROR FILMOVI (I SF)

Režija: Anthony Hickox

Uloge: Zach Galligan, Michelle Johnson, Deborah Foreman

Više o filmu: http://www.imdb.com/title/tt0096426/

Trailer: https://youtu.be/yQ4FlHowFOc

Pogledajte još: House of Wax (2005)

Ljubitelj ste (duhovitih) horora 80-ih a do sada niste pogledali Waxwork? Ne morate dalje čitati ovu recenziju, iz istih stopa se bacite na gledanje filma i videćete zašto je odrastanje krajem 80-ih bilo mnogo lepše nego danas iako su se horor filmovi gledali na kašičicu i nisu bili dostupni bez pešačenja do lokalnog video kluba. Umesto „truda” koji predstavlja dva klika, gašenje popup prozora i daunlodovanja subtajtla video kasete je trebalo premotati da se ne bi plaćali penali ali taj trud se najčešće isplatio, upravo zbog filmova kakav je Waxwork.

Da, Waxwork je dokaz kuda su otišli horor filmovi kada su ih počeli raditi netalentovani ljudi željni zarade, kada je nastupila hiperprodukcija, kada je filmska oprema postala široko dostupna i kada su animacije postale opšte prihvaćene. Najkraće rečeno - kada su filmovi prestali biti zabavni. Za zabavan film neophodna je dobra ideja koja u principu ne mora biti mnogo originalna a ni Waxwork je nema. U maleni gradić stiže misteriozni muzej voštanih figura koji odmah upada u oči dvema tinejdžerkama pri povratku iz škole. Već iste večeri odlazak u muzej skupa sa muškim društvom predstavlja imperativ i vrhunac zabave a po ulasku u njega ekipa se raštrkava na sve strane, zanimajući se za voštane figure kakve zaista nisu očekivali. Umesto istorijskih ličnosti postavku muzeja čine voštane figure i scene iz horor filmova i zastrašujućih događaja, što na klince deluje vrlo šokantno i prilično jezivo. S obzirom da ih je ovako neobičan muzej veoma zainteresovao odlučuju da preskoče ogradu od kanapčeta i još bliže se primaknu morbidnim figurama...

Naravno, preskakanje ograde je bila greška sa nesagledivim posledicama ali ta greška je ukalkulisana od strane gazde muzeja koji je i postavio voštane eksponate sa određenim mračnim ciljem. Naime, svaka scena muzeja obrađuje po jednu horor tematiku, u svakoj sceni se krije jedna horor ikona a svakoj sceni je potrebna sveža krv, krv upravo ovih ili nekih drugih tinejdžera. Kada prekorače granicu klinci upadaju u drugu dimenziju, u svet koji je do pre par sekundi bio samo voštani a u tim paralelnim svetovima oni moraju da se izbore sa vampirima, mumijama, Markizovima de Sadovima, vukodlacima i mnogim drugim karakondžulama. Kada izgube život u „voštanom” svetu, a stradanje od ovakvih spodoba se gotovo podrazumeva, završili su životnu karijeru u svim svetovima i pretvaraju se u voštane lutke koje mame sledećeg radoznalca koji će prekoračiti liniju između dimenzija. Žrtvovanje ljudi i „hranjenje scena” ima svoj smisao a vlasnik muzeja sprovodi svoj sveti cilj koji ćete otkriti gledajući ovaj zanimljiv ali pre svega spektakularan film.

Sam film Waxwork se čini kao kombinacija (ili omaž) raznim horor podžanrovima. Uvod i cela pozadinska priča nisu najozbiljniji, takođe su daleko i od čistokrvne horor komedije, a najlakše bi se opisali kao šašava i duhovita tinejdžerska priča, gotovo dečija. Muzej osim kao posveta legendarnim horor filmovima koji se bave voskom služi i kao posveta starim hororima koji su obavezno uključivali lude naučnike, njihove uvrnute ideje i zle namere da zagospodare svetom a sastav klinaca, njihovi postupci i rezoni kao da su pozajmljeni iz tadašnjih slashera. Koncepcija filma je kompaktna, njegova radnja hronološka, ali s obzirom na dešavanja u raznim dimenzijama koje su vizuelno, prostorno i vremenski veoma različite Waxwork možemo posmatrati i kao omnibus film koji sadrži nekoliko kratkih, specifičnih i tematski odvojenih segmenata. Ili ako vam je tako lakše/draže: kao time machine film gde vremenska mašina/postal omogućava posetu raznim lokacijama i/ili susret sa zastrašujućim bićima.

U Waxworku je sve predodređeno zabavi i vizuelnim kvalitetima koji se baziraju na starim dobrim specijalnim efektima i maskama kreatura i karakondžula. Kao da ni to nije bilo dovoljno pa su autori svaki segment obogatili određenim specifičnostima, poput zombi dimenzije koja namerno podseća na Night of the Living Dead. Vukodlački segment je u retro fazonu i dosta je kratak, segment sa mumijom deluje kao dobro odmeren i nakon njega nećete imati potrebe da gledate sto i kusur Mumija filmova dok je segment sa de Sadom za moj ukus predugačak. Film poseduje apsolutno spektakularno finale kada se sve spodobe nađu na jednom mestu u okršaju koji nije moguće opisati rečima. Naprosto - svako od prisutnih likova, bilo ljudi ili kreatura, se bori onim šta mu se nađe pri ruci a borba do istrebljenja traje dok je i poslednji akter na nogama (ili dok mu se vosak ne istopi). Ne smem ni da zamislim koliko je vremena i truda moralo biti uloženo u kreiranje ovakvih maski/modela a pojedini su dobili samo nekoliko sekundi prostora što je zaista šteta.

Waxwork je zamišljen kao lagana zabava i spektakularno iskustvo za klince koji su odrastali krajem 80-ih godina a s obzirom da sličnih filmova danas nema nema ni razloga da današnji klinci ne odrastaju uz njega. Film je povremeno veoma brutalan ali iako sadrži scene koje na papiru deluju veoma uznemirujuće (gaženje lobanje, konzumacija živog čoveka...) u praksi nije nimalo strašan a sve morbidnosti (osim možda de Sadovih) se mogu propratiti s osmehom. Ne obraćajte pažnju na oslabu i nedorečenu priču koja ne otkriva do kraja pozadinu mračnog voštanog uma i njegovih namera i prepustite se zabavi koju nećete lako zaboraviti.