HOROR FILMOVI (I SF)

Režija: John Suits

Uloge: Rachel Nichols, Alfie Allen, Missi Pyle

Više o filmu: http://www.imdb.com/title/tt3774802/

Trailer: https://youtu.be/SllHJHiSwpo

Pogledajte još: Daylight's End (2016)

Film Pandemic je bio želja jednog prijatelja koji je između ostalog i pasionirani fan zombi filmova. Nije vredelo moje upozorenje kako filmovi sa bombastičnim nazivima obično budu veoma slabi, kako postoji veoma mnogo niskobudžetnih naslova na zombi temu jer je dotična veoma popularna poslednjih sezona - ništa nije vredelo i Pandemic se naprosto morao pogledati. U pitanju je američki postapokaliptični naučno-fantastični zombi horor film, nastao u režiji Johna Suitsa (poznatiji je kao scenarista Growth i Static nego kao režiser) a po scenariju nekog tipa kome je ovo debitantsko scenarističko ostvarenje.

A scenario ide otprilike ovako: virus zombitisa je pogodio većinu stanovništa, u ovom slučaju američkog mada sve navodi na to da je i u ostatku sveta ista ili slična situacija. Velika većina do juče normalnih i mirnih građana se pretvorila u agresivne zombije kojima je jedini cilj da preživele ljude „prevuku” na drugu stranu, najčešće griženjem grkljana. Ipak, preobražaj ljudi u zombije nije toliko brz kao u drugim filmovima i sastoji se iz čak pet faza koje daju nadležnima nešto vremena i šansu da proizvedu vakcinu koja bi ako ne zaustavila a onda barem usporila katastrofu. Upravo za te potrebe je potrebno pronaći još preživelih, nezaraženih, a u te svrhe se opremaju specijalni timovi koji nisu sastavljeni iz trojki već iz četvorki. Tim koji mi posmatramo u Pandemic sastavljen je od jednog tamnoputog vojnika, vozača kratkih živaca, ljubazne žene specijalke i krhke uplašene doktorke koja je i glavni lik filma. Ova ekipa odlazi u zaraženi grad vozeći školski autobus a cilj njihove misije je pronalazak nezaraženih ljudi i povratak u bazu.

Glavni adut filma (zlobnici, a i ne samo oni, bi rekli i jedini) je stil snimanja budući da se on kompletan odigrava u prvom licu. Ovaj stil se može nazvati found footage, mada u ovom slučaju nije baš jasno ko je snimak pronašao i zašto ga je i kako montirao, ali bi možda tačnija definicija bila da Pandemic ima perspektivu jedne First Person Shooter video igre. Ova perspektiva nije konstantna, jer vidimo i snimke sa raznoraznih stacionarnih, nadzornih ili kamera u automobilima, ali se tokom akcije perspektiva uvek smešta akteru među rogove pa možemo reći da je ovaj kadar najdominantniji a svakako i najefektniji. Delimično je izbegnut standardni problem found footage filmova jer se ovde kamera ne trese u tolikoj meri (da se trese toliko ovim akterima bi otpala glava) pa se može reći da je Pandemic gledljiviji od prosečnog FF horora i da tokom njegovog gledanja nećete dobiti morsku bolest, što ne znači da nećete prisustvovati konfuznim scenama u kojima se malo šta razaznaje i ne zna ko pije a ko plaća.

Na polju priče ovde nema ničeg novog a brojni klišei upropaštavaju i ono malo dobrog što Pandemic poseduje i što želi da ispriča. Brojne stvari su od samog početka vrlo predvidljive pa čak i sam završetak svaki iole iskusniji gledatelj horora (a pogotovo ovakvih zombi filmova) može u velikoj meri odgonetnuti, čime se izjalovljuje plan autora da gledaoce šokira obrtima i emotivnim završetkom. Emotivna crta nije toliko patetična kakva je mogla biti a film u krajnjem slučaju priča jednu storiju o propasti društva i ljudskoj potrebi da se po svaku cenu spase član porodice. Za pretpostaviti je da bi se u datim okolnostima mnogi ljudi odlučivali na rizične, samoubilačke ili opasne poteze pa sa ovakvim odvijanjem radnje nisam imao mnogo problema. Ponašanje zombija je standardno, oni su veoma brzi, napadaju u velikim grupama a nalaze se na najrazličitijim i najneočekivanijim mestima. U nekim slučajevima pokazuju veću inteligenciju od ljudi budući da članovi tima konstantno upadaju u veoma očigledne zasede ili klopke, samo da bi se stvorile akcione scene, napetost i tenzija i kako bi film mogao da se nastavi dalje.

Najslabiji aspekt filma je njegov izgled jer je u skoro svakoj sceni izuzetno primetno kako je Pandemic proizvod mikro budžeta. Jedna sasvim obična vožnja školskim autobusom deluje veoma jadno jer se kroz njegove prozore ne vidi ništa drugo sem jarke svetlosti, ulice grada su začuđujuće čiste i uredne a kada su neuredne to je samo zato što gledamo stvarni footage ulica koje su zakrčene beskućnicima i proizvodima njihovog života na otvorenom. Maske zombija nisu dovoljno atraktivne, zombiji su veoma jednolični a njihova lica se ne vide u mnogo krupnih kadrova. Krv kod pucanja automatskog oružja je animirana a isto se odnosi i na vatru koja deluje veoma slabo, bilo da gori na telima ili na udaljenim zgradama. Upravo zbog ovakvih vizuelnih (ne)kvaliteta film neće prijati iskusnijim fanovima zombi horora dok će onim mlađima definitivno prijati nekoliko veoma dinamičnih i efektnih FPS scena. Takvog materijala nema u dovoljnoj meri i ne može popraviti relativno slab utisak o ovom filmu.