Režija: George Mihalka
Uloge: Paul Kelman, Lori Hallier, Neil Affleck
Više o filmu: http://www.imdb.com/title/tt0082782/
Trailer: https://youtu.be/jmLv9HpUhJU
Pogledajte još: The Prowler (1981)
My Bloody Valentine je primer zašto su 80-te godine prošlog veka važile za zlatni period slashera a povlačeći paralele u svim segmentima između ovog i nekog žanrovski sličnog modernog filma lako možemo zaključiti zašto to današnjica nije. Malo toga (bitnog) u ovom filmu ne valja pa stoga nije ni čudo da je tokom decenija My Bloody Valentine prerastao u pravi slasher klasik, što je za sobom povuklo i obavezno rimejkovanje (koje ću jednom prilikom takođe proveriti). U svakom slučaju - gledanje ovog tri ipo decenije starog filma je mnogo zanimljivije, zabavnije i korisnije od gledanja bilo kojeg slashera moderne produkcije. Ko sumnja u ove reči neka nastavi sa čitanjem opisa...
Pre dvadeset godina, tačno na Dan zaljubljenih, jedna rudarska nesreća prerasla je u brutalni krvavi pir maskiranog napadača naoružanog rudarskim krampom. Mali rudarski gradić se nikada nije u potpunosti oporavio od ovog masakra a tokom prethodne dve decenije što zbog sećanja na ubijene što zbog upozoravajuće legende o mogućem povratku ubice ako se neko bude veselio na taj dan nije organizovana nijedna Valentine's Day žurka. Ipak, došlo je neko novo vreme i odrasli su neki novi klinci koji ne pamte tragediju i ne veruju u legende pa i pored upozorenja nadležnih (pre svega šerifa) ipak spremaju prvu žurku u gradu, manje posvećenu prazniku a više lokanju alkohola. Gotovo istovremeno jedan krvolok maskiran u rudarsko odelo i specifičnu masku a naoružan krampom kreće u novu seriju brutalnog ubijanja. Nema drugog objašnjenja do da se stari ubica nekako vratio da dovrši davno započetu ubilačku misiju i kazni sve one koji su se oglušili na od strane njega postavljenu zabranu javnih i privatnih okupljanja na Valentine's Day. No, kao što ćete videti u nastavku filma, stvari nisu toliko jasne i jednostavne.
Ono što prvenstveno krasi ovaj film je specifična, mračna i prljava atmosfera, nastala prvenstveno odličnim „hvatanjem” atmosfere malog čađavog rudarskog gradića u kojem se kompletna radnja filma i dešava. Kadrove u gradiću karakteriše odličan kvalitet fotografije i retro izgled visoke rezolucije a dešavanja u rudnicima određena doza klaustorofobije. Kadrovi pod zemljom su posebno specifični jer su snimani u pravom napuštenom rudniku koji odlično izgleda a po realnosti se ne može uporediti ni sa kakvim studijima ili kompjuterskim animacijama. Poseban pečat ovom filmu daje period u kojem se dešava, period koji je lišen mobilnih telefona i drugih modernih stvari koje slasher sreću kvare a onda i perioda koji je svojim filmskim standardima (čitaj: specifičnom kamerom, bojama, osvetljenjem) veoma pogodovao horor filmovima. Ono što je u My Bloody Valentine najupačetljivije je ubica i njegova maska: jedno sasvim obično rudarsko odelo nikada u filmskoj istoriji nije izgledalo strašnije a uvek jeziva gas maska na njegovom licu samo pojačava zastrašujući osećaj prilikom njegove pojave.
Ubica iz ovog filma je jedan od najspecifičnijih u slasher istoriji pa je zbog toga još čudnije kako se ovaj film nije pretočio u niz nastavaka, poput drugih sličnih filmova tog vremena (Halloween, Friday the 13th). Njegove ubilačke delatnosti su veoma brutalne i veoma eksplicitne pa nimalo ne čudi da je film godinama bio cenzurisan i skraćen za više minuta. Gotovo sva ubistva su odlično osmišljena, maštovita, grafički atraktivna i podložna višestrukim gledanjima a u njima možete videti probijanje stomaka i lobanje krampom (sa sve izbijenom očnom jabučicom), komadanje tela, vešanje, ubijanje pištoljem za ispaljivanje eksera i meni omiljeno ubistvo - kuvanjem u veš mašini. Većina ovih ubistava jesu predvidljiva ali se usled grafičke brutalnosti ova mana filma uspešno prevazilazi. Zaista ne znam na čega je ličio film do kraja prošle decenije, dakle dok nisu vraćene izbačene brutalnosti koje su decenijama bile reducirane, ali u ovoj formi kakav je danas My Bloody Valentine je zaista jedan od boljih slashera koje možete pogledati. Naravno, podrazumeva se da treba da pogledate HD kopiju filma koja ima izuzetne vizuelno-tehničke kvalitete.
Mane filma su malobrojne ali ipak postoje. Neke od objektivno-subjektivnih su ne baš najsrećnije izabrani likovi, povremeno neubedljivi dijalozi i postupci i preterivanja kod nekih ubistava (recimo, čova sa više eksera zabodenih u lobanju i dalje šeta, uz određene probleme) ali film ne obiluje brojnim klišeima. Uostalom, 1981. godine klišei i nisu bili klišei već sasvim normalne stvari koje su postale klišei u decenijama kasnije. Ne mogu reći da mi se svidela pozadina ubice (koju ćete otkriti u napetom finalu) ali je svakako veći problem to što je postojala osnova za nastavak koji nikada nije snimljen. Jeste, svi mi znamo da bi nastavci bili neuporedivno slabiji i da bi banalizovali dobre ideje prvenca ali ipak. Ovako možemo uživati isključivo u filmu My Bloody Valentine koji je veoma zabavan, jeziv, atmosferičan, krvav a izgleda i ima šmek pravog slashera 80-ih i to je zaista najbolja preporuka koju mogu da dam filmu, preporuka kojoj ne može odoleti nijedan slasher fan. Preporuka za gledaoce je da ga pogledaju sa svojom lepšom polovinom za Dan zaljubljenih :)
+ Snažan socijalni komentar. Zabačeni gradić čiji skoro svi stanovnici rade u rudniku, bez perspektive za mlade da promijene život. Na početku saznajemo da se glavni lik nedavno vratio nakon što se bezuspješno pokušao snaći u velikom gradu, kao da mu cijeli grad, uključujući i njegovog oca, zamjere što je uopšte pokušao otići iz njihovog zajedničkog pakla. Poslije jedan drugi lik govori da jedva čeka otići iz ovog gradića - ali će biti naredna žrtva ubojice. Kolotečina života u gradiću u kojem se nikad ništa novo ne događa(izuzev ubistava) i u kojem svi rade u istom rudniku ili tvornici horor je samo po sebi.
ReplyDelete+ Kostim ubojice.
- Lik koji je ubojica je bezvezan lik kad nije u kostimu, također njegov motiv nema previše logike. I ovo je jedan od slashera u kojima na identičan način prikazuju promjenu ponašanja ubojice: Dok mi ne znamo da je to ubojica - taj lik je obično razuman, stabilnog ponašanja, ima prijatelje, ništa ne odaje utisak da postoji neki problem sa njime. Nakon što "bude demaskiran" taj isti lik se ponaša histerično, nije u stanju izgovoriti smislenu rečenicu, ispušta jezive zvukove, kao da u njemu ima vrlo malo ljudskog.
- Kliše da je ubojica neko ko je ranije u filmu i sam bio žrtva, ali u stvari je živ i samo se pretvarao.